NA ŠTA SVE ZAISTA UTIČE ZATVARANJE SVETSKE ATERIJE - ORMUSKOG MOREUZA? Postoji mnogo veći problem od SKUPIH LETOVA!

Zatvaranje Ormuskog moreuza, strateškog morskog prolaza kroz koji obično prolazi oko petine svetskih zaliha nafte i tečnog prirodnog gasa, izazvalo je domino efekat ekonomskih posledica kakve svet nije video od naftnih kriza 1970-ih. Kriza, koja se razvija od napada SAD i Izraela na Iran 28. februara, nije samo poremećaj u snabdevanju energijom, već ugrožava i stabilnost globalnih lanaca snabdevanja hranom, avijacije, farmaceutskih proizvoda i osnovnih sirovina na kojima počiva moderna ekonomija.

Šef Međunarodne agencije za energetiku (IEA) Fatih Birol opisao je situaciju kao „najveći globalni izazov za energetsku bezbednost u istoriji“. Cene sirove nafte po barelu premašile su 100 dolara po barelu početkom marta i dostigle vrhunac od 126 dolara po barelu, što je bio najveći mesečni porast cena nafte u istoriji.

Kratka stabilizacija dogodila se 17. aprila, kada je iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči objavio otvaranje moreuza za komercijalni brodski saobraćaj tokom primirja između Izraela i Hezbolaha. Cene nafte su potom pale za više od deset procentnih poena, na ispod 90 dolara po barelu. Međutim, euforija je bila kratkog veka. Već sledećeg dana, u subotu, Iran je ponovo uveo ograničenja plovidbe nakon što su Amerikanci odbili da ukinu blokadu iranskih luka. Cene sirove nafte su potom ponovo porasle na preko 105 dolara po barelu.

Avio-industrija

Avio-industrija oseća najvidljiviji uticaj na evropske putnike. Cena kerozina na nekim tržištima se više nego udvostručila od početka rata. Fatih Birol, šef Međunarodne agencije za energiju (IEA), upozorio je da Evropa ima samo šest nedelja zaliha mlaznog goriva pre nego što nestašice počnu da uzrokuju otkazivanje letova, a u avgustu, kada je potražnja za kerozinom oko 40 odsto veća nego u martu, izazov bi mogao biti još veći.

Lufthanza je otkazala 20.000 letova u nastojanju da smanji troškove goriva, ciljajući na „neprofitabilne letove na kratkim relacijama“ do oktobra. Njena podružnica SitiLajn je zatvorena 16. aprila 2026. godine zbog udvostručenja troškova kerozina u odnosu na preratno vreme.

KLM je otkazao 160 letova unutar Evrope, skandinavski SAS je otkazao hiljadu letova u aprilu, a Er Kanada je smanjila četiri dnevna leta između Toronta i Njujorka. Kataj Pacifik je otkazao oko dva procenta putničkih letova, Vijetnam erlajns je najavio potencijalno smanjenje do 18 procenata međunarodnih i 26 procenata domaćih ruta. Evropska unija je odgovorila vanrednim merama kao deo plana AccelerateEU, koji uključuje pomoć za gorivo i povećanu koordinaciju između zemalja članica, a ACI Europe je potvrdio da nijedan evropski aerodrom trenutno ne doživljava neposrednu nestašicu.

Prehrambeni sistem

Dublje i potencijalno trajnije posledice krize tiču se globalnog prehrambenog sistema. Oko trećine svetske pomorske trgovine đubrivima prolazilo je kroz Ormuski moreuz pre rata, a pošto su đubriva manje vredna od nafte, daleko manje resursa se troši na obezbeđivanje njihovog prolaza kroz ratnu zonu. Prirodni gas, koji čini između 70 i 90 procenata troškova proizvodnje azotnih đubriva, zabeležio je pad proizvodnje za 20 procenata zbog rata, a cene su porasle i do 70 procenata.

Rusija je obustavila izvoz amonijum nitrata, a Kina, najveći svetski proizvođač fosfata, blokirala je njegov izvoz, skidajući 25 odsto globalne ponude sa tržišta. Cene azotnih i fosfatnih đubriva su poslednjih nedelja porasle između 20 i 40 odsto.

Posledice nisu apstraktne: Svetski program za hranu UN predviđa da bi do kraja 2026. godine dodatnih 45 miliona ljudi moglo da se nađe u akutnoj nesigurnosti u snabdevanju hranom ako se sukob nastavi i nakon sredine godine, pored 300 miliona koji već pate od gladi. Očekuje se da će žetva žitarica u Indiji i Brazilu 2026. godine biti ispod proseka, a poljoprivrednici u istočnoj Africi, koji se već bore sa dostupnošću đubriva, suočiće se sa još nižim prinosima.

Preklapanje kriza

Adam Hanije, direktor Instituta za Bliski istok SOAS Univerziteta u Londonu, opisao je situaciju kao „savršenu oluju“ u kojoj se kriza snabdevanja đubrivom preklapa sa klimatskom i dužničkom krizom u većem delu globalnog juga. FAO upozorio je da bi produžena kriza u moreuzu mogla dovesti do globalne katastrofe sa hranom, navodeći Indiju, Bangladeš, Šri Lanku, Somaliju, Sudan, Tanzaniju, Keniju i Egipat kao zemlje koje su najviše izložene riziku.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš, koji je imenovao specijalnog izaslanika za koordinaciju odgovora, naglasio je da „dugotrajno zatvaranje moreuza guši kretanje nafte, gasa i đubriva u kritičnom trenutku globalne sezone sadnje“.

Čak i ako bi se moreuz odmah otvorio, ponovno pokretanje proizvodnje i transporta đubriva bi trajalo nedeljama, vreme koje poljoprivrednici na severnoj hemisferi jednostavno nemaju, s obzirom na to da ključna sezona primene đubriva u Sjedinjenim Državama pada između sredine aprila i početka juna. Sredinom marta, zalihe đubriva u SAD bile su na oko 75 procenata normalnog nivoa, baš kada poljoprivrednici iz Kukuruznog pojasa počinju da pripremaju zemljište za prolećnu sadnju.

Posledice se mere sezonama

Pored energetskog i prehrambenog sektora, kriza utiče i na određene industrijske lance vrednosti. Japan se suočava sa potencijalnom nestašicom medicinskog materijala – od sterilnih rukavica do farmaceutskih komponenti. Britanska vlada, u međuvremenu, razvija planove za nepredviđene situacije u slučaju potencijalne nestašice industrijskog ugljen-dioksida, koji se koristi u klanicama, pakovanju svežeg mesa i hlađenju zaliha krvi, organa i vakcina.

Prozor za diplomatsko rešenje ostaje otvoren - ali ne i širok. Ormuska kriza, u svojoj trenutnoj fazi, otkriva strukturnu ranjivost globalizovane ekonomije.

Moreuz, širok 34 kilometra na svom najužem mestu, između Irana i Omana, nije samo energetski koridor - to je arterija kroz koju protiče značajan deo moderne poljoprivredne i industrijske proizvodnje. Kada se ova arterija zatvori, posledice se ne mere nedeljama. Mere se sezonama sadnje i žetve, poljima gladi i krizama stabilnosti u zemljama koje politički ne mogu da priušte skupu hranu.

Bonus video:

(Espreso/ Net.hr/ Prenela: T.M.)