IRAN VODI PUTINOVA "NEVIDLJIVA RUKA"?! Isplivale tvrdnje koje uteruju strah u kosti, CELA PLANETA ZAMENELA OD ŠOKA!

Rusija pruža Iranu obaveštajnu podršku u napadima na Sjedinjene Američke Države, Izrael i njihove saveznike u Persijskom zalivu, što pokazuje sve jače povezivanje protivnika Zapada dok se sukob sa Iranom širi na širi region, prenosi Bloomberg pozivajući se na izvore upoznate sa američkim i zapadnim obaveštajnim procenama.

Prema tim navodima, Moskva Teheranu trenutno dostavlja različite oblike obaveštajnih informacija, uključujući satelitske snimke i taktičke podatke koji se koriste za navođenje dronova na ciljeve. Cilj takve pomoći je da se Iranu omogući efikasnije izvođenje napada na američke snage i njihove saveznike u regionu.

Koliko je ta podrška u praksi delotvorna za sada nije potpuno jasno. Jedan od izvora navodi da nije poznato koliko brzo i koliko često Rusija Iranu prosleđuje konkretne operativne podatke.

Ipak, sama saradnja dodatno potvrđuje koliko su se odnosi između Moskve i Teherana produbili poslednjih godina. Rusija se u ratu protiv Ukrajine u velikoj meri oslanja na iranske dronove Šahed koje koristi u napadima na ukrajinske gradove i energetsku infrastrukturu.

Britanski ministar odbrane Džon Hili ocenio je da mnogi elementi iranskih napada podsećaju na rusku taktiku iz rata u Ukrajini. On je rekao da ne bi bilo iznenađujuće ukoliko iza nekih iranskih taktika i sposobnosti stoji uticaj Moskve.

"Obrasci napada imaju sličnosti sa načinom na koji Rusija vodi operacije protiv Ukrajine", izjavio je Hili tokom vojnog brifinga u Londonu, dodajući da je to očekivano imajući u vidu sve bližu saradnju Rusije i Irana.

Vojna saradnja između dve zemlje značajno je ojačala nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, kada se Moskva našla pod snažnim međunarodnim sankcijama i izolacijom. U tom periodu Rusija je počela intenzivnije da razvija odnose sa državama koje su takođe u sukobu sa Zapadom, među kojima su Iran i Severna Koreja.

Istovremeno, u zapadnim krugovima raste zabrinutost da bi određenu vrstu podrške Iranu mogla da pruži i Kina.

Američki senator Ričard Blumental izjavio je posle obaveštajnog brifinga o Iranu da postoje indicije da Rusija pomaže Teheranu "aktivno i intenzivno", pre svega obaveštajnim podacima, ali možda i drugim sredstvima. On je dodao da postoji mogućnost da i Kina pruža određenu pomoć Iranu.

Peking je takve optužbe odbacio. Portparol kineske ambasade u Vašingtonu Liu Pengju rekao je da su tvrdnje o kineskoj umešanosti neosnovane i naglasio da Kina nastoji da doprinese smirivanju tenzija i obnovi mira.

Sa druge strane, američki specijalni izaslanik Stiv Vitkof izjavio je za CNBC da je ruski predsednik Vladimir Putin u telefonskom razgovoru sa Donaldom Trampom negirao da Moskva deli obaveštajne informacije sa Iranom.

"Rusi tvrde da nisu delili podatke i to su jasno rekli. Nadamo se da je to tačno", rekao je Vitkof, dodajući da je to pitanje pre svega za obaveštajne službe.

Uprkos tome, Putin je javno izrazio snažnu podršku Teheranu i čestitao Modžtabi Hameniju na izboru za novog vrhovnog vođu Irana. Modžtaba Hamnei je tu funkciju preuzeo nakon što je njegov otac Ali Hamnei ubijen u prvim satima američko-izraelskih vazdušnih napada kojima je započeo rat.

Ruski predsednik je poručio da će Rusija ostati pouzdan partner Islamske Republike, iako se pritom uzdržao od direktnih kritika američkog predsednika Donalda Trampa zbog pokretanja sukoba.

Saradnja dve zemlje nije nova. Iran je Rusiji ranije obezbedio tehnologiju za proizvodnju dronova Šahed na ruskoj teritoriji, dok Moskva zauzvrat već godinama deli određena vojna znanja sa Teheranom.

Analitičari smatraju da je rat u Ukrajini poslužio kao svojevrsna laboratorija za razvoj novih taktika i tehnologija. Andrea Kendal Tejlor, bivša visoka zvaničnica američkih obaveštajnih službi, kaže da se lekcije iz tog sukoba sada primenjuju i u drugim krizama.

Prema njenim rečima, Iran je verovatno preuzeo rusku taktiku gađanja energetske infrastrukture kako bi protivniku naneo maksimalnu štetu. Rusija takođe ima iskustvo u suočavanju sa zapadnim oružjem poput sistema Patriot i taktičkih raketa ATACMS koje je Ukrajina koristila protiv ruskih snaga.

"Takvo iskustvo može biti dragoceno za Iran", ocenila je Kendal Tejlor.

Jedan od dodatnih problema za američku vojsku i njene saveznike u regionu predstavlja masovna upotreba relativno jeftinih dronova. Sistemi protivvazdušne odbrane često su projektovani za presretanje naprednih raketa, a ne velikog broja malih i jeftinih bespilotnih letelica.

Zapadnim obaveštajnim službama takođe je teško da procene koliki je stvarni obim iranske proizvodnje dronova, jer se proizvodne linije mogu relativno lako premestiti i sakriti na različitim lokacijama. Prema nekim procenama, ključ tog programa je nabavka i krijumčarenje motora za dronove.

Uloga Kine u svemu tome i dalje ostaje nejasna. Poznato je da je Peking najveći kupac iranske nafte, čime pomaže održavanje iranske ekonomije, ali nema jasnih dokaza da Kina pruža direktnu vojnu ili obaveštajnu pomoć Teheranu.

Tokom ruske invazije na Ukrajinu, međutim, Kina je indirektno pomagala Moskvi, između ostalog preko komercijalnih kompanija koje su Rusiji obezbeđivale satelitske snimke i tehnologiju za razvoj dronova.

Predsednik američkog Senatskog odbora za obaveštajne poslove Tom Koton izjavio je za Fox News da ne može ni da potvrdi ni da demantuje navode o ruskoj i kineskoj pomoći Iranu, ali je upozorio da bi takva saradnja predstavljala ozbiljnu opasnost.

"Ako Rusija i Kina na bilo koji način pomažu Iranu, onda se zaista igraju vatrom", rekao je Koton.

Bonus video:

(Espreso/ Telegraf/ Prenela: T.M.)