TRAMP ŠALJE SPECIJALCE U IRAN?! Ovo je razlog zbog kojeg je moguće slanje KOPNENIH TRUPA - sve se vrti oko OVOGA!

Američki predsednik Donald Tramp razmatra slanje specijalnih operativnih kopnenih trupa u Iran kako bi se zaplenile zalihe obogaćenog uranijuma u toj zemlji i sprečilo lansiranje nuklearnog oružja!

Bela kuća razmatra ovu visokorizičnu vojnu opciju usred rastućih strahova da je materijal možda izmešten iz svojih skladišnih objekata i dospeo u pogrešne ruke, gde više ne može da bude pod kontrolom, prenosi Daily Mail.

Razmatranja među zvaničnicima administracije opisala su tri diplomatska zvaničnika upoznata sa tim pitanjem, koji su govorili za Bloomberg pod uslovom anonimnosti kako bi mogli da razgovaraju o poverljivim razgovorima.

Velika hitnost za sprovođenje operacije proističe iz toga da američki i izraelski obaveštajci imaju sve više problema oko prikupljanja informacija sa terena dok je rat na Bliskom istoku ušao u drugu nedelju.

Dve zemlje su tokom 12-dnevnog sukoba prošlog juna gađale ključna iranska nuklearna postrojenja, ali je prošlo skoro devet meseci otkako su međunarodni inspektori potvrdili lokaciju najosetljivijih iranskih zaliha uranijuma.

Neizvesnost u vezi sa tim materijalom sada je postala konkretno operativno pitanje.

"Nisu uspeli da dođu do njega, a u nekom trenutku možda hoćemo", rekao je Tramp kasno u subotu tokom brifinga u predsedničkom avionu "Air Force One".

"Nismo krenuli za njim, ali to je nešto što možemo da uradimo kasnije. Ne bismo to uradili sada".

Jedan od glavnih ciljeva prošlogodišnjih udara bio je da se spreči Iran da razvije nuklearno oružje. Međutim, ti napadi su takođe zakomplikovali napore da se prati visoko obogaćeni uranijum problem sa kojim se sada suočavaju vojni planeri.

Javno, američki zvaničnici su iskazivali uverenje da znaju gde se materijal skladišti. Privatno, zvaničnici upoznati sa tim pitanjem kažu da je ta sigurnost manja.

Pre sukoba, inspektori iz bečke Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) posmatrali su kontinuiranu aktivnost u blizini podzemnih tunelskih sistema uklesanih u padinu brda izvan Isfahan, gde je uranijum poslednji put bio dokumentovan.

Ta aktivnost, rekle su diplomate upoznate sa procenama agencije, povećava verovatnoću da je barem deo zaliha premešten.

Oko 441 kilograma visoko obogaćenog uranijuma bilo je skladišteno u kompleksu, materijal dovoljan za oko 12 nuklearnih bojevih glava ako se dalje rafiniše.

Američki zvaničnici su procenili da ima 11 bombi. Iran takođe poseduje više od 8.000 kilograma uranijuma obogaćenog na niže nivoe koji bi se mogao nadograditi ako se obnove kapaciteti za obogaćivanje.

Američki i izraelski zvaničnici aktivno tragaju za visoko obogaćenim zalihama i pripremili su planove za nepredviđene situacije koji uključuju raspoređivanje specijalnih operacija ako se potvrdi njihova lokacija, prema rečima jednog zvaničnika upoznatog sa razgovorima.

Visoki zvaničnik Trampove administracije rekao je 3. marta da Vašington ima dva potencijalna puta za neutralizaciju uranijuma.

Ako bi američke snage kontrolisale teritoriju, specijalisti bi mogli biti poslati da razblaže materijal na licu mesta i bezbedno ga odlože. Alternativno, uranijum je možda i napustio Iran i mogao bi da bude upšotrebljen za pravljenje prljave bombe iz neke druge zemlje.

U ranijim izveštajima navodi se da se razmatra specijalna operacija radi zaplene zaliha, dok je portal Axios izvestio da SAD i Izrael procenjuju potencijalne kopnene misije kako bi ih obezbedili. Tramp nije potvrdio raspoređivanje trupa, ali to nije isključio.

