JEDINI JE BIO PROTIV POVLAČENJA PREKO ALBANIJE: Evo šta slavni VOJVODA MIŠIĆ tada PREDLOŽIO!

Posle slavnih pobeda nad višestruko jačim protivnicima na početku Prvog svetskog rata, srpska vojska se našla pod ogromnim pritiskom velike austrougarsko-nemačke i bugarske ofanzive, te je Vrhovna komanda srpske vojske 24. novembra 1915. godine odlučila da se njene trupe povuku preko Crne Gore i Albanije na Jadransko more.

Ta odluka je doneta posle neuspelog pokušaja da se vojska povuče dolinom Vardara, zbog prodora bugarske armije, presecanja komunikacija i izostanka planiranog prodora saveznika iz Soluna. Srpska vojska je uspela da izbegne okruženje. Ali se vojni i državni vrh našao pred dilemom šta dalje da bi se izbegla najopasnija kriza od početka rata.

Posle rasprave, većina članova Vrhovne komande je bila za povlačenje preko Albanije. Većina, dakle, ne svi. Jedini koji je predlagao drugačiju strategiju bio je vojvoda Živojin Mišić, koji je svoj predlog pravdao rečima: “Niko se nije usrećio bežeci iz svoje otadžbine, pa nećemo ni mi!”

Smatrajući da je sa Srbijom gotovo, Nemci su već vraćali veliki broj svojih vojnika na Istočni front. Vojvoda Mišić je u tome video šansu. Na savetovanju Vrhovne komande u Peći, on je tražio da trupe ostanu na Kosovu i direktno se sukobe sa Austrougarima, Bugarima i manjim brojem Nemaca.

Kao drugu opciju, Mišić je predlagao prelazak na gerilski način ratovanja i napuštanje dotadašnjeg rasporeda trupa.

Uz Mišića je na početku stao i vojvoda Stepa Stepanović, ali je do konačne odluke 25. novembra promenio mišljenje. Ostali su bili protiv ovakvog rešenja. Vojvoda Putnik držao se stanovišta da je neprijatelj mnogo jači i da će stradati vojska, a da je kapitulacija svakako najgore rešenje. I tako je odluka o povlačenju ipak doneta.

Ubrzo je u improvizanoj nosiljci nošen i teško bolesni vojvoda Radomir Putnik. Prva kolona u kojoj su bili kralj, vlada i diplomatski kor krenula je 26. novembra 1915. iz Prizrena preko Vezirovog mosta prema Skadru i Lješu. Sa vojskom, Vladom i ostarelim kraljem Petrom bežao je i narod.

Put je vodio preko nepristupačnih predela Albanije, a zima i hladnoća su se pobrinule da se povlačenje pretvori u golgotu u kojoj je stradao nezapamćen i nikada konačno utvrđen broj ljudi. Najveći broj istoričara govori o oko 240.000 mrtvih, kako vojnika, tako i civila.

Videvši kroz šta su Srbi prošli, francuski maršal Žozef Žofr je kasnije rekao:

- Povlačenje naših saveznika Srba, pod okolnostima pod kojima je izvršeno, prevazilazi po strahotama sve što je u istoriji kao najtragičnije zabeleženo.

Ipak, srpska vojska se oporavila i reorganizovala do aprila, i takva je prevezena na Solunski front, gde je dobila svoj sektor i igrala važnu ulogu u njegovom probijanju dve godine kasnije.

(Espreso / 24sedam)