"PROBUDITE SE, LJUDI, OSVESTITE SE": Citati vojvode Živojina Mišića pogađaju pravo u SRCE! Svaki Srbin treba da ZNA

Vojvoda Živojin Mišić rođen je 19. jula 1855. godine od oca Radovana, zemljoradnika, i majke Anđelije (rođene Damjanović) u selu Struganiku nadomak Mionice. Na svoju ruku preokrenuo je tok Kolubarske bitke i izvojevao jednu od najveličanstvenijih pobeda Srbije u Prvom svetskom ratu.

Ovo su njegovi najbolji citati koji će svakog pravog Srbina pogoditi pravo u srce.

Obraćanje vojnicima tokom Kolubarske bitke

“Probudite se, ljudi, osvestite se. Ako sad Švabu ne zadržimo, nikada ga ne zadržasmo. Ako dopustimo da nas sad pregazi propali smo… A, kažem vam, pazite, kad ga poteramo, biće velike tutnjave, napraviće se čudo od njega, da će ceo svet seiriti”.

Iz razgovora sa svojim nadređenim, vojvodom Radomirom Putnikom

“Neću u ovom času nikoga da slušam, kad radim posao za koji nosim odgovornost! Naredio sam povlačenje i ostajem pri tome! Dajte komandu kom hoćete, ali dokle ja komandujem armijom, ima da bude kako ja mislim da je najbolje za ovu zemlju!”

“Bila bi neoprostiva pogreška da stalno branimo celom armijom svaki korak odstupanja. Meni treba da se trupe urede, odmore, da dođu sebi, da bih mogao sa njima izvesti napad.”

“Rešio sam da sa celom armijom, sutra 20. novembra, u 3 časa. ujutru preduzmem napad na neprijatelja. Obe ostale armije i delovi Užičke vojske u isto vreme preduzeće napad. Napad pripremiti artiljerijskom vatrom. Preporučujem što jaču prikupljenost i jaku vezu sa srednjim delovima. Nemarljivost u potpomaganju susednih delova smatraću kao zločin. S punom voljom i nadom u Boga, napred, junaci!. Ko sme taj može. Ti ne znaš za strah, a ko ne zna za strah, taj bije i ide napred. Nema “teško“. Neću da čujem danas tu reč!”

Iz Mišićevih memoara o Balkanskim ratovima

“Iz svih mojih dotadašnjih službenih iskustava došao sam do zaključka da kod velikog broja naših oficira, naročito onih na većim položajima, nedostaje dovoljno muškosti da po važnim pitanjima kažu svoje pravo mišljenje u prisustvu starijih ili pretpostavljenih starešina. Nalazim da je to velika mana, koja u odsudnim trenucima koči naše inače vrlo spremne i odvažne više komandante u ispoljavanju lične inicijative, toliko potrebne u ratnim operacijama. Zbog tog je potrebno ceo naš oficirski kor u vaspitanju podsticati na razumnu ličnu inicijativu, kako u mirno, tako i u ratno vreme.”

“Ništa nije gore u ratu, od bojazni od odgovornosti”

“U ratnom vremenu ništa gore ne može demoralisati i najbolje trupe, nego kad osete da se komandant sa svojim štabom prvi povlači. U kritičnim trenucima komandant mora lično da se angažuje, da sokoli i podstiče na istrajnost svoje trupe.”

Šta je Mišićev pomoćnik rekao o vojvodi

“U danima krize malo govori, gotovo nikako ne spava, stalno misli o događajima i sve ih održava u zajednici. Zapovesti, kao i mnoge druge stvari operativne prirode uvek sam lično radi. Zapovesti su mu originalne, ne odgovaraju uobičajenoj formi, ali u sebi uvek imaju nešto poezije. Na duh starešina vrlo povoljno dejstvuje; za vreme operacije vrlo agilan; o najsićušnijoj stvari vodi računa i na ishod najmanjeg događaja želi da utiče. Sa komandantima neverovatno se vešto ophodi. Jednoga oprezno hvali, drugoga pažljivo prekorava. Uvek lično sa svima opšti; u ophođenju je kategoričan, ali prost. Bezuslovno uvek prima odgovornost na sebe – i time se najviše odvaja od ostalih komandanata. Od Vrhovne komande ne traži odobrenje svojih projekata; susednim komandantima uvek izlazi u susret i savetima i pomaganjem do krajnjih mogućih granica. Uvek odvažan, uvek odlučan, neobično vredan, neverovatno izdržljiv na poslu, pamćenja vrlo jakog, tačan i jak u oceni terenskih odnosa i prilika, neobično ustrajan u ostvarivanju svojih zamisli, mek, nežan, prost, bez ceremonije i plemenitog srca…”

(Espreso / Vikipedija)