ČOVEK KOPAO CRVE PORED KUĆE I NAIŠAO NA IZNENAĐENJE Ono što je izvadio iz zemlje će vas ŠOKIRATI!

Čovek koji je kopao crve u blizini Stokholma slučajno je pronašao riznicu od 20.000 srebrnih novčića pomešanih sa biserima, privescima i srebrnim prstenjem.

Prema saopštenju Upravnog odbora okruga Stokholm, otkriveno blago datira iz ranog srednjeg veka i teško je oko šest kilograma, prenosi časopis Live science.

Kopač crva, koji je pronašao blago pored svoje letnje kuće, prijavio je nalaz lokalnim vlastima, a srebrne novčiće i nakit, koji su bili smešteni u bakarni kotao koji je vremenom u velikoj meri propao, sada ispituju arheolozi.

- Ovo je verovatno jedno od najvećih srebrnih blaga iz ranog srednjeg veka koje je pronađeno u Švedskoj. Još uvek ne znamo tačno koliko novčića ima, ali mislim da bi moglo biti više od dvadeset hiljada - rekla je u saopštenju antikvar u Okružnom upravnom odboru u Stokholmu Sofija Anderson.

Blago datira iz ranog srednjeg veka

Preliminarna analiza je pokazala da većina srebrnih novčića datira iz 12. veka.

Neki nose tekst "Kanutus", što je latinski naziv za Knuta, što ukazuje da su novčići iskovani tokom vladavine švedskog kralja Knuta Eriksona, koji je vladao od 1173. do oko 1195. godine.

Među pronađenim novčićima neki predstavljaju retkost, uključujući nekoliko "biskupskih novčića" koje su kovali moćni biskupi, navodi se u saopštenju.

Ovi novčići prikazuju biskupa koji drži palicu, pastirski štap koji je sveštenstvo koristilo kao simbol svog crkvenog rada.

Upravni odbor okruga Stokholm će prijaviti nalaz Nacionalnom odboru za nasleđe, koji će odlučiti da li će država nadoknaditi štetu čoveku koji je pronašao ostavu.

JEDAN ČOVEK OKOPAVAO NJIVU I NAIŠAO NA IZNENAĐENJE: Ono što je otkopao će vas ŠOKIRATI

Pre nekoliko godina kolumbijski farmer je kopao po svom imanju (i to veoma površno kopao) dok nije uradio u jednu plavu kacu za kiseljenje kupusa!

Ono što je pronašao u njoj ga je šokiralo. 600 miliona dolara se nalazilo u toj kaci za kupus. Hose Marijana Kartolos, tada šesdesetpetogodišnji farmer dobio je dozvolu kolumbijske države da kopa na ovo posedu.

Kartolos iz tog razloga nije mogao da zadrži novac, zaplenila ga je kolumbijska vlada i najavila da će pronađeni novac uložiti u puteve i obrazovanje. Kolumbijska vlada osokoljena ovim otkrićem, uputila je tada javni poziv svim zemljoradnicima da što pažljivije okopavaju svoje njive u nadi i prema informacijama da ovakvih plavih kaca za kupus ima još u Kolumbiji.

Navodno, kako je navodila sama vlada, ovakve kace pripadaju čuvenom Pablu Eskobaru, kralju kokaina i jednom od najvećih mafijaša u svetskoj istoriji.

Tada se spekulisalo da Hoseu neće biti dozvoljeno da zadrži novac, ali će novac najverovatnije ostati u Kolumbiji i biće iskorišćen za finansiranje socijalne i ekonomske programe koji pomažu onima u siromaštvu.

JEDNOM PENZIONERU "DUHOVI JAVILI GDE JE BLAGO"

Ideja o zakopanom blagu i njegovom pronalasku široko je rasprostranjena među ljudima širom sveta. I dok neki samo maštaju o pronalasku, drugi pohrle da zlato i pronađu, a neki u takvom procesu, nažalost izgube i život.

Takva sudbina zadesila je penzionera iz Ipatinge u Brazilu po imenu Žoa Pimenta de Silva (71), koji je, opsednut idejom o blagu, upao u rupu od 40 metara koju je prethodno iskopao ispod poda u kuhinji - nakon što je sanjao da se ispod nalazi zakopano zlato.

Tragedija koja je dovela do pogibije dogodila se 5. januara.

O zakopanom blagu obavestio ga "duh"

Komšije kažu da je penzioner postao opsednut idejom da je zlato zakopano duboko ispod njegovog imanja u opštini Ipatinga u brazilskoj državi Minas, do koje je pokušavao da dođe.

"Žoao je proveo više od godinu dana kopajući rupu i angažovao mnogo ljudi da rade na iskopavanju. Počeo je tako što je plaćao 70 brazilskih reala (oko 12 evra) dnevno kada je rupa još bila plitka, ali što je dublje išao to su troškovi sve više rasli. Na kraju je platio oko 92 evra svakome ko je ušao u rupu i pomogao da se ukloni zemlja", rekao je njegov rođak Arnaldo da Silva lokalnim medijima.

Komšija je rekao da je Žoao tvrdio da mu je 'duh' u snu rekao da se duboko ispod kamena u njegovoj kuhinji nalazi zlato. Međutim, iako je on pokušao da ga upozori na opasnost njegove misije, nesrećni čovek ga je ignorisao.

"Nije mu bilo pomoći"

Nakon tragedije, vatrogasci i Hitna pomoć su brzo došli na licu mesta ali je Hitna mogla samo da konstatuje smrt.

Vatrogasci su potvrdili da su tog dana oko 13.30 sati primili poziv iz kuće nakon što je vlasnik pao sa visine od oko 39 metara koja se spuštala na oko 12 spratova, međutim kada su došli nisu mogli ništa da preduzmu da mu spasu život.

Lokalni mediji kažu da se veruje da se žrtva okliznula i pala sa drvene platforme blizu vrha rupe dok je pokušavao da izađe iz nje nakon radova na uklanjanju vode i blata. Drugi izveštaji ipak tvrde da je pao sa dečije ljuljaške koju je koristio da uđe u rupu. A njegov prijatelj, Antonio Vilson Kosta, sa kojim je radio nije mogao da ga spasi. On je bio svedok pada i rekao je da se da Silvino sedište jednostavno olabavilo.

Njegovo telo je uklonila Hitna pomoć. Utvrđeno je da je zadobio povrede glave i slomljene noge, kao i druge prelome.

Radnik vatrogasne brigade Luis Filipe de Miranda, istakao je ozbiljne bezbednosne probleme kada je sama rupa u pitanju.

"Na slikama se vidi da je sve to vrlo arhaično, laički, improvizovano. Nema fiksne potporne strukture. Njegovi podupirači za penjanje nemaju šrafove u zemlji. Spuštao se na nekakvu dečiju klackalicu, bez pojasa, bez sigurnosti", rekao je on.

ŠTA JE SA IZGUBLJENIM BLAGOM SRPSKIH VLADARA?

prema nekim starim podacima postoji čak 889 mesta po Srbiji gde se nalazi 12 hiljada tovara zlata. Ovo je verovatno malo preterano, a i podaci su stari par stotina godina. Ipak, postoji nekoliko priča o izgubljenom blagu koje bi mogle da vam budu zanimljive.

Izgubljene riznice cara Konstantina

Rimski Car Konstantin je rođen u Nišu u četvrtom veku, to svi znamo. Ali ne znamo svi da su priče o njegovim riznicama vekovima izazivale uzdahe. E pa vidite, neki veruju da je njegovo blago i danas sakriveno na nekoliko mesta. I to u Srbiji, gde čeka. Jedno od mesta je po predanju i Kopajkošarska pećina, koja je dobila ime po istoimenom selu nedaleko od Svrljiga.

U okolini ovog gradića pominju se još neke pećine u kojima se navodno nalazi zlato.

Legenda kaže da je zlato prokleto. Zato ne treba sa svakim ići u potragu, da se prilikom traganja ne sme puno pričati, treba poneti sveću, beli peškir i litar crnog vina. Ako se zlato nađe ono mora obavezno bratski da se podeli, kaže se u narodnim verovanjima.

U potragu za zlatom obavezno poneti mitsku biljku raskovnik, jer se samo uz njegovu pomoć zlato pronalazi. Eto sad sve znate, ali ako ste sujeverni možda bolje da pređete na sledeću stavku.

Blago Nemanjića

Fino je blago cara Konstantina. Ali šta kažete na izgubljenu riznicu Nemanjića?

Poznata je priča o sakrivenom blagu u mestu Miljkovac kod Niša gde se navodno nalazi neprocenjivo bogatstvo. Neki kažu da je to ukradeno blago vizantijskih careva, a neki tvrde da je u pitanju ni manje ni više nego riznica Nemanjića. Ako se sprijateljite sa meštanima možda ćete čak i dobiti mape koje kruže po ovom kraju.

Posebno je zanimljivo da je 1993. u Miljkovac je stigao Salvatore Fiangiaco sa Sicilije i to sa velikom ekipom speleologa. Imali su mape i nekakve stare zapise u kojima je navodno pisalo da se u podzemnim pećinama nalaze dijamantske krune, zlatni dukati, nakit i ko zna šta sve još. Niko nikada nije objavio da li su zaista nešto i našli, mada se priča da su ostali kratkih rukava i da blago i dalje čeka da bude pronađeno.

