ŠTA ĆE SRBIJA DA RADI KADA OSTANE BEZ RUSKE NAFTE? Možemo da je uvozimo i iz ovih zemalja, ali po PAPRENOJ CENI!

Šok je dakle izazvalo protivljenje rukovodstva Hrvatske da se jeftinija ruska nafta putem njihovog JANAF-a transportuje do Pančeva, međutim, to nije ništa novo na političkoj relaciji Zagreba prema Beogradu pa to ne bi trebalo da bude neko veliko iznenađenje.

Stručnjaci pak ne žele da se mešaju u složene odnose Srbije i Hrvatske i tvrde da ih ne brine toliko ova odluke Brisela, jer se umesto ruske može nabaviti nafta sa drugih tržišta, koliko najava članica OPEK-a o smanjenju proizvodnje. To smanjenje nije malo, reč je o dva miliona barela dnevno, koje je najveće od početka pandemije.

Na članice OPEKa, među kojima je i Rusija, nije mogao da utiče ni veliki pritisak Bele kuće i predsednika Bajdena, koji su po svaku cenu i lobiranjem preko Kuvajta, Sudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, pokušali da izbegnu ovakav scenario kako bi sprečili značajno poskupljenje nafte i derivata uoči izbora za Kongres.

To poskupljenje izgleda nakon ove odluke OPEK-a verovatno neće izbeći Amerika ali ni Srbija, koja će morati zbog odluke Brisela, da kupuje umesto jeftinije ruske, skuplju sirtovu naftu iz Iraka, Kazahstana, Norveške ili neke druge države. To praktično znači da će srpsko tržište biti”pokriveno” sa 80 posto sirove nafte iz uvoza a 20 iz domaćih izvora. Iz kojih zemalja i kolike će količine biti, stvar je NIS-a, kompanije u kojoj iako ima ruskog kapitala, je i pre rata u Ukrajini, iz matične države nabavljala oko 16 posto.

Izraženo u procentima, u pogonima pančevačke rafinerije, prošle godine prerađivalo se oko 50 odsto sirove nafte iz Iraka, 10 odsto iz Kazahstana, negde oko jedan posto iz Norveške.

Doduše, u to vreme ta sirova nafta nije bila značajnije skuplja od one ruske, međutim rat u Ukrajini je sve poremetio, pa i cene. Zbog tih cena i Srbija je poslednjih meseci posegla za ruskim “crnim zlatom”, pa je uvećala uvoz na čak 60 posto zato što je njihov barel u nekom periodu bio jeftiniji i za 30 dolara od onog iz Iraka. Nakon ove odluke iz Brisela, ta vremena su prošla, pa je jasno je da će “crno zlato” morati da se nabavlja po berzanskim cenama , koje su juče bile 93,29 dolara po barelu, što je za 20 dolara više od ruske.

Takva situacija, po rečima ministrke energetike, Zorane Mihajlović, neće uticati na stabilnost domaćeg tržišta jer će NIS naftu nabavljati od drugih snabdevača na tržištu, kao što se delom dešavalo i do sada.

-Mi za odluku o sankcijama EU i zabrani uvoza ruske sirove nafte znamo već nekoliko meseci, to nije ništa novo, i već smo rekli da NIS nije ni do sada u potpunosti kupovao samo rusku naftu. U ukupnoj strukturi bilo je uvek 20 odsto naše domaće nafte „velebit“, a ostatak je bio iz Rusije, Iraka ili drugih zemalja. Nekad je ruske nafte bilo 50, nekad 30 odsto, zavisi od cene, a od početka rata u Ukrajini, ruska nafta je bila jeftinija. NIS će na tržištu pronaći dovoljne količine, a za Srbiju je bolja kupovina lake nafte, jer ima manje sumpora a rafinerija u Pančevu ima mogućnost da prerađuje sve vrste sirove nafte, navela je Mihajlović.

I Milošu Zdravkoviću, stručnjak za energetsku efikasnost je nejasno zašto se u javnosti podigla velika prašina oko ove odluke Brisela.

-To kažem jer smo za zabranu uvoza ruske nafte znali još u maju, kada je Brisel i objasnio ko će iz ovog paketa od 1. novembra biti izuzet. Na tom spisku nije bilo Srbije. To se znalo i mene ne brine to jer se ruska nafta može nadoknaditi sa drugih tržišta ali ono što je od briselske odluke mnogo važnije to je ona koja je doneta u Beču od strane članica OPEKa, kojom je definisano da se smanji proizvodnja za dva miliona barela na dnevnom nivou. Ta odluka je vrlo značajna i kritična je za sve a posebno Ameriku koja je najavila da će do kraja godine kupiti 60 miliona barela sirove nafte ,kako bi dopunila svoje strateške rezerve-objašnjava Zdravkovć za “Blic Biznis”.

On dodaje da je NIS ozbiljna kompanija i da je siguran da će nedostatak ruske nafte nadoknaditi drugom.

- Kada to kažem mislim pre svega na kirkuk iz Iraka gde ruski operateri imaju pravo eksploatacije. Što se tiče cena, nafta je berzanska roba gde se određuje koliko vredi. Ruska jeste bila jeftinija od izbijanja ukrajinske krize ali u ovakvim trenucima krize važno je da ona može da se nadoknadi sa drugih tržišta, kaže Zdravković.

10 najvećih proizvođača nafte * po milionu barela na dan

SAD-16,5

Saudijska Arabija-11

Ruska Federacija-10,7

Kanada-5,1

Irak-4,1

Kina-3,9

UAE-3,7

Iran-3,1

Brazil-3

Kuvajt-2,7

(Espreso / Blic)