BIL GEJTS ODGOVARAO NA NAJTEŽA PITANJA: ISTINA o vakcinama, teorije zavere, ograničavanje slobode govora (VIDEO)

Derek Miler, kanadski reditelj i popularizator nauke, ugostio je na svom Youtube kanalu Veritasium Bila Gejtsa, i ispitao ga o njegovim predviđanjima za pandemiju od pre 6 godina i mnogim drugim stvarima.

Podsetimo se, Gejts je 2015. godine najavio da nam verovatno predstoji pandemija virusa koja bi mogla da ubije i 10 miliona ljudi.

Prenosimo ovaj intervju:

Kako se osećate što ste ovo predvideli, a onda se svet nije pripremio i nije vas slušao?

- Nema dobrog osećanja koje proističe iz onog "jesam li vam rekao?". Prisećam se i mislim "da li sam mogao da budem ubedljiviji?"

Kako ste znali da će ovo da se desi?

- Postoji veliki broj respiratornih virusa, i s vremena na vreme pojaviće se neki koji je veoma prenosiv, i imaće određen broj žrtava. Respiratorne bolesti su zastrašujuće, jer vi još uvek hodate, u avionu ste, ili u transportu, dok ste infektivni. Dok druge bolesti, kao ebola na primer, vi ste već u bolničkom krevetu, kad virus dostigne taj nivo da ste zarazni za druge ljude.

Pandemije se ne dešavaju toliko često, pa smo uljuljkani u osećaj lažne sigurnosti, i pitamo se "zašto bismo uložili novac u prevenciju". U osnovi, ne osiguravamo se. Pandemija korone će nam pomoći da to prioritizujemo.

Ako ne bude pandemije, recimo u narednih 100 godina, koja je neka druga katastrofa, potencijalno kobna za čovečanstvo? Za šta nismo spremni?

Istakao bih dve. Prva je promena klime. Svake godine biće više mrtvih zbog toga nego od ove pandemije. Druga, u vezi sa pandemijom, je bioterorizam. Neko ko to želi, mogao bi da proizvede virus...

Kao da postoji nešto zajedničko, kad pričamo o asteroidima, pandemiji, promeni klime... Kao da ljudi nisu dobri u rešavanju tih problema...

Moj omiljeni pisac, Vaclav Smil, pisao je o mnogim potencijalnim katastrofama, kao što su asteroidi, erupcija Jeloustona, i on je pokazao da su pandemije daleko najveća pretnja, osim nuklearnog rata, za koju moramo da se pripremimo.

Šta treba da se promeni, da bismo bili pripremljeniji za sledeći događaj kao što je Covid-19? Da li je moguće da ovo bude poslednja pandemija?

Biće još pandemija. Zbog načina na koji ljudi interaguju sa drugim vrstama, virusi preskaču barijere između vrsta, bez obzira da li su to slepi miševi, majmuni... Mogli bismo povećati spremnost da ne bude više ovoliko žrtava. Velike boginje imaju smrtnost od 30%, recimo, sada smo imali sreće da ovde nije tolika smrtnost. U nekoj budućoj pandemiji, uz pravi sistem, možemo deset puta smanjiti broj mrtvih.

Koji su ključni sistemi koje treba uspostaviti da se ovo stanje popravi?

Podelio bih ovo u dva sektora: rad na terenu i istraživački rad. Kad je reč o istraživanju, moramo još da radimo na mRNK, da je učinimo još bržom, i da imamo fabrike širom sveta, da ih učinimo jeftinijim i temperaturno održivijim... Možemo mnogo da učinimo u terapeutici, uključujući i terapije antitelima. Kad je reč o dijagnostici, moramo moći da uradimo 10 miliona testova dnevno... Kad je reč o terenu, potrebno nam je mnogo mašina za dijagnostiku širom sveta. Treba nam tim epidemiologa. Investicije su slične, kad je reč o ova dva sektora.

Mislim da postoji meta-pitanje iznad ovih pitanja. O onome šta ljudi veruju da je realnost i kako dobijaju informacije. Kad sam odrastao, mislio sam da će internet doneti svet u kojem su informacije dostupnije svima i stvoriti svet zasnovan na činjenicama. A čini se da ne idemo ka tome. Šta vi mislite o tome?