Blago popa Martina

Negde oko Niša, Sokobanje, Pirota, Žagubice, ili možda Knjaževca navodno se nalazi sakriveno blago popa Martina. Tako bar kaže narodna legenda, po kojoj se pop Martin zbog nepravde turskih vlasti odmetnuo u hajduke. Izgleda da mu je baš dobro išlo, jer se priča da je grdno blago sakrio negde u planinama. E, sad na kojoj je planini to se ne zna, pominje se Oštra čuka, Koprivnica, Kurijačka planina, Tri čuke i sve tako nešto, a zapravo niko ne zna precizno gde su te čuke jer ih ima na više mesta u Srbiji. Tako da bolje ni ne pokušavajte…

Rtanjsko blago

O planini Rtanj predanjima i mističnim pričama nikad kraja. Lokalno stanovništvo je prilično ubeđeno da se u unutrašnjosti planine nalazi zakopano blago. I to mnogo blaga! Navodno je na vrhu planine živeo čarobnjak koji je čuvao ogromno bogatstvo koje nikada nije pronađeno.

E pa za Rtanj se vezuje i priča o bogatoj jevrejskoj porodici Minh koja je posedovala paraćinsku fabriku štofova, a kasnije i rtanjski rudnik kamenog uglja. Julius Minh izvršio je samoubistvo pod potpuno nerazjašnjenim okolnostima, a njegova supruga Greta je sagradila crkvicu-kapelu na vrhu planine Rtanj. Crkvu je gradilo čak 1.000 radnika, a osvećena je 1936. godine. Ipak pre dvadesetak godina kapela je srušena do zemlje pošto su je lovci na blago razneli dinaminotom zbog legende da se ispod nje krije blago. I još uvek nije pronađeno, ako vas baš zanima!

Blago cara Dušana

Ogromno blago cara Dušana koje je zgrnuo osvajajući po Balkanu sakrili su navodno Đurađ Branković i njegova žena Prokleta Jerina negde oko Čačka. Ako planirate da kretene u pohod tražite negde između manastira Vujan i utvrđenja Sokolica.

Legenda kaže da je na stotine drvenih sanduka dukata, zlatnih i srebrnih pehara kao i kruna Nemanjića sakriveno u nekoj pećini u tom kraju. O ovom blagu je pisao poznati Čedomilj Mijatović u romanu “Rajko od Rasine” koji je štampan 1892. godine. I od tada potraga avanturista ne prestaje. Ali bez previše uspeha, piše dominomagazin.

KUPILI 400 GODINA STARU KUĆU, PA PRONAŠLI OVO

Robert Fuks i njegova supruga Beti odlučili su da renoviraju svoju 400 godina staru kuću u Zapadnom Dorsetu.

Međutim, nisu očekivali da će pronaći pravo blago ispod poda kuhinje.

"Kuća je veoma stara i trebalo je mnogo posla. Prvo smo sredili plafone, a zatim smo odlučili da spustimo nivo poda u kuhinji", objasnila je Beti. Kada su razbili beton, iskopali su pola metra zemlje i otkrili "štek" pun kovanog novca iz vremena Elizabete Prve, kralja Džejmsa Prvog i kralja Čarlsa Prvog.

"Da nismo renovirali, novčići bi ostali skriveni", dodala je Beti. Čak 1.000 kovanica je stavljeno na aukciju, a većina ih je završila u rukama privatnih kolekcionara. Njihova ukupna vrednost procenjena je na 70.000 evra, piše daily star.

"Verujemo da su skriveni tokom Engleskog građanskog rata, sredinom 17. veka, sa namerom da budu iskopani kasnije. Vlasnik verovatno nije bio u mogućnosti da to učini", zaključila je Beti.

Ova neočekivana sreća dodala je jednu fascinantnu dimenziju njihovom renoviranju, pretvarajući običan projekat u pravo otkriće vredne istorijske baštine.

BRAČNI PAR PRONAŠAO ZAKOPAN SEF IZA KUĆE

San o pronalasku skrivenog blaga ostvario se jednom paru iz Njujorka kada su pronašli metalni sef pun zlata, dijamanata i svežanja novčanica zakopan u dvorištu svoje kuće.

Ispostavilo se je da 52.000 dolara koje su zapravo ukradeno njihovim komšijama koji su bili opljačkani sedam godina ranije.

Metju i Marija Emanuel pronašli su blago kada su unajmili radnike da im posade novo drveće.

Živeli su u kući godinama potpuno nesvesni šta krije njihov vrt.

Videli su kutiju u blatu, ali nisu imali pojma o čemu se radi.

