NOVE ŠOKANTNE TVRDNJE AMERIČKOG GENERALA: Tramp je hteo RAT SA IRANOM, da bi ostao na vlasti?!

General Mark Mili, načelnik Združenog generalštaba američke vojske, razgovarao je poslednji put sa predsednikom Donaldom Trampom 3. januara 2021. Tema sastanka u nedelju i popodne, u Beloj kući, bio je iranski nuklearni program.

Tokom tih poslednjih nekoliko meseci, on je pokušavao da osigura da Tramp ne započne vojni sukob sa Iranom u okviru svoje kampanje za rušenje rezultata izbora 2020. i da ostane na vlasti. Predsedavajući se potajno pribojavao da će Tramp insistirati na organizovanju udara na Iran, što je moglo da dovede do rata.

Postojala su dve „noćna mora“ scenarija, rekao je Mili saradnicima, za period nakon izbora 3. novembra, koji su rezultirali Trampovim porazom, ali ne i njegovim popuštanjem: jedan je bio da će Tramp pokušati da koristi vojsku na ulicama Amerike kako bi sprečio, miran prenos moći “. Druga je bila spoljna kriza koja je uključivala Iran. U to vreme to nije bilo javno, ali Mili je verovao da se nacija približila - „vrlo blizu“ - da se sukobi sa Islamskom Republikom. Ovaj opasni postizborni period, rekao je Mili, bio je sve zbog Trampovog „Hitlerovskog” prihvatanja „Velike laži” da su mu izbori ukradeni; Mili se plašio da je to Trampov „trenutak rajhstaga“, u kojem će, poput Adolfa Hitlera 1933, proizvesti krizu kako bi "spasio naciju" od nje.

Da bi sprečio takav ishod, Mili je od kraja 2020. imao telefonske sastanke, sa šefom kabineta Bele kuće Markom Meadovsom i državnim sekretarom Majkom Pompeom, u nadi da će bezbedno dovesti zemlju do Inauguracije Džoa Bajdena. Predsedavajući, krupan general vojske sa četiri zvezdice, kojeg je Tramp imenovao 2019. godine, nazivao je ove sastanke sa svojim osobljem pozivima „prizemljovanje aviona“ - kojem su oba motora isključena, oprema za sletanje ne radi, u vanrednoj smo situaciji. Naš posao je da bezbedno spustimo ovaj avion i izvršimo miran prenos moći 20. januara. “

Ova konfrontacija između najvišeg vojnog zvaničnika nacije i vrhovnog komandanta spremala se tokom cele 2020. godine. Pre izbora, Mili je sastavio plan kako da se izbori sa opasnim periodom koji je vodio do inauguracije. Istakao je četiri cilja: prvo, kako bi se osiguralo da SAD nije nepotrebno ušla u rat u inostranstvu; drugo, kako bi bili sigurni da SAD trupe nisu korišćene na ulicama Amerike protiv američkog naroda, u svrhu održavanja Trampa na vlasti; treće, da se održi integritet vojske; i, na kraju, da održi svoj vlastiti integritet. Na njih se često pozivao u razgovorima sa drugima.

Kako se kriza sa Trampom razvijala, a činilo se da su se ostvarili najgori strahovi predsedavajućeg da predsednik ne prihvati poraz, Mili se više puta sastao nasamo sa komandantima vojske. Rekao im je da se pobrinu da nema nezakonitih Trampovih naredbi i da ne izvršavaju takve naredbe bez da ga prvo pozovu - jako slično onome što se dešavalo tokom poslednjih dana Ričarda Niksona, kada je Niksonov ministar odbrane Džejms Šlesinger navodno upozorio vojsku da ne deluje po bilo kom naređenju Bele kuće za pokretanje nuklearnog udara bez prethodne provere sa njim ili savetnikom za nacionalnu bezbednost Henrijem Kisindžerom. Zabrinutim članovima Kongresa - uključujući predsednicu Nensi Pelosi i lidera većine u Senatu Mitch McConnell-u, kao i emisare iz dolazeće Bajden-ove administracije, Mili je takođe izneo mišljenje: Tramp bi možda pokušao puč, ali ne bi uspeo jer nikada ne bi uspeo da uključi američku vojsku. „Naša lojalnost je prema ustavu SAD - rekao im je Mili, i„ nećemo se baviti politikom. "

Ovaj izveštaj o zakulisnoj borbi oko Irana u kojoj su učestvovali Mili i Tramp potiče iz skoro dve stotine intervjua, sa raznim izvorima koje su američki novinari vodili, i koji će biti objavljeni kao knjiga o predsedništvu Trampa, sledeće godine.

U izjavi objavljenoj u četvrtak, reagujući na izveštaje o knjizi, Tramp je rekao, „Nikada nikome nisam pretio, niti o kome razgovarao, o državnom udaru“. Dodao je, „Ako bih hteo da izvršim puč, jedan od poslednjih ljudi sa kojima bih želeo to je general Mark Mili.

Tramp je rekao da je Milija izabrao za tu funkciju samo zato što je hteo da tera inat svomn tadašnjem ministru odbrane Jima Mattisa, koji ga, kako je rekao, „nije mogao podneti“.

(Espreso/Newyorker.com)