"ZA OVU KRIZU NEMA MUNICIJE": Rubini poslao JASNU PORUKU - preti nam usporavanje EKONOMIJE, ovo nije omanji SUKOB!

Primamljiva je pomisao da će sukob Rusije i Ukrajne imati mali i privremeni uticaj, jer je udeo Rusije u globalnoj ekonomiji, samo 3 odsto, a Ukrajine mnogo manji, ali bi to bila velika greška. Mnoge zemlje su tokom pandemije povećale javni dug i ostale bez fiskalne municije za ublažavanje još jedne krize. Zato svetu preti usporavanje ekonomije i rast inflacije.

Ovo u autorskom tekstu za Project Syndicate koji prenosi NIN tvrdi Nurijel Rubini, profesor ekonomije sa njujorškog univerziteta, koji je predvideo krah tržišta nekretnina i krizu u 2008. a koja je donela dramatičan pad poverenja potrošača i duboku recesiju.

U nastavku prenosimo nekoliko njegovih osvrta i ocena trenutne situacije.

"Krajem decembra upozorio sam da će 2022. biti mnogo teža od 2021. u kojoj su tržišta i ekonomije širom sveta generalno dobro napredovale, sa stopama rasta iznad svog potencijala nakon ogromne recesije 2020. godine. Do predvečerja Nove godine, postalo je očigledno da nalet inflacije neće biti samo privremen, da će virus korona koji stalno mutira nastaviti da seje neizvesnost širom sveta i da geopolitički rizici koji se naziru, postaju sve aktuelniji. Prva među tri geoplotičke pretnje koje sam pomenuo bilo je gomilanje trupa ruskog predsednika Vladimira Putina u blizini granice sa Ukrajinom.

Sada treba razmotriti ekonomske i finansijske posledice ovog istorijskog razvoja događaja. Počećemo sa ključnim geopolitičkim zapažanjem - ovo je velika eskalacija Drugog hladnog rata, u kojem 4 revizionističke sile - Kina, Rusija, Iran, Severna Koreja - osporavaju dugu globalnu dominaciju Sjedinjenih država i međunarodnog projekta predviđenog Zapadom a kreiranog po završetku Drugog svetskog rata.

U tom kontekstu, ušli smo u geoplitičku depresiju, koja će imati ogromne ekonomske i finansijske posledice daleko izvan Ukrajine. Konkretno, sada je verovatniji "vrući rat" između velikih sila u narednoj deceniji.

Kako novo hladnoratovsko rivalstvo između SAD i Kine nastavlja da eskalira, Tajvan će, takođe, postajati sve više potencijalno žarište, suprotstavljajući Zapad savezu revizionističkih sila u nastajanju

Rat u Ukrajini nije samo još jedan omanji, ekonomski i finansijski beznačajan sukob kakvih je proteklih decenija bilo na drugim mestima. Analitičari i investitori ne seju da naprave istu grešku koju su učinili uoči Prvog svetskog rata, kada skoro niko nije video veliki globalni sukob. Današnja kriza predstavlja geopolitički kvantni skok. Njegove dugoročne implikacije i značaj teško se mogu proceniti.

Što se tiče ekonomije, globalna stagflatorna (stagflacija je stanje kad BDP pada ili stagnira dok istovremeno cene značajno rastu) sada je vrlo verovatna.

Kratkoročni uticaj rata na finansijsko tržište je već jasan. U okolnostima ogromnog stagflatornog šoka, koji povećava stepen rizika, cene globalnih akcija će se verovatno pomeriti iz zone trenutne korekcije (minus 10 odsto) na teritoriju tržišta "medveda", uz pad cena od 20 ili više procenata ( medved je simbol za tržište koje pada).

Za centralne banke duboki stagflatorni šok je košmarni scenario, jer će se kajati šta god urade: biće proklete i ako reaguju, i ako ne reaguju. S jedne strane, ako im je pre svega stalo do privrednog rasta, trebalo bi da odlože povećanje kamatne stope ili da bar uspore tempo njihovog podizanja.

S druge strane, ako centralne banke "zagrizu metak" i ostanu ( ili postanu) jastrebovi, recesija koja se nazire postaće još ozbiljnija. Ako protiv inflacije krenu da se bore višim nominalnim i realnim kamatnim stopama, povećavajući cenu novca, samim tim će prigušiti ekonomiju. Ovaj film smo ranije već gledali dva puta, nakom šokova sa cenama nafte 1973. i 1979. Aktuelna repriza će biti isto tako ružna.

Ekonomske i finansijske posledice rata i stagflatorni šok će, naravno, biti najveći u Rusiji i Ukrajini, a zatim u Evropskoj uniji zbog njene velike zavisnosti od ruskog gasa. Ali čak će i SAD patiti.

Imajući u vidu sve ovo, čak i inače jaka američka ekonomija pretrpeće naglo usporenje, naginjući se ka recesiji. Pooštravanje finansijskih uslova, što će uticati i na pad poverenja biznisa, potrošača i investitora, dodatno će poboljšati negativne makroposledice ruske infazije, kako u SAD, tako i na globalnom nivou.

Predstojeće sankcije Rusiji - koliko god velike ili ograničene bile i koliko god neophodne bile za buduće odvraćanje - neizbežno će naštetiti, ne samo Rusiji, već i SAD, Zapadu i tržištima u Razvoju. Kao što je predsednik Džo Bajden više puta jasno rekao u obraćanjima Amerikancima, "odbrana slobode će imati cenu i za nas, ovde kod kuće. Moramo da budemo iskreni u vezi s tim.

Bonus video:

(Espreso)