JEDAN OD NAJVEĆIH TERORISTIČKIH NAPADA SVIH VREMENA: 6 stavki o 11. septembru, od tada je SVET DRUGAČIJI! (VIDEO)
Rat, Foto: AP

HAOS

JEDAN OD NAJVEĆIH TERORISTIČKIH NAPADA SVIH VREMENA: 6 stavki o 11. septembru, od tada je SVET DRUGAČIJI! (VIDEO)

Jedanaestog septembra 2001. godine 19 terorista, povezanih za Al Kaidom, otelo je četiri aviona i izvelo samoubilačke napade na tlu SAD

Objavljeno:
  • 319

Napad 11. septembra je najgori teroristički napad koji su Sjedinjene Američke Države pretrpele u svojoj istoriji.

Jedanaestog septembra 2001. godine 19 terorista, povezanih za Al Kaidom, otelo je četiri aviona i izvelo samoubilačke napade na tlu SAD. Gotovo 3.000 ljudi je poginulo. Ubrzo nakon napada je usledio odgovor Sjedinjenih Amričkih Država u formi vojne invazije na Avganistan koja je nedavno okončana povlačenjem poslednjih američkih trupa.

Napad 11. septembra je najgori teroristički napad koji su Sjedinjene Američke Države pretrpele u svojoj istoriji, koji je višestruko uticao i trasirao put kojim će ići spoljna politika tadašnje supersile. Ovaj najveći teroristički napad svih vremena bacio je veliku senku na američki život iz kojeg nacija tek treba u potpunosti da izađe, a promene su se, između ostalog, dogodile u transformaciji avio sobraćaja.

Kule bliznakinje u Njujorku

U utorak 11. septembra 2001. u 8.45 po lokalnom vremenu, vedro nebo iznad Njujorka zaparao je "boing 767" kompanije "Amerikan erlajns". Sa 75.000 litara goriva zakucao se u severnu kulu Svetskog trgovinskog centra.

Udar je napravio otvorenu, plamteću rupu blizu 80. sprata. Svega 18 minuta kasnije evakuacije oba nebodera prekinuo je drugi "boing 767" iste kompanije koji se pojavio na nebu, oštro skrenuo i udario u južnu kulu negde oko 60. sprata.

Napad na Pentagon i četvrti avion

Dok su milioni ljudi uživo ili preko TV ekrana gledali šta se dešava u, sada već očiglednom, terorističkom napadu, treći avion "Amerikan erlajnsa" na letu 77 kružio je iznad Vašingtona pre nego što je u 9.45 udario u zapadno krilo Pentagona.

Eksplozija koja je usledila izazvala je veliki požar i srušila deo džinovske betonske zgrade u kojoj se nalazi Ministarstvo odbrane SAD.

Teroristi su oteli i četvrti avion. Međutim, kako je let 93 "Junajted flajta" kasnio sa poletanjem, putnici su saznali o dešavanjima u Njujorku i Vašingtonu. Shvativši da je i njihov avion otet, nekolicina putnika i članova posade pokušala je da vrati kontrolu nad letelicom.

Kada su teroristi shvatili o čemu se radi i da najverovatnije neće uspeti u svojoj nameri, okrenuli su avion i srušili ga na polje blizu Šenksvila u zapadnoj Pensilvaniji.

Srušene Kule bliznakinje

Manje od 15 minuta nakon što je avion pogodio Pentagon, situacija u Njujorku poprimila je još gore razmere. Čelična konstrukcija južne kule Svetskog trgovinskog centra nije izdržala oštećenja i ogromnu temperaturu i urušila se.

Ista sudbina zadesila je i severnu kulu u 10 časova i 30 minuta. Od ljudi koji su u vreme rušenja nebodera bili u njima preživelo je samo šestoro.

Brojale su se žrtve

Ukupno 2.996 ljudi poginulo je u napadima 11. septembra, uključujući 19 terorista. U udaru na Svetski trgovinski centar i rušenju Kula bliznakinja život su izgubile 2.763 osobe, među kojima su bila 343 vatrogasca i članova zdravstvenog osoblja i 60 policajaca.

U napadu na Pentagon poginulo je 189 ljudi, uključujući sve na letu 77. Još 44 je poginulo u padu aviona u Šenksvilu.

Organizatori napada i motiv

Sumnja za organizaciju napada je odmah pala je na terorističku organizaciju Al Kaidu. Uprkos tome što je njen vođa isprva demantovao uključenost, on je kasnije preuzeo odgovornost, a kao razlog je naveo američku podršku Izraelu, prisustvo trupa SAD u Saudijskoj Arabiji i sankcije protiv Iraka.

Američka administracija zahtevala je od Avganistana njegovo izručenje, mađutim vlasti te zemlje su odbile da isteraju Al Kaidu i Bin Ladena.

Odgovor Vašingtona

Tadašnji predsednik SAD Džordž Buš pokrenuo je Rat protiv terorizma – kampanju koja uključuje vojne i diplomatske akcije sa ciljem sprečavanja širenja terorizma. Zvanični naziv bio je "Operacija: Trajna sloboda", a započeta je već 7. oktobra vojnom invazijom na Avganistan.

Za samo dva meseca, američka vojska i njeni saveznici zbacili su sa vlasti talibanski režim, ali je rat protiv Al Kaide nastavljen.

Osama bin Laden bio je u bekstvu sve do 2. maja 2011, kada su ga američki specijalci pronašli u njegovom skrovištu u Abotadu u Pakistanu. U junu je predsednik Barak Obama najavio početak povlačenja trupa iz Avganistana, koje je okončano tek nedavno, gotovo 10 godina kasnije.

Bonus video:

NEBOJŠA DAMJANOVIĆ U USIJANJU DANA: Amerika je svake godine Jugoslaviji slala milione tona pšenice
01:33

NEBOJŠA DAMJANOVIĆ U USIJANJU DANA: Amerika je svake godine Jugoslaviji slala milione tona pšenice

(Espreso / Rts)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...
counterImg

Espreso.co.rs


Adria media