Međunarodni krivični sud pokrenuo istragu protiv Rusije

Tužilac Međunarodnog krivičnog suda (MKS) pokrenuo je istragu koja bi mogla da cilja na visoke zvaničnike za koje se veruje da su odgovorni za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti ili genocid usred porasta broja poginulih civila i uništavanja imovine tokom ruske invazije na Ukrajinu.

Glavni tužilac tog suda u Hagu Karim Kan (Khan) najavio je istragu sinoć, nakon što su desetine zemalja članica suda zatražile od njega da preduzme akciju i obavestio je sudije o svojoj odluci da otvori istragu koja pokriva sve strane u sukobu.

Britanska ministarka spoljnih poslova Liz Trus (Truss) rekla je da je hitno potrebna "istraga o varvarskim delima" Rusije i da je jedino ispravno da oni koji su za to odgovorni budu pozvani na odgovornost.

Dodala je da će Velika Britanija blisko saradjivati sa saveznicima da bi osigurala da pravda bude zadovoljena.

Ukrajinska državna služba za vanredne situacije saopštila je da je više od 2.000 civila poginulo zbog ruske invazije, što je nemoguće proveriti, kao i da su ruske trupe koristile kasetne bombe pri čemu su navodno pogodjene predškolska ustanova i bolnica.

Sud je već sproveo preliminarnu istragu o zločinima u vezi sa nasilnim suzbijanjem proevropskih protesta u Kijevu 2013. i 2014. godine proruske ukrajinske administracije, optužbi za zločine na poluostrvu Krim koji je Rusija anektirala 2014. i na istoku Ukrajine gde Moskva podržava pobunjenike.

Sud je procenio da je u Ukrajini počinjen širok spektar ponašanja koji predstavljaju ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Ukrajini i ti će nalazi takodje biti uključeni u Kanovu istragu.

Docentkinja međunarodnog krivičnog prava na Univerzitetu u Amsterdamu Marieke de Hun (De Hoon) rekla je da bi ruski predsednik Vladimir Putin i njegov vojni vrh potencijalno mogli da se suoče sa optužbama za kršenje pravila ratovanja i da je MKS stvoren da zaobidje Putinov imunitet kao šefa države na stranim sudovima.

Ali MKS može suditi osumnjičenom u Hagu samo ako bude uhapšen. Sud nema policiju kako bi osumnjiče uhapsila i oslanja se na medjunarodnu saradnju u sprovodjenju svojih naloga za hapšenje. Prema pravilima MKS, osumnjičenima se ne može suditi u njihovom odsustvu.

Pravila ratovanja regulisana su onim što je poznato kao medjunarodno humanitarno pravo, čiji je cilj zaštita civila i obuzdavanje upotrebe sile i da bi bili klasifikovani kao zločini protiv čovečnosti, napadi moraju rasprostranjeni ili sistematski usmereni protiv bilo kog civilnog stanovništva.

Iako je Kan otvorio istragu, on najverovatnije neće moći da pošalje istražitelje u Ukrajinu da prikupljaju dokaze dok rat traje.

Postoji, medjutim, veći broj mogućih načina istraživanja, koristeći satelitske slike ili objave na društvenim medijima ali i druge države takodje mogu da podele dokaze koje prikupe.

(Espreso / Agencije)