RAT NA BLISKOM ISTOKU PRETI DA SRUŠI SVE EKONOMIJE SVETA! Moguće posledice su stravične - KATATROFA JE NA POMOLU!

Rat između Amerike, Izrael i Irana, koji je počeo 28. februara napadima na Teheran, više nije samo regionalni konflikt. On se pretvara u pretnju za globalnu ekonomiju — od energetskih tržišta do suverenih fondova i finansijskih tokova u Persijski zaliv, piše Money.bg.

Katar — drugi najveći proizvođač tečnog prirodnog gasa na svetu — bio je primoran da proglasi višu silu (force majeure) nakon iranskog udara na svoj pogon u Ras Laffan.

Energetski ministar Saad al-Kaabi upozorio je za Financial Times da bi, ako rat potraje još nekoliko nedelja, cena nafte mogla da dostigne 150 dolara po barelu, a cena gasa 40 dolara po milionu BTU, što je skoro četiri puta više od predratnih nivoa.

Al-Kaabi nije krio zabrinutost: „To će uništiti ekonomije sveta. Ako rat potraje nekoliko nedelja, BDP svih zemalja biće pogođen. Cene energije će rasti. Doći će do nestašica i lančane reakcije — fabrike neće moći da rade.“

On je dodao da se očekuje da svi izvoznici iz Persijski zaliv proglase višu silu u narednim danima, ukoliko se sukob ne završi.

Ključni faktor je Ormuski moreuz — morski koridor širok svega 38 kilometara, kroz koji prolazi oko 20 miliona barela nafte dnevno i približno 20% svetske trgovine LNG-om. Saobraćaj tamo je praktično stao: najmanje 10 brodova je pogođeno, premije osiguranja su naglo porasle, a brodovlasnici odbijaju da rizikuju svoje brodove i posade.

Uprkos predlogu predsednika Donald Trump da američka mornarica prati trgovačke brodove, Al-Kaabi je kategoričan: „Previše je opasno. Previše je blizu iranske obale.“

Suvereni fondovi preispituju strategiju

Posledice se ne ograničavaju samo na energetiku. Prema pisanju Financial Times, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati razmatraju preispitivanje svojih investicija u inostranstvu i budućih finansijskih obaveza.

Šest glavnih suverenih fondova u regionu upravlja sa više od 3,2 triliona dolara imovine, raspoređene u tehnologiji, infrastrukturi, sportu i nekretninama širom sveta.

Iranski udari na Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijsku Arabiju, Katar, Bahrein, Kuvajt i Oman narušili su sliku stabilnosti na kojoj je Zaliv izgradio reputaciju globalnog finansijskog centra.

Prekogranične berzanske transakcije su zamrznute. Banke poput Standard Chartered i japanskih Sumitomo Mitsui Financial Group i Mitsubishi UFJ Financial Group naložile su zaposlenima da obustave putovanja u region.

Kineski investitori su pauzirali pregovore o kupovini imovine. Milijarde dolara tehnoloških ulaganja — 15 milijardi dolara od Microsoft u UAE i više od 5 milijardi od Amazon u Saudijskoj Arabiji — sada su pod znakom pitanja.

Dubai pritiska iranske finansijske kanale

U međuvremenu, prema podacima The Wall Street Journal, Ujedinjeni Arapski Emirati razmatraju zamrzavanje iranske imovine koja se nalazi u zemlji.

Dubai je dugo bio ključni finansijski koridor za Iran — preko paravan-firmi u slobodnim zonama i neformalnih menjačnica Teheran je uspevao da zaobiđe zapadne sankcije i finansira vojne programe.

Vašington već dugo vrši pritisak na UAE da zatvore te kanale. Sada, nakon što su iranski napadi pogodili aerodrom u Dubaiju i više civilnih objekata, Abu Dabi izgleda spreman da napravi taj korak.

Slika je jasna: lokalni vojni sukob se pretvorio u sistemski ekonomski rizik sa potencijalom da pogodi svaku zemlju na svetu koja uvozi energiju, trguje sa regionom ili zavisi od stabilnosti globalnih finansijskih tržišta.

Sve vesti o napadu Izraela i Amerike na Iran čitajte u našem blogu uživo.

Bonus video:

(Espreso/ Mondo/ Prenela: T.M.)