KAD SE POLITIKA UMEŠTA U VERU: Šta stoji iza odluke patrijarha Vartolomeja da prizna nezavisnost ukrajinskoj crkvi?

U Istanbulu će se uskoro rešiti sudbina pravoslavlja - ekumenski carigradski patrijarh Vartolomej, "prvi među jednakima" među pravoslavnim čelnicima, sastaje se sa ruskim patrijarhom Kirilom - a glavna tema je Ukrajina.

1. i 2. septembra održava Arhijerejski sabor Konstantinopoljske crkve na kojem bi trebalo da bude doneta odluka o molbi rukovodstva Ukrajine da njima lojalna crkva dobije autokefalnost, odnosno potpunu samostalnost.

Na osnovu informacija do kojih je došla Romfea, razgovori su trajali dva sata i vođeni su u četiri oka, a i uz učešće mitropolita, francuskog Emanuila i Volokolamskog Ilariona.

Vaseljenski Patrijarh je s velikom pažnjom saslušao zahteve Patrijarha Kirila, ali ga je, uprkos tome, obavestio da se pitanje vuče već podosta vremena.

- Rado, ali Autokefalnost je za nas doneta (svršena) odluka i idemo dalje – navela je, u skladu sa informacijama, Vaseljenska Patrijaršija.

Takođe, ukrajinski mediji prenose da je autokefalnost pravoslavne crkve u Ukrajini gotova stvar i da je Vaseljenski patrijarh prelomio u korist Ukrajinaca.

Ruski patrijarh Kiril nije želeo da iznosi informacije sa sastanka sa Vaseljenskim Patrijarhom.

- Mnogo se toga u tom periodu dogodilo u životu naših crkava i situacija u svetu se veoma promenila. Zbog toga smo o tome razgovarali poverljivo, u onom dobrom smislu te reči, ne zato što je reč o ’tajnama sa sedam pečata‘, nego u smislu da je to bio razgovor dvojice braće - rekao je ruski patrijarh.

Glavni zagovornik osamostaljivanja je Ukrajinska pravoslavna crkva Kijevskog patrijarhata, koju predvodi samoproglašeni patrijarh Filaret. On tvrdi da ima sedam miliona vernika.

Njega podržava i ukrajinski predsednik Petar Porošenko.

- Ukrajina je nezavisna država i u skladu sa tradicijom pravoslavnog sveta ima ne samo pravo, već obavezu da ima samostalnu crkvu i dobije priznanje celog pravoslavlja - kazao je Porošenko.

Patrijarh Vartolomej se ranije protivio autokefalnosti ukrajinske crkve, i to je jasno kazao Porošenku u prošlosti, međutim sada je naizgled promenio mišljenje.

Očekuje se da Vartolomej objasni šta je stvarno kazao ukrajinskom predsedniku Petru Porošenku, koji tvrdi kako mu je obećao da će Ukrajinska pravoslavna crkva dobiti autokefalnost.

Veruje se da je Vatrolomejeva odluka u mnogome pod uticajem poslednjih političkih dešavanja, a ovog patrijarha često opisuju kao "proevropskog".

Za EU je jako bitno da se Ukrajina potpuno distancira od Rusije - a "duhovni razvod" od Ruske pravoslavne crkve dosta bi pomogao tim nastojanjima.

Patrijarh Vartolomej je po nacionalnosti Grk, i njegova nesvakidašnja odluka da ukrajinskoj crkvi da samostalnost dolazi u vreme zanimljivih dešavanja u njegovoj rodnoj zemlji.

Odnosi između Atine i Moskve su se pogoršali u poslednje vreme nakon što odluke grčke vlade 11. jula da protera dvojicu ruskih diplomata i zabrani dolazak još dvojice.

Grčka vlada je rekla da poseduje dokaze da su oni pokušali da podriju nedavni dogovor između Grčke i Makedonije, koji bi Skoplju treba otvoriti put ka ulasku u NATO. Atina kaže da su o ovome informisali Rusiju već duže vreme. Kremlj je izjavio da Sjedinjenje Države stoje iza ovog poteza, koji je, preme ruskom ambasadoru u Atini Andreju Moslovu, “razočaravajući”.

Takođe, približavanje Turske i Rusije i njihove zajedničke akcije u sirijskom ratu su iznenadili Atinu. Turska je tradicionalno bila glavni rival Grčke i samo je članstvo obe države u NATO-u sprečilo njihov ulazak u vojni sukob.

U međuvremenu, takođe je finansijska kriza koja je dugo mučila Grčku konačno završena.

Ministri finansija Evrozone usuglasili su se o odredbama grčkog napuštanja trećeg programa pomoći, uključujući mere olakšanja duga i poslednju tranšu pomoći vrednu 15 milijardi evra, objavio je predsednik Evrogrupe Marijo Kenteno.

To svakako znači da je Grčka više nego ikad zavisna od EU, i da je i ta činjenica možda uticala na Vratolomeja.

Takođe, nije tajna da odnosi između Konstantinopoljske i Ruske pravoslavne crkve odavno nisu idilični. Dokaz je i to što Ruska pravoslavna crkva nije htela da prisustvuje Saboru crkava koji je održan na Kritu 2016. godine. U Moskvi su smatrali da taj Sabor nije bio dovoljno dobro pripremljen.

- Ruskim velikodostojnicima najviše smeta što patrijarh Vartolomej pretenduje da bude neka vrsta "pravoslavnog pape", to jest ne da bude prvi među jednakima, nego i nešto više. Uoči Sabora na Kritu bilo je čak i sporova oko toga gde će ko da sedi, a sveštenstvu u Moskvi smetalo je što Vartolomej želi da sedi u posebnoj, "vizantijskoj fotelji", ili na čelu stola - ističu upućeni u odnose dveju crkava.

Ako patrijarh Vartolomej stane na stranu Kijeva, nastupiće dug period hladnih odnosa, a od toga će štetu imati pravoslavlje.

Spski patrijarh Irinej takođe se o ovoj temi obratio pismom, u kojem iskazuje protivljenje samostalnosti ukrajinske crkve. On je naglasio da moderne, sekularne države, pokušavaju da koriste Crkvu za usluge ideologije i moći i da bi postigle taj cilj, pribegavaju morbidnom etno-scholasticizmu i sekularnoj državnoj misli, koja zauzvrat „upravlja i preti univerzalnom i ekumenskom karakteru Crkve Gospodnje u ovom slučaju apostolskom izvoru za sve nacije.“

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)