Rekao je da ne želi da razgovara o kopnenim snagama, dodajući da bi one bile korišćene samo "iz veoma dobrog razloga" i da bi Iran morao biti toliko "desetkovan da ne bi mogao da se bori na kopnu".

Američka vojska je ranije sastavila detaljne planove za upad.

Pre nekoliko decenija, nakon krize sa taocima u američkoj ambasadi, planeri su razvili Projekat Medeni Jazavac, koncept koji je predviđao vazdušni prevoz oko 2.400 vojnika specijalnih operacija u više od 100 aviona u Iran.

Plan je uključivao tešku opremu za iskopavanje, uključujući buldožer, u slučaju da snage trebaju da izvuku zakopani nuklearni materijal. Međutim, uranijum prvo mora biti lociran i sasvim je moguće da bi uranijum mogao biti raspršen i skriven na više mesta.

Američke procene ukazuju da bi materijal mogao da stane u otprilike 16 cilindara visokih oko 90 centimetara, uporedivih po veličini sa velikim ronilačkim bocama, od kojih bi svaki težio oko 25 kilograma, dovoljno lagan da se može transportovati vozilom ili potencijalno ručno.

Pre rata, iranski nuklearni program bio je najinspektivniji na svetu, a posmatrači IAEA su u proseku više od jedne posete dnevno deklarisanim objektima.

Taj pristup je okončan nakon što su napadi pogodili glavna postrojenja za obogaćivanje u Fordovu i Natanzu, zajedno sa centrom za preradu uranijuma u ​​Isfahanu.

Čak i pre najnovijih borbi, Teheran je signalizirao da je spreman da preduzme vanredne korake kako bi zaštitio materijal.

"Agencija ne bi trebalo da očekuje da će se zaštitne mere sprovoditi u takvim ratnim uslovima kao da nije bilo neprijateljstava", rekao je Reza Nadžafi, iranski izaslanik pri IAEA.

Iran je ranije naznačio da je otvoren za smanjenje ili izvoz svog visoko obogaćenog uranijuma kao deo šireg diplomatskog sporazuma. Taj put se srušio kada je poslednja runda borbi zaustavila pregovore.

Sa zastojem u diplomatiji, Vašington i Jerusalim su intenzivirali razmatranje vojnih nepredviđenih okolnosti, uključujući mogućnost ubacivanja kopnenih snaga radi preuzimanja nuklearnog materijala, prema rečima evropskog zvaničnika upoznatog sa planiranjem.

Obim štete na iranskoj infrastrukturi za obogaćivanje ostaje neizvestan. Čak i ako su postrojenja ozbiljno degradirana, postojanje materijala za proizvodnju oružja van nadgledanih lokacija predstavlja kontinuirani rizik.

Većina analitičara, uključujući i one iz američkih obaveštajnih agencija, procenjuje da Iran nije odlučio da izgradi nuklearno oružje, a IAEA nije otkrila strukturirani program naoružanja.

Institut za nauku i međunarodnu bezbednost procenjuje da je verovatnoća da Iran odluči da razvije oružje ispod 50 procenata.

Ali smrt vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija u prvim satima rata pokrenula je proces sukcesije koji bi mogao da promeni nuklearnu poziciju Teherana.

Hamnei je izdao verski dekret protiv razvoja nuklearnog oružja, naslednik bi mogao da revidira taj stav.

Iran, kome su se nedavno pridružile Kina i Rusija, izjavio je da je "održivo diplomatsko rešenje" i dalje moguće, prema izjavama iznetim u IAEA.

Međutim, nedavni komentari Trampa ukazuju na to da je administracija spremna da ostvari svoje ciljeve vojnim sredstvima ako je potrebno.

U međuvremenu, ljudski broj žrtava nastavlja da raste. Centralna komanda Sjedinjenih Država objavila je u nedelju da je jedan pripadnik američke vojske preminuo od posledica povreda zadobijenih tokom prvih dana sukoba, čime je broj američkih žrtava porastao na sedam.

Bonus video:

(Espreso/ Telegraf/ Prenela: T.M.)