RUSKA NUKLEARNA PODMORNICA UPALA U PROBLEM NA SREDOZEMNOM MORU: Nastala panika, strahuje se od potpunog haosa!

Ruska nuklearna podmornica "Novorosijsk", koja je sposobna da nosi nuklearne rakete, tokom misije u Sredozemnom moru pretrpela je ozbiljne tehničke probleme, objavio je ruski Telegram kanal "VChK-OGPU", a prenosi britanski Daily Star.

Panika je nastala nakon što je gorivo počelo da curi u skladišni prostor. Strahuje se da postoji opasnost od eksplozije, a moguće je da posada neće imati izbora nego da ispumpa sadržaj iz unutrašnjosti direkto u more.

Trenutno nije poznata tačna lokacija podmornice, ali mediji su objavili da je krajem avgusta prošla Gibraltar i ušla u Sredozemno more.

Ova podmornica je deo Crnomorske flote, ali se veruje da nije učestvovala u vojni operacijama u ratu protiv Ukrajine. Iako ima nuklearne kapacitete, sumnja se da je naoružana nukleraim pojektilima u ovoj misiji. Njenu posadu čine 52 člana, a pod vodom može da ostane 45 dana.

Zvaničnih objava o problemima podmornice zasad nije bilo, ali Telegram kanal "VChK-OGPU" koji često objavljuje informacije procurele iz ruskih bezbednosnih službi i policijskih uprava. Ranije je izveštavao o drugim pomorskim nesrećama, navodeći da ruske oružane snage često pokušavaju da ih zataškaju.

"PUTIN JE KOCKAR, POTEZE ZASNIVA NA TAKTIKAMA KGBA-A"

Nakon vekova pokušaja da sustigne Zapad, Rusija sada koristi svoj uticaj da preoblikuje politiku zapadnih zemalja i potkopa njihovu temeljnu posvećenost demokratskom poretku. Nigde ovo nije vidljivije nego u Sjedinjenim Državama.

Skoro 80 ​​godina - kroz Hladni rat, raspad Sovjetskog Saveza i krhki novi poredak koji je usledio - Sjedinjene Države su Rusiju posmatrale jedna drugu kao rivala koga treba obuzdati, a ne osvojiti. Ali u prvih nekoliko meseci drugog mandata američkog predsednika Donalda Trampa, Vašington je okrenuo leđa svojim istorijskim demokratskim saveznicima i okrenuo se ka Moskvi, piše u svojoj analizi "Foreign policy" (FP).

Nakon što je lažno tvrdila da je Ukrajina započela aktuelni rat sa Rusijom, Trampova administracija pokušavala je da prisili Kijev da potpiše mirovni sporazum kojim bi se odrekao svoje teritorije i suvereniteta i zabrani joj pridruživanje NATO - nešto što Moskva želi decenijama. To što Sjedinjene Države teže zbližavanju sa Rusijom sada označava zapanjujući preokret njihovih posleratnih principa.

To je takođe preokret pozitivan za ruskog predsednika Vladimira Putina, s obzirom na to u kakvom se stanju Rusija nalazila kada je preuzeo vlast pre 25 godina: sa razorenom ekonomijom, oslabljenom vojskom i malo saveznika. Nekada nepoznati potpukovnik KGB, Putin sada sebe prikazuje kao geopolitičkog velemajstora, lukavo pomerajući figure na svetskoj šahovskoj tabli. Pa ipak, ruski lider ne sprovodi master plan već improvizuje u težnji ka jednom cilju: ostanku na vlasti.

Putinova igra zasnovana na taktikama KGB

Putinov pristup se zasniva na iskorišćavanju nejedinstva Zapada, kapitalizaciji trenutaka povlačenja i oslanjanju na ometanje, umesto na trajni uticaj. Iako su mu ovi manevri često donosili trenutni dobitak, oni nisu učinili Rusiju neophodnim ili pouzdanim partnerom na svetskoj sceni. Dok se Evropa ponovo naoružava u svetlu potencijalnih ruskih napada, Putina je njegov oportunizam doveo u strateški ćorsokak.

Ono što se često slavi kao Putinovo majstorstvo realpolitike zapravo je kratkoročna igra zasnovana na taktikama KGB, usmerenim na gušenje demokratske volje i manipulaciju javnim mnjenjem, piše FP. U Sovjetskom Savