OVO BI MOGAO BITI POČETAK KRAJA! Kakav nas SCENARIO čeka u sledećoj godini, da li je KORONA konačno na IZMAKU?

Božićni praznici u Velikoj Britaniji ponovo su obeleženi naglim porastom broja zaraženih korona virusom. Slična situacija je i u drugim zemljama širom Evrope. Prošle godine praznike je pokvarila pojava alfa soja, a ovog puta "krivac" je novi, zarazni omikron, piše "Jutarnji list".

U brojnim britanskim restoranima, pubovima i noćnim klubovima otkazuju se proslave, a zemlja je na pragu još jedne sumorne Nove godine. Britanski zdravstveni sistem (NHS) ponovo je upozorio na moguće preopterećenje bolnica zbog rasta broja teško obolelih pacijenata, iako niz stručnjaka smatra da je verovatnoća takvog scenarija mala.

Ipak, samo pominjanje ekstremnog scenarija budi strahove da bi oštre mere mogle da oblikuju praznike u Evropi i u godinama koje su pred nama.

Sličnosti sa situacijom od prošle zime

Na prvi pogled, sličnosti ovogodišnjeg rasta broja zaraženih sa situacijom od prošle zime je "zapanjujuća" - za samo nekoliko nedelja naglo je porastao broj inficiranih korona virusom u Britaniji. Ipak, ovogodišnji broj hospitalizacija i smrti trenutno je veoma nizak, a najnovije istraživanje sugeriše da omikron uzrokuje daleko manji broj teških oboljenja u odnosu na ranije sojeve.

Iako autori studije smatraju da je to dobra vest, pozvali su na oprez. Broj novozaraženih na dnevnoj bazi i dalje raste - u petak je u Britaniji bilo rekordnih 122.000 slučajeva, a procenjeno je da je prošle nedelje u zemlji bilo 1,7 miliona aktivnih slučajeva.

Zaraženi prema starosnim kategorijama

Ključna je stvar da su novozaraženi uglavnom mlađe osobe, zbog čega su neki nučnici upozorili da bi broj hospitalizacija mogao da skoči ako bi starija populacija krenula da oboleva od omikrona. S druge strane, veliki broj ljudi a posebno oni stariji, vakcinisani su sa dve doze a neki i sa busterom, čime su dobili značajnu zaštitu od novog soja.

Kako će ovi različiti faktori da utiču na brojke nije još poznato. Podaci se još uvek analiziraju i prerano je za bilo kakav konačni zaključak.

- Imamo neizbežno zaostajanje od trenutka zaraze do hospitalizacije. U međuvremenu moraju da se donesu političke odluke, a to nije jednostavno - rekao je epidemiolog Mark Vulhaus sa Univerziteta Edinburg.

"Benigniji simptomi"

Mnogi naučnici smatraju da dokazi idu u prilog tome da će korona virus konačno da izgubi moć da uzrokuje teža oboljenja, a tom stavu doprinose i nedavna istraživanja u Škotskoj, Engleskoj i Južnoafričkoj Republici, odakle je omikron potekao.

- Imam osećaj da je ova varijanta prvi korak u procesu u kojem se virus prilagođava ljudskoj populaciji kako bi izazvao benignije simptome. U određenom smislu, to je prednost virusa ako utice na ljude tako da se ne razbole previše - jer tako mogu da idu okolo i druže se sa ostalima i još više šire virus - rekao je dr Džulijan Tang, profesor Univerziteta Lester.

Bolest poput gripa?

Neki zdravstveni stručnjaci predviđaju da bi kovid mogao da se manifestuje kao sezonski grip, za koji će svake godine trebati da se razvije nova vakcina, zbog novih sojeva koji se pojavljuju svake godine. Ipak, profesor Martin Hiberd iz Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu insistira da se korona virusi ne ponašaju na takav način.

- Korona virusi se ne pojavljuju kao novi sojevi svake godine. Razlog zašto dobijemo prehladu zimi je taj što naš imunitet na korona virus ne traje dugo. Čini se da je ovaj virus sličniji onima koji uzrokuju običnu prehladu. Drugim rečima, možda ćemo se i dalje morati da se vakcinišemo protiv kovida jer će imunitet uvek da slabi - istakao je.

Tang je istakao da to ne znači da nas sledećih pet godina očekuju "propast i tuga".

- Mislim da će virus vrlo brzo da evoluira iz pandemijskog soja i da postane blaži, do tačke u kojoj ćemo možda morati da razmišljamo samo o vakcinisanju ranjive populacije - zaključio je on, preneo je "Jutarnji list".

(Espreso/JutarnjiList)