RUSKE RAKETE I BRODOVI NISU PRETNJA ZA NATO: Posmatramo njihovo kretanje, ali NISMO ZABRINUTI (FOTO) (VIDEO)

Prvi sastanak je danas popodne. On će se baviti pre svega odvraćanjem i odbranom, dakle prvom temom koja nam dolazi iz Varšave. Među stvarima o kojima će se diskutovati je i pitanje o tome kako će se generisati snage potrebne za 2017. godinu. O kojim snagama je reč? Pre svega, o Snagama za brzo reagovanje NATO, i ovde ćemo dobiti izveštaj o tome kako napreduje stvaranje tih snaga, kako odobravanje tih snaga napreduje, kako bismo 1. januara 2017. imali spremne i validirane Snage za brzo reagovanje, koje su nam potrebne za našu doktrinu.

Takođe, bavićemo se i dodatnim detaljima o merama za stvaranje naših novih vojnih kapaciteta, koji su dogovoreni u Varšavi. Ovde govorimo o dve odvojene snage. Jedna je za severoistok NATO, i ovde je reč o četiri, kako ih mi nazivamo, bataljona za odvraćanje, koji će biti stacionirani u Estoniji, Letoniji, Litvaniji i Poljskoj. Očekujemo da ćemo saznati detalje o tome kako idu pripreme za aktivaciju ovih bataljona, kada će biti stacionirani, i kakav će biti njihov sastav. A od zemalja domaćina, koje sam pomenuo, očekujemo da čujemo o logistici koju pružaju i administrativnoj pomoći savezničkim bataljonima.

Ukupno 20 nacija doprinosi ovim međunarodnim bataljonima, tako da je ovde reč o prilično širokoj multinacionalnoj akciji saveznika.

Bataljoni bi trebalo da profunkcionišu do proleća. Oni će biti stacionirani na neodređeno vreme, a radiće na principu rotacije. Nemamo, ne postoji završni datum za bataljone za odvraćanje. Oni će se rotirati svakih 6 ili 9 meseci, i ovo će početi, kao što sam rekao, sledećeg proleća.

Drugi bitni vojni kapacitet o kojem je odlučeno u Varšavi je produženo prisustvo na jugoistoku. Ovde govorimo o trupama koje su na putu za Rumuniju i Bugarsku, dakle i kopnene trupe, koje će biti organizovane u multinacionalnim brigadama, ali i mere za koordinaciju savezničkih vazdušnih i pomorskih trupa.

Dakle, i za severoistok i za jugozapad Alijanse, ova dva ugla Alijanse, pratićemo napredak, kad je reč o stvaranju uslova i stacioniranju ovih trupa.

Sada ću reći par reči o drugom sastanku. Ovo će biti radna večera u sredu uveče. Tema će biti projektovanje stabilnosti. Kao što sam već rekao, ovo će nas odvesti iza granica NATO, i pratićemo napredak kad je reč o sprovođenju odluka koje su donesene u Varšavi, a tiču se pomoći anti-ISIS koaliciji koja operiše u Siriji i Iraku, ali i pomoći našem partneru, Evropskoj Uniji, kad je reč o pomorskim operacijama u Sredozemlju.

Mogu ovde navesti i detalje onog što NATO radi, ali mi stvaramo neke kapacitete u koristi pomoći koaliciji, i kako bi pomogli našim iračkim partnerima, kao i Evropskoj Uniji. Ovde mogu i detaljnije, ako želite.

Ono što je bitno shvatiti je da iza granica NATO mi ne želimo glavnu ulogu u projektovanju stabilnosti, već nam je draža sporedna uloga, u koristi koalicije i EU.

Na kraju, u četvrtak ujutru, na sastanku broj tri, Savet će se sastati, ministri će razgovarati sa visokom predstavnicom Mogerini, kao i sa ključnim partnerima - Švedskom i Finskom. Zajedno će svi razgovarati o saradnji NATO i EU. Dakle, ovo je sesija NATO-EU.

Naš stav je da bi NATO i EU trebalo da budu prirodni partneri. Trebalo bi da postoji mnogo prostora za saradnju. Obe organizacije su nastale na istim vrednostima. Imamo 22 zajedničke države članice. Imamo, delimo isto geografsko područje. I delimo mnoge izazove. Zbog svega ovoga, čini mi se da je prirodno da NATO i EU treba da sarađuju.