DIGITALNI KONCENTRACIONI LOGOR! Cela Rusija je pod budnim okom Vladimira Putina, kamere postaju sve jače oružje

Poznato je da Kina vodi u svetu što se tiče nadzora i širenja mreže tehnologije prepoznavanja lica, uključujući sistem za praćenje i represiju nad manjinom Ujgura. Ali, Rusija Vladimira Putina je ušla u trku ne bi li ih sustigla.

Kremlji ima novo, moćno sredstvo za gušenje opozicije – ruske vlasti, naime, jačaju upotrebu tehnologije prepoznavanja lica kako bi pratile demonstrante do njihovih kuća i hapsile ih. Ali kad je reč o agentima osumnjičenim za ubistva ili napade na novinare ili aktiviste, kamere su se povremeno gasile ili “kvarile”, piše “Vašington post”.

Sistem je toliko “bušan” da se nadzorni podaci nekog pojedinca mogu kupiti za malu sumu novca na ozloglašenom ruskom crnom tržištu podataka, zajedno sa svim drugim vrstama ličnih informacija. Postoji čak i ime za ovaj tajni sajber bazar – “probiv”.

Ruske firme poput “NtekLab” proizvode neke od najsofisticiranijih softvera za prepoznavanje lica u svetu.

Hvataju lica i hapse aktiviste po kućama

Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin rekao je da se sistem prepoznavanja lica – postavljen u Moskvi u januaru 2020. i posle proširen na još najmanje 10 ruskih gradova – sada koristi u 70 odsto krivičnih istraga. Moskva ima više od 189.000 kamera sa sposobnostima prepoznavanja lica, te preko 12.300 u vozovima Moskovskog metroa.

- Sve se više koristi (sistem) protiv demonstranata i aktivista. Sve te kamere hvataju lica ljudi koji idu na proteste i onda ta informacija ostaje u sistemu – rekao je “Vašington postu” Sarkis Darbinjan, advokat “Roskomsvobode”, moskovske organizacije za digitalna prava.

Tokom protesta u januaru i februaru, nakon hapšenja opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, “Roskomsvoboda” je primila preko 10 izveštaja o hapšenju demonstranata u njihovim kućama ili u metrou, što ukazuje na praćenje sistemom nadzornih kamera.

Nadzor i prepoznavanje lica sve više se koristi globalno za potrebe snaga bezbednosti, što sve više uznemirava grupe za građanske slobode.

Američki FBI koristio je tehnologiju prepoznavanja lica, nadzorne kamere i druga sredstva da istraži upad u Kapitol hil 6. januara. U Britaniji, policija Južnog Velsa je izgubila slučaj prošle godine kad je apelacioni sud presudio da je tehnologija narušila pravo na privatnost i zakon o jednakosti.

Ali u autoritarnim državama, ta priča je nešto drugačija.

“Digitalni koncentracioni logori”

- Umesto da se sistem koristi za dobrobit grada, koristi se kao sredstvo totalnog nadzora i kontrole nad građanima – ističe Sergej Abaničev, demonstrant koji je uhapšen na osnovu prepoznavanja lica.

On je bacio praznu papirnu čašu u pravcu policije na protestu tokom leta 2019, iako kaže da nije želeo da uzrokuje štetu. Nedelju dana kasnije, devetorica specijalaca pokucala su mu na vrata njegovog stana. Optužen je za proteste i masovne nerede. Odslužio je mesec dana pre nego što je optužnica odbačena.

Ali, to je bilo dovoljno da ga spreči da i ove godine učestvuje na protestima. Ipak, nakon protesta 31. januara kad je uhapšeno preko 4.500 ljudi, policija ga je uhvatila u metrou. Rekli su mu da je sistem prepoznavanja lica aktivirao “uzbunu”. Ispitivali su ga satima ali su ga na kraju pustili.

-Širenje straha i odvraćanje od aktivizma možda je cilj vlasti. Ako neko zna da mu mogu ući u trag, možda će promeniti svoje ponašanje. Mogu odlučiti da ne idu na skup, ili da ne učestvuju na protestu, čak i da ne odu u džamiju na molitvu jer znaju da im mogu ući u trag – navodi Darbinjan.

Aktivista Kamil Galejev je 31. januara uhapšen u svojoj kući, tri sata pre početka velikog protesta. Pritvor je bio zasnovan na njegovoj fotografiji načinjenoj preko sistema prepoznavanja lica sa demonstracija 23. januara. “Odležao” je deset dana.

Drugi aktivista, Mihail Šulman, uhvaćen je u metrou 31. januara, takođe preko tog sistema. Kako je napisao u članku na sajtu “Roskomsvobode”, zbog toga se osetio kao da živi u “digitalnom koncentracionom logoru”.

