SEZONA KRSNIH SLAVA SAMO ŠTO NIJE POČELA: Ovo je 10 najvećih do Božića i običaji koji se obavezno poštuju

Kod Srba svaka porodica odvojeno slavi svog sveca

Objavljeno: 18.10.2019. 15:23h

Suzana Trajković

Krsna slava - verski običaj koji se zadržao u srpskom narodu, jedan od najvažnijih praznika koji okuplja porodicu, a koji veliča određenog sveca, čuvara tog doma. Ovaj običaj potiče iz paganskih vremena, kako bi se održala veza sa precima i poreklom.

Kod Srba svaka porodica odvojeno slavi svog sveca. Slavu nasleđuju sinovi od oca, neretko i samo najstariji sin, ako muške dece ima više, dok ćerke preuzimaju muževljevu slavu.

Slava okuplja celu porodicu, po želji i prijatelje, a u srpskom narodu ustaljen je običaj da se na slavu ne zove - već svako ko dođe tog dana u kuću koja obeležava svog sveca, trebalo bi da bude ugošćen u skladu sa mogućnostima porodice.

Najveći broj slava u srpskom narodu praznuje se baš u jesenje doba, kada se proslavljaju i najčešće slava u Srba - Mitrovdan, Aranđelovdan i Nikoljdan, piše Telegraf.

OVO JE 10 NAJVEĆIH SLAVA DO BOŽIĆA:

27. oktobar - Prepodobna Paraskeva (Sveta Petka)

31. oktobra - Sveti apostol i Jevanđelist Luka

8. novembar - Sveti Velikomučenik Dimitrije (Mitrovdan)

14. novembar - Sveti Kozma i Damjan (Vrači)

16. novembar - Sveti Đorđe (Đurđic)

21. novembar - Sabor Svetog Arhangela Mihaila (Aranđelovdan)

24. novembar - Sveti Mučenik Stefan Dečanski (Sveti Mrata)

4. decembar - Vavedenje Presvete Bogorodice

17. decembar - Sveta Varvara

19. decembar - Sveti Nikolaj Čudotvorac (Nikoljdan)

Slavska trpeza: sveća, žito i kolač

Slava se obeležava bogatom trpezom, koja ne može da se zamisli bez slavskog kolača i žita. Ukoliko ipak, neko nema mogućnost i sredstva da upriliči bogatu gozbu, najvažnije je da se pripremi slavski kolač i žito, i da se upali slavska sveća.

Žito predstavlja ilustrovanu vezu ovozemaljskog i zagrobnog života, a kao crkveni simbol ono podseća na biljne žrtve iz starog zaveta. Takođe, običaj je da uoči slave porodični sveštenik dođe u kuću da sveti vodicu, od koje se kasnije mesi slavski kolač.

Kada osvane dan slave, u crkvu se nosi slavski kolač, žito i crno vino. U zavisnosti od toga da li slava pada za vreme posta, gozba može da sadrži meso i životinjske proizvode (mrsna slava) ili ne (posna slava).

OSTALE VELIKE SLAVE DO BOŽIĆA:

1. novembar - Sveti Prohor Pčinjski

5. novembar - Sveti apostol Jakov, prvi episkop Jerusalimski

10. novembar - Sveti Arsenije Sremac

11. novembar - Avramije Zatvornik (Avramijevdan)

25. novembar - Sveti Jovan Milostivi

26. novembar - Sveti Jovan Zlatousti

27. novembar - Sveti apostol Filip

29. novembar - Sveti apostol Matej

7. decembar - Sveta velikomučenica Ekaterina

8. decembar - Sveti sveštenomučenik Kliment

9. decembar - Sveti Alimpije Stolpnik (Alempijevdan)