Internet je uradio nešto fantastično. Ako želite da naučite nešto, imate priliku. Ako želite da naučite nešto iz oblasti nauke, imate priliku. A to pre nije postojalo. Za mnogo ljudi postoji ta prilika i oni je koriste. Ja sam često zatečen koliko su neki moji prijatelji u toku sa određenim stvarima. Za ljude koji žele da uče, ovo je zlatno doba. Mi se fokusiramo na negativne stvari, kao što su ove teorije zavere i antičinjenične stvari, a pošto su društvene mreže još uvek nove, oni tek pokušavaju da shvate kako da se bore sa tim - obeležavajući ih, ograničavajući... Treba nam dobrih ideja koje bi pomogle da se ograniči uticaj ovih lažnih vesti, koje u slučaju antivakcinalnog lobija, mogu da uspore brzinu vakcinacije, da prošire epidemiju i koštaju nas desetina hiljada života.

Čini se kao da ovde imate primedbu na veliki američki princip slobode govora, zar ne? Mislim da imate poentu da je u prošlosti bilo teško doći do informacija, a sada informacija ima previše, i treba videti koje su ispravne, a koje su lažne.

Pa, postoje potpuno lažne stvari, kao one koje se pričaju o vakcinama, i slično, ali postoji i "siva zona", za koju treba odrediti pravila, i one koji treba da interpretiraju i sprovode ta pravila... To nam mnogo nedostaje danas. Ako imate grupu eksperata koja odlučuje o ovome, ne treba da imate umešan profit... Treba nam ekspertiza i kapacitet... Za nekoliko godina od sada, nadam se, bićemo mnogo sofisticiraniji po pitanju gde i kako treba da se povuče linija

Miler je zatim hteo malo da isprovocira Bila Gejtsa, i suočio ga je sa tvitom koji kruži po društvenim mrežama, a u kojem se tvrdi da je Oksford hteo da opensorsuje podatke o vakcini, ali su se onda navodno umešali ljudi iz Fondacije Bil i Melinda Gejts i u principu im rekli da moraju da se udruže sa farmaceutskim gigantom AstraZenekom. Upitao ga je šta se ovde zaista desilo.

Stvaranje sigurne vakcine je komplikovanije od stvaranja mlaznog motora, na primer. A ljudi su veoma izbirljivi, kad je reč o vakcinama. Možete uništiti reputaciju vakcina ako ih pravite u fabrikama gde kontrola kvaliteta nije rigorozna. Svaka greška je veoma opasna i fabrika se može zatvoriti na više meseci, u vremenu kad je njen proizvod potreban za spašavanje miliona života. Fabrike vakcina nisu nešto što može da se opensorsuje... Ograničenja o tome koliko vakcina možemo da proizvedemo zavise od toga koliko velikih i sposobnih proizvođača vakcina imamo na svetu. Mi smo preduzeli sve da se AstraZeneka vakcina proizvodi u ovim velikim fabrikama u Indiji, i nema profita, nema naplate. Mi smo to morali da finansiramo, Gejts fondacija. Ovo su fabrike na čijem kvalitetu radimo više od deceniju, kako bi imale kapacitet da prave jeftine vakcine. Univerzitet Oksford je divan, ali oni nisu sposobni da izvrše testiranje u fazi tri, niti imaju fabrike... Mi jesmo rekli Oksfordu da moraju da potraže nekog sa ekspertizom, i pojavila se AstraZeneka. Mi nismo kontrolisali taj sporazum, ali oni su se pojavili i rekli da hoće da urade to bez profita. I ja sam impresioniran što su stavili svoje najbolje ljude na taj posao. Znate, farmaceutske kompanije koje se nisu uključile, njih niko ne kritikuje. I onda vam bude žao ovih koje su na čudesan način pomogle u izradi ovih vakcina.

Miler je zatim pitao Gejtsa o teorijama zavere u kojima je on jedna od glavnih meta.

Nisam u poziciji da se žalim... Imam mnogo stvari koje me čine ekstremno srećnim. Nadam se da će ove teorije zavere nestati, i ne znam šta to znači za budućnost.

Kako vam se čini proces vakcinacije dosad?

Potrebni su nam zalihe, logistika i potražnja. A kod svega toga postoje veliki izazovi. Nadam se da će uskoro Džonson i Džonson vakcina biti odobrena, jer to je jednodozna vakcina, veoma jeftina, dakle AstraZeneka, Džonson i Džonson, i onda Novovax, to su vakcine koje će biti namenjene velikom delu zemalja u razvoju. Mi ulažemo milijarde da bi se ovo ostvarilo, i nadamo se da će za nekoliko meseci ovo postati realnost.

Pogledajte intervju:

Bonus video:

(Espreso)