"Kao dete sanjate da ćete naći zakopano blago, a nama se to zaista i dogodio".

Radnici su izvukli kutiju, a unutra je pronađeno zlatno prstenje, uključujući i verenički prsten, novčanice od po 100 dolara i poludragi kamen.

"Bilo je neverovatno. Unutra je bio papir s adresom naših komšija. Pokucao sam na njihova vrata i pitao da li ih je neko opljačkao, a oni su rekli da jeste. Gospođa je bila u šoku", otkriva u neverovatnoj priči iz 2018. godine i dodaje da su joj policajci rekli da nakon pljačke nikada više neće videti svoje stvari.

Pljačka se dogodila još 2011. godine, a komšije kojima je vraćen nakit nisu želeli da otkrivaju svoje ime i prezime.

MUŠKARAC TRAŽIO KLJUČ OD TRAKTORA, PRONAŠAO NEŠTO NEVEROVATNO

U Bunniku, u holandskoj provinciji Utrecht, pronađen je blago koje se sastoji od 404 srebrna i zlatna novčića britanskog i rimskog porekla, a najstariji među njima datiraju iz oko 200. godine pre nove ere.

Blago je bilo zakopano na dubini od oko 30 cm u zemlji i veruje se da je pripadalo rimskom centurijonu kao ratni plijen tokom osvajanja Britanije. Vrednost pronađenih novčića odgovara gotovo 11-godišnjoj plati rimskog vojnika.

Pronađeno 404 zlatna i srebrna novčića

Pronađeno blago slučajno je otkriveno u oktobru 2023. godine u Bunniku, malom mestu u provinciji Utrecht, koja je tokom rimskog perioda predstavljala severnu granicu Rimskog carstva, tzv. Donji nemački Limes. Blago je bilo zakopano u polju, daleko od poznatih rimskih lokaliteta, unutar sada već trulog platnenog ili kožnog džaka.

Blago su pronašli metalni istraživači Reinier Koelink i Gert-Jan Messelaar, koji su skenirali područje tražeći ključ od traktora koji je izgubio jedan voćar. Ključ nisu pronašli, ali su već ranije naišli na nekoliko novčića, zbog čega su nastavili istraživanje u obližnjem blatnjavom polju. Gert-Jan je za lokalne medije rekao: "Kada je moj metalni detektor reagovao, počeo sam da kopam. Kad sam stavio ruku u blato, već sam mogao da osetim novčiće."

Analiza pronađenog blaga

Prvobitno su pronašli 381 novčić, dok je nakon prijave otkrića, Nacionalna agencija za baštinu Holandije pronašla još 23 novčića, čime je ukupan broj dostigao 404. Novčići datiraju od 200. godine pre nove ere do 47. godine nove ere. Blago sadrži zlatne statere britanskog porekla, od kojih 44 nose ime keltskog kralja Cunobelina, vladara Britanije pre rimskog osvajanja, koji je vladao između 9. i 40. godine nove ere. Četiri od ovih statera smatraju se posthumno kovanima, verovatno od strane naslednika Cunobelina, braće Togodmnusa i Karatakisa, oko 43. godine nove ere.

U pogledu rimskih novčića, 72 su zlatni aureusi, novac velike vrednosti u starom Rimu, dok 288 novčića predstavlja srebrne denare, datirane od 200. pre nove ere do 47. godine nove ere. Među njima se nalazi novčić iz vremena Julija Cezara, jedan prikazuje Jubu I, kralja Numidije (današnja Alžir), dok najnoviji novčići datiraju iz perioda osvajanja Britanije i prikazuju cara Klaudija.

Ko je mogao biti vlasnik blaga?

Dvojica novčića koji prikazuju cara Klaudija kovanih istim kalupom nemaju tragove habanja, što ukazuje da su deo iste serije, verovatno podeljeni kao vojna plata i ubrzo nakon toga zakopani. Prisutnost britanskih novčića sugeriše da bi deo ovog blaga mogao biti ratni plijen, verovatno dodeljen rimskim vojnicima nakon uspešne kampanje.

Stručnjaci smatraju da je ovo blago pripadalo rimskom vojnici, verovatno centurijonu, s obzirom na njegovu vrednost, koja odgovara 11-godišnjoj plati običnog vojnika starog Rima. Razlog zbog kojeg je blago zakopano još uvek je misterija, ali sastav i veličina blaga, kao i lokacija gde je zakopano, sugerišu da bi ovo moglo biti vojni plijen iz perioda prvih osvajanja Britanije pod Aulusom Plautijem (43-47. godine nove ere), možda zakopano od strane centuriona kao izraz zahvalnosti za siguran povratak nakon prve faze rimskog osvajanja.

Bonus video

(Espreso/Blic)