VLADIMIR I BOJAN SU STRADALI U NAPADU NA KULE BLIZNAKINJE: Njihovim porodicama je svaki dan 11. SEPTEMBAR! (VIDEO)

Dve decenije je prošlo otkad su izvršeni teroristički napadi na Kule bliznakinje i toliko od tragične pogibije dvojice Srba.

Danas je tačno 20 godina od terorističkih napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine, u kojima je poginulo skoro 3.000 ljudi, a više od 25.000 civila je povređeno. Među mrtvima su i državljani Srbije.

Do tog dana se napad velikih razmera na američko tlo smatrao nezamislivim. Šok koji je izazvao 11. septembar zauvek je promenio SAD, ali i svet u kojem je poćeo globalni rat protiv terorizma. Posle napada Amerika je izvršila invaziju na Avganistan radi svrgavanja talibana koji su odbili zahtev te zemlje da proteraju vođu Al Kaide Osamu bin Ladena. Bin Laden je odgovornost za napad 11. septembra preuzeo 2004. godine, a kao motiv naveo je podršku Izraelu i prisustvo američke vojske u Iraku i Saudijskoj Arabiji.

Sedam godina kasnije Osama Bin Laden je ubijen u Pakistanu u raciji koju su sprovele američke snage. Rat u Avganistanu okončan je krajem prošlog meseca povlačenjem kompletne američke vojske i ponovnim uspostavljanjem talibanskog režima.

Teroristički napadi pripadnika Al Kaide počeli su udarima dva oteta aviona u kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, nakon čega je usledila invazija trećeg aviona na zgradu Pentagona u Vašingtonu. Četvrti avion je oboren u Pensilvaniji.

Iz “Kula bliznakinja" u Njujorku svega je 20 ljudi, koji su bili na spratovima iznad mesta udara, uspelo bezbedno da napusti zgrade pre nego što su se one urušile. Među brojnim žrtvama 11. septembra bila su i dvojica Srba. Ovo su njihove priče.

Svaki dan je 11. septembar

Vladimir Tomašević rođen je 25. januara 1965. na Kosovu i Metohiji. Kao četvorogodišnji dečak sa roditeljima i mlađom sestrom Jelenom preselio se u Beograd, gde je diplomirao na Elektrotehničkom fakultetu. Zatim se preselio u Kanadu gde je radio na razvijanju softvera.

Kako je brzo napredovao u službi, bio je postavljen za potpredsednika kompanije “Optus biznis solušn”. Sa suprugom Tanjom živeo je u Torontu, u slobodno vreme se bavio tenisom i golfom.

Kobnog 11. septembra 2001. godine doputovao u Njujork da bi prisustvovao seminaru iz informacione tehnologije. U trenutku napada bio je na poslednjem spratu jedne od Kula bliznakinja, u prostorijama koje su se zvale “Prozori sveta”.

Tanja je sedela u njihovoj dnevnoj sobi u Torontu i gledala vesto o napadu znajući da joj se suprug nalazi na vrhu jegne od zgrada.

"Ne mogu da se setim da li sam mislila da je to film. To je jedan od onih trenutaka koje vaš mozak ne registruje. Samo sam sedela tamo zaleđena", kazala je u jednom od intervjua koje je nakon nesreće dala za kanadske medije.

Narednih devet narednih meseci delić nje je verovao da je Vladimir preživeo. U glavi je konstruisala scenario po kome je njen suprug uspeo da izađe iz zgrade, ali sa povredama zbog kojih je izgubio pamćenje. Kada je nekoliko dana posle nesreće otišla u Njujork potajno se nadala da će ga sresti.

Ipak, u junu 2001. godine spasioci su u ruševinama našli ono što je ostalo od čoveka koga je volela - desni kuk, komad kolena i deo pantalona.

"Do tada mi je bilo dozoljeno da verujem. Nakon toga mi je i to oduzeto", - ispričala je za "Gloub end mejl".

Konstantno je razmišljala o statističkoj verovatnoći da se njen suprug, koji nikada ranije nije bio u Njujorku, tamo nađe baš na dan napada.

"Ne prođe sat da ne pomislim na njega. Svaki dan je 11. septembar", kazala je Tanja.

Andrija Tomašević, otac nastradalog Vladimira, ispričao je za "Politiku” da su vlasti Njujorka posle terorističkih napada smatrale da neće biti moguće pronaći posmrtne ostatke nastradalih, pa su zato ponudile svim porodicama žrtava urne sa zgarišta razrušenih kula bliznakinja. Porodica Tomašević je to prihvatila, pa je u novembru 2001. godine na Topčiderskom groblju položila urnu koja je stigla iz Njujorka.

"Ne prođe sat da ne pomislim na njega", kazao je.

Vlasti Njujorka premestile su razrušene ostatke Svetskog trgovinskog centra na jedno ostrvo na reci Hadson gde su traženi DNК uzorci nastradalih. Tamo su pronađeni pronađeni prvi posmrtni ostaci Vladimira Tomaševića, a kasnije je nađeno još nekoliko delova njegovog tela koji su sahranjeni pored urne.

Spreman za državljanstvo

Bojan Kostić se u trenutku prvog udara otetog aviona u Svetski trgovinski centar nalazio na 104. spratu u kancelarijama čuvene brokerske kompanije "Кantor Ficdžerald”. Samo minut posle strahovite eksplozije Bojan je telefonom pozvao svoju verenicu Šveđanku Suzan i mirnim glasom joj ostavio poruku na sekretarici: "Avion je udario u zgradu, pokušaćemo da se evakuišemo”. Njegovo telo nikada nije pronađeno, a on je, sa još hiljadama ljudi nestalih u ruševinama, proglašen mrtvim.

Kostić je rođen 1968. godine u Beogradu gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Кao jedan od najtalentovanijih omladinaca u košarkaškoj školi "Partizana” dobio je stipendiju na Univerzitetu Ajova, gde je jednu sezonu igrao košarku i školovao se, ali onda se teško povredio i morao da završi sportsku karijeru.

U Njujorku, u koji se zaljubio videvši Grand Armi Plazu, radio je kao trgovac. I u Suzan se zaljubio na prvi pogled, pa ju je iste večeri pitao da se doseli kod njega. Veče pre napada, Suzan je proveravala njegovo znanje, budući da se spremao da polaže test za dobijanje američkog državljanstva. Uspešno je odgovorio na sva pitanja.

"Bio je spreman", rekla je Suzan kasnije za "Njujork tajms".

Bonus video:

(Espreso / Blic)