Tržište crnih podataka

Podaci prepoznavanja lica odlaze u centralnu bazu podataka, Integrisani centar za obrađivanje i čuvanje podataka, kojoj mogu pristupiti snage bezbednosti i neke birokrate. Ali, koruptivni zvaničnici prodaju podatke – o letu, sa mobilnih telefona i drugo – na ruskom crnom tržištu “probiv” koje cveta.

Koriste ga i ruski istraživački novinari koji ispituju navodne zloupotrebe zvaničnika, kao i kriminalci koji traže potencijalne mete i oni koji žele da provere svoje rivale, supružnike, radnike ili poslovne partnere.

Često nisu vlada ili vlasti ti koji imaju pristup podacima već kriminalci – ukazuje Mihail Klimarev, izvršni direktor Društva za zaštitu interneta.

Vlasti su počele da se okomljavaju na “probiv” – uhapšen je jedan policajac zbog trgovine podacima a drugi je pod istragom.

Ana Kuznjecova iz “Roskomsvobode” videla je nekoliko oglasa za podatke prepoznavanja lica na aplikaciji “Telegram” prošle godine i platila 200 dolara da pristupi podacima sa 79 kamera u Moskvi, koje su pružale informacije o njenoj dnevnoj rutini, adresama posla i stana i njenog kretanja.

Novinar Andrej Kaganših iz “MBKh medije” kupio je petodnevni pristup svojim podacima sa niza kamera i izveštaj od 80 strana u kojem je praćeno njegovo lice tokom jednog meseca. Izvestio je da se za 30.000 rublji (oko 400 dolara) može kupiti pristup uživo čitavom sistemu kamera.

Kamere ne gledaju sve, a ponekad se i gase

Ali kamere nisu uperene u sve.

Navaljnova Antikoruptivna fondacija analizirala je onlajn mapu moskovskih kamera za prepoznavanje lica na zgradama i otkrila da nema nijedne u delu u kojem žive visoki zvaničnici.

Američki Stejt department je sankcionisao ruske zvaničnike i organizacije prošlog meseca zbog zamalo fatalnog trovanja Navaljnog prošlog avgusta, a taj slučaj je otkrio kako državne bezbednosne službe stalno nadgledaju novinare i opozicione figure – ali gase nadzorne CCTV kamere kad kreću u napad.

Konstantin Kudrijavcev, pripadnik tajne jedinice za biološko i hemijsko oružje ruske bezbednosne agencije FSB, potvrdio je trovanje u lažnom pozivu Navaljnog u decembru, kada se opozicionar predstavio kao bezbednosni zvaničnik. Kad ga je Navaljni upitao da li ima šanse da je neko iz trovačkog tima uhvaćen kamerom, Kudrijavcev mu je odgovorio da su kamere bili ugašene tokom takve operacije.

-Sada su kamere svuda, ali kad ih ima mi ih ugasimo, razumeš zar ne? Mi uvek presečemo svaku mogućnost da budemo uhvaćeno. Maksimalna zavera je od najveće važnosti. Niko ne bi trebao da bude viđen – rekao je Navaljnom.

Zabrinjavajući trend

U drugom slučaju, britanski istražni onlajn medij “Belingket” koristio je podatke o letovima i sa telefona sa ruskog crnog tržišta podataka i otkrio da su Kudrijavcev i dva pripadnika iste FSB jedinice bili na jugu Rusije u vreme sumnjive smrti Timora Kuaševa, 26-godišnjeg novinara i aktiviste protiv torture u Nalčiku u julu 2014. “Belingket” je objavio pismo lokalnog saobraćajca istražiteljima u kojem se navodi da su sve video kamere blizu mesta njegove smrti bile te noći u kvaru.

Preuzimanje narudžbe u restoranu KFC u Moskvi uz pomoć tehnologije prepoznavanja lica

Telo Kuaševa, sa modricama na licu i tragovima ubrizgavanja na ruci, pronađeno je na putu za šumu, 15 kilometara od njegove kuće. Smrt je pripisana srčanom zastoju.

Društvo za zaštitu interneta izvestilo je o “zabrinjavajućem novom trendu” nakon što je javni pristup snimku nadzornih kamera u realnom vremenu isključen u šest velikih ruskih gradova tokom januarskih protesta. Klimarev kaže da deluje da je policija želela da spreči uvid u njihove akcije da kontroliše proteste.

Advokat za ljudska prava Kiril Korotejev rekao je da nema efikasne provere oko toga kako snage bezbednosti koriste prepoznavanje lica i nadzorne kamere.

- Sistem je dizajniran tako da se ne dovodi u pitanje kako sistem funkcioniše – zaključio je on.

(Espreso/Washington post)