PAKLENO! Rusija zapretila NUKLEARNOM ODMAZDOM "Sada je zaista veoma dramatičan trenutak"

Predsednik SAD Donald Tramp rekao je u ponedeljak da bi, pre nego što pristane da obezbedi rakete Tomahavk, želeo da zna šta Ukrajina planira da uradi sa njima, jer ne želi da dodatno rasplamsa rat između Rusije i Ukrajine. Ipak, dodao je da je "donekle već doneo odluku" po tom pitanju.

Raketama Tomahavk domet je oko 2.500 kilometara, što znači da bi Ukrajina mogla da ih koristi za dalekometne udare duboko unutar teritorije Rusije, uključujući Moskvu. Neki stariji modeli Tomahavka mogu nositi nuklearnu bojevu glavu, prema podacima američke Kongresne službe za istraživanja.

"Tema Tomahavka izaziva izuzetnu zabrinutost", izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov za ruskog državnog novinara Pavela Zarubina u intervjuu objavljenom u nedelju.

"Sada je zaista veoma dramatičan trenutak u smislu da se tenzije pojačavaju sa svih strana."

Rat u Ukrajini, najsmrtonosniji u Evropi još od Drugog svetskog rata, izazvao je najveću konfrontaciju između Rusije i Zapada još od Kubanske raketne krize 1962. godine, a ruski zvaničnici sada tvrde da se nalaze u "vrućem" sukobu sa Zapadom.

Peskov je rekao da bi, u slučaju da se Tomahavci iskoriste za napad na Rusiju, Moskva morala da uzme u obzir činjenicu da neke verzije tih raketa mogu nositi nuklearne bojeve glave.

"Zamislite: lansira se dalekometna raketa, leti, a mi znamo da bi mogla biti nuklearna. Šta bi Ruska Federacija trebalo da pomisli? Kako bi trebalo da reaguje? Stručnjaci u inostranstvu trebalo bi to da razumeju", rekao je Peskov.

Predsednik Vladimir Putin izjavio je ranije ovog meseca da je nemoguće koristiti rakete Tomahavk bez direktnog učešća američkog vojnog osoblja, te da bi svaka isporuka takvog oružja Ukrajini predstavljala "kvalitativno novu fazu eskalacije".

PUTIN SE TRESE, KREMLJ U VELIKOM STRAHU! Ono što se sprema u RUSIJI nema VEZE ZA UKRAJINOM! STANJE U ZEMLJI OPSADNO

Dok rat u Ukrajini ulazi u treću zimu, u Kremlju raste nelagodna tišina pred onim što i ruski zvaničnici nazivaju „posleratnim šokom“ – trenutkom kada će se u zemlju početi vraćati desetine hiljada ljudi, nekadašnjih zatvorenika regrutovanih na front. Strah koji taj povratak izaziva ne meri se samo njihovim brojem, već i prirodom njihovih biografija: to su ubice, silovatelji i okoreli kriminalci, koje je država poslala u rat u zamenu za pomilovanje.

Kako prenosi ABC Australia, pozivajući se na izvore iz Kremlja i agenciju Reuters, predsednik Vladimir Putin već priprema strategiju za povratak ove „vojske osuđenika“, svestan da bi taj proces mogao ozbiljno da uzdrma rusko društvo. U Moskvi, kako navode izvori, postoji bojazan da bi masovni povratak mogao da izazove porast nasilja, kriminala i društvenu destabilizaciju, zbog čega se razmatraju posebni programi nadzora i „civilne integracije“.

Regrutovanje zatvorenika počelo je sredinom 2022. godine, kada su se u kaznenim kolonijama pojavili predstavnici tada moćne plaćeničke grupe Vagner, na čijem je čelu bio Jevgenij Prigožin. U početku je zatvorenicima nuđeno pomilovanje nakon šest meseci službe na frontu, ali je Ministarstvo odbrane već naredne godine promenilo pravila: vojnici su morali da ostanu u borbi sve do završetka rata. Prema podacima ukrajinske spoljne obaveštajne službe, do novembra 2024. u rat je poslato između 140.000 i 180.000 zatvorenika.

Najveći strah sada izazivaju posledice tog aranžmana. Brojni slučajevi pokazuju da su mnogi pomilovani vojnici po povratku iz rata ponovo počinili teška krivična dela. ABC Australia navodi primer Azamata Iskalijeva, osuđenog za ubistvo supruge 2021. godine. Nakon što je poslat u Ukrajinu i pomilovan, vratio se u Saratov i ubrzo ubio bivšu devojku – izbo je više od šezdeset puta. Za taj zločin osuđen je na još devetnaest godina zatvora. Takvi slučajevi nisu retkost.

Nezavisni ruski portal Verstka, koji je zbog kritičkog izveštavanja proglašen „stranom agenturom“, objavio je da su do oktobra 2024. vojnici koji su se vratili iz Ukrajine ubili najmanje 242 civila, a ranili još 227. Prema njihovim podacima, bivši osuđenici mnogo češće čine nasilne zločine od ostatka vojnog osoblja, a žene su najčešće njihove žrtve.

Mark Galeoti, autor brojnih knjiga o ruskom društvu i bezbednosnim strukturama, u analizi za ABC Australia upozorava da će se Rusija uskoro suočiti s „povratkom u društvo duboko oštećenih i opasnih ljudi“. On ističe da je među njima veliki broj onih koji su u ratu izgubili svaki osećaj moralnih granica, pa bi njihov povratak mogao izazvati socijalni i bezbednosni potres bez presedana.

Putin je, prema svedočenjima iz izvora bliskih vlasti, svestan da bi masovni povratak takvih pojedinaca mogao da uzdrma strogo kontrolisani poredak i poremeti delikatnu ravnotežu u društvu. Zato je već pokrenut program „Vreme heroja“, koji treba da omogući ratnim veteranima, uključujući i bivše osuđenike, da se uključe u državnu upravu i lokalne strukture vlasti. Na sastanku u Kremlju u junu ove godine, Putin je poručio da „oni koji su dokazali lojalnost Rusiji delima treba da zauzmu odgovarajuće pozicije“ i nazvao ih „pravom elitom“.

Iza takve retorike o „novim herojima“ ipak se krije rastuća nesigurnost. Stručnjaci upozoravaju na istorijsku paralelu s krajem sovjetskog rata u Avganistanu, kada su se u zemlju vratili traumirani vojnici koji su doprineli porastu kriminala i slomu državne kontrole. „Kraj rata u Ukrajini mogao bi da ima sličan učinak, samo u mnogo većem obimu“, ocenjuje profesor Filip Slavevski sa Australijskog nacionalnog univerziteta. On za ABC Australia kaže da bi povratak stotina hiljada veterana iz zatvora mogao da „otvori rane koje Rusija decenijama neće moći da zaceli“.

Slavevski dodaje da su današnje institucije u Rusiji snažnije nego krajem osamdesetih, ali upozorava da bi i najmanji slom društvene kontrole mogao da ima teške posledice. „Društveni problemi u Rusiji već su duboki – od ekonomske nejednakosti do moralne iscrpljenosti. Povratak vojnika samo će pojačati taj pritisak. Ipak, to nije samo ruski problem: i Ukrajina je regrutovala zatvorenike, ali po strožim kriterijumima. Tek će vreme pokazati kakav će trag to ostaviti na obe zemlje“, rekao je Slavevski.

Putin, čini se, razume da se po završetku rata neće voditi nova bitka oružjem, već unutar sopstvenih granica. Teskoba u Kremlju danas nije strah od poraza na frontu, već od posledica sopstvenih odluka. Jer kada se hiljade preživelih iz zatvorskih brigada vrate kući, Rusija će se suočiti s onim što do sada nije želela ni da prizna – ratom koji je promenio samu srž njenog društva.

"UŠLI SU PIJANI RUSI, SVE I SPALJENO"

d kraja septembra, Kupjansk je zatvoren - više nije moguće ući ili izaći iz grada. Tamo su sada ruski vojnici, koje ukrajinska vojska pokušava da odvrati. Čak i spasioci koji bi mogli da odvedu ljude na sigurno više ne mogu da uđu u grad. Prestravljeni ljudi beže sami.

To je učinila i 75-godišnja Valentina, koja je živela na severnoj periferiji Kupjanska. Uz pomoć jednog sugrađanina uspela je da stigne do sela Ševčenkovo na zapadu, odakle su je volonteri prevezli dalje u Harkov.

Valentina kaže da je odlučila da pobegne nakon što su joj u dvorište došla dvojica ruskih vojnika tražeći svoje saborce u gradu. Jedan od njih joj je pretio granatom.

- Videlo se da je taj Rus bio vrlo pijan. Onda je pitao gde su ukrajinski vojnici. Rekla sam: "Kod nas nema ni vaših ni naših. Ovde žive samo starci" - seća se ona.

Već četiri meseca u gradu ništa ne radi – nema komunikacija, nema struje, nema vode, nema gasa, kaže Valentina. Sve prodavnice su zatvorene.

- Granatiranje je strašno. Sve je uništeno. Sve je crno i spaljeno. Mnogo ljudi umire - kaže Valentina.

"Ulica života" u Kupjansku

Socijalna radnica Viktorija pomaže raseljenim ljudima. Ona takođe posećuje 88-godišnjeg Mikolu, da čuje priče iz njegovog života. On ne može da vidi ni čuje, ali uživa u njenoj pažnji.

Mikola je živeo u selu Velika Šapkivka, severno od Kupjanska. Uvek je pešačio do grada da poseti svog 65-godišnjeg sina.

- Odjednom je počeo da me prati dron. Raširio sam ruke i rekao: "Hajde, pucaj!", ali on je kružio, pa uništio jednu kuću i imanje. Bio sam pošteđen - priseća se.

Sada Mikola živi sam u jednoj sobi i drži još jedan krevet za svog sina, koji je još uvek u Kupjansku. Mesec dana nije imao nikakav kontakt sa njim, pa očajnički želi da se vrati u Kupjansk.

- Sada su tamo stubovi visoki šest metara, a mreže protiv bespilotnih letelica su razvučene preko ulice. Oni zovu ovaj put "Ulica života". Morate proći tamo, nema drugog načina - kaže Mikola.

MASOVNI NAPAD NA ENERGETSKU STRUKTURU UKRAJINE

Ruske snage izvršile su više udara na ukrajinsku energetsku infrastrukturu, uključujući Kijevsku oblast, gde je povređeno dvoje, te region Sumi i Donjeck koji su mahom ostali bez snabdevanja električnom energijom. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je danas da je Rusija za nedelju dana u ratu u Ukrajini upotrebila više od 3.100 dronova, 92 rakete i oko 1.360 protivvazdušnih raketa.

U ruskom napadu na jednu od trafostanica u Borispoljskom okrugu Kijevske oblasti, povređeno je dvoje zaposlenih u ukrajinskoj energetskoj kompaniji DTEK, saopštio je načelnik kijevske Oblasne vojne uprave (OVA) Nikola Kalašnik.

- Prema preliminarnim informacijama, jedan zaposleni ima rane od gelera na glavi, grudima, rukama i nogama. Drugi ima povredu uha, ogrebotine na rukama i nogama. Obojica su hospitalizovani - naveo je Kalašnik na Telegramu.

Grupa DTEK je saopštila da su radnici pogođeni tokom radova na obnovi energetske infrastrukture nakon što je ukinuta uzbuna za vazdušni napad.

Ruske snage gađale su energetski objekat dronovima "šahed", navodi se u saopštenju.

Pogranična naselja u Sumskoj oblasti bez struje

Situacija sa snabdevanjem električnom energijom u Sumskoj oblasti delimično je stabilizovana, ali je više od 20.000 domaćinstava i dalje bez struje zbog ruskih udara na ukrajinsku energetsku mrežu, izjavio je danas načelnik sumske okružne vojne uprave (OVA) Oleg Grigorov.

Grigorov je u objavi na Telegramu kazao da su bez struje naselja koja se nalaze uglavnom u pograničnoj zoni od pet kilometara sa Rusijom, prenosi Ukrinform.

- Situacija sa snabdevanjem električnom energijom u Sumskoj oblasti je delimično stabilizovana, ekipe za hitne intervencije nastavljaju da rade na obnavljanju. Više od 20.000 pretplatnika u regionu je i dalje bez napajanja električnom energijom, uglavnom u pograničnoj zoni od pet kilometara - kazao je Grigorov.

Kako je objavio Ukrinform, ruska vojska je napala naselja u Sumskoj oblasti oko 60 puta dnevno.

Donjeck bez struje nakon napada

Bez struje je i Donjecka oblast, nakon što su ruske snage jutros napale energetsku infrastrukturu, objavio je šef vojne uprave te oblasti Vadim Filaškin.

On je napisao na "Telegramu" da su nadležne službe već počele da popravljaju elektro mrežu i da čine sve što je moguće da se što pre obnovi snabdevanje električnom energijom, preneo je Ukrinform.

Sveštenik i četvorogodišnje dete poginuli su sinoć u vazdušnom napadu na crkvu u Kostjantinivki u Donjeckoj oblasti, saopštile su sinoć lokalne vlasti.

U ruskim napadima na Ukrajinu tokom proteklog dana ubijeno je sedmoro civila dok je još 25 povređeno, među kojima i 11-devojčica iz Dnjipropetrovske oblasti i 12-godišnjakinja iz Harkovske, saopštile su danas regionalne vlasti, preneo je "Kijev indipendent".

Zelenski: Rusija za nedelju dana koristila više od 3.100 dronova u Ukrajini

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je danas da je Rusija za nedelju dana u ratu u Ukrajini koristila više od 3.100 dronova, 92 rakete i oko 1.360 protivvazdušnih raketa.

"Rusija nastavlja svoj vazdušni teror nad našim gradovima i zajednicama, i intenzivira napade na naš energetski sektor. Nemoralnost zločina je takva da Rusi svakodnevno ubijaju naše ljude. Juče je dete ubijeno u crkvi u Kostjantinivki avionskom bombom", rekao je Zelenski u objavi na "Telegramu", prenosi ukrajinski Interfaks.

On je naveo da sve nadležne službe nastavljaju da otklanjaju posledice ruskih udara.

- Moskva sebi dozvoljava eskalaciju udara i otvoreno koristi činjenicu da je svet usmeren na obezbeđivanje mira na Bliskom istoku. Zato se ne sme dozvoliti nikakvo popuštanje pritiska. Sankcije, carine, zajedničke akcije protiv kupaca ruske nafte koji finansiraju ovaj rat, sve mora ostati na stolu. I to je ono što može otvoriti put trajnom miru za Evropu - kazao je Zelenski.

On je dodao da "svet to može garantovati paralelno sa procesom uspostavljanja mira na Bliskom istoku".

Bonus video:

(Espreso/Telegraf)