POTRESNA ISPOVEST
GLEDALA SAM TATU KAKO UMIRE OD KORONE: Skinuli ga sa aparata, sve sam čula
Medicinski tim vam kaže da ne gledate taj momenat, namerno prave buku kako ne biste čuli grgljanje za vazduhom
Potresna ispovest Amerikanke Sare Fajnfrok iz Oregona.
Već sam u sobi, držim ga za ruku. Sestre kažu da je nakon 21 dan ležanja na stomaku, danas taj dan. Dan kada će se on okrenuti na leđa, a respirator ukloniti.
Već je tako brzo prošlo, od onda kada je odgovarao sa "da" i "ne" do sada, kada mi saopštavaju da će danas, moje voljeno biće biti u "tranziciji". Dok krajičkom oka hvatam svoj odraz u ovom belom papirnatom odelu, osećam kako mi se srce steže, zajedno sa tesnim rukavicama. Pitali su me na ulazu koja je moja veličina. Zaista, ne znam.
Zamislite samo kako je, kada vas momenti dele od toga da neko vrlo blizak vama, neko koga volite, ko vas ispunjava srećom i bezuslovnom ljubavlju, postane statistički podatak toga dana, novembra 13. kada je, od korone umrlo 1300 Amerikanaca. Neko vama toliko bitan, a toliko mali i irrelevantan, broj u nizu.
Čujem svo to biptanje aparata. Čujem i alarm koji se upali kada on krene da se bori svojim plućima. Konačno, kroz buku koju medicinski tim pravi, čujem i njegovo gušenje u pokušaju da uzme poslednji udah, grčevito vam stiskajući ruku. Poslednji, pre nego što moj otac Džordž napusti mene i mog brata.
Bio je ponosan na nas. Nosio je masku. Umro je od koronavirusa.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
(Espreso.co.rs/Washingtonpost.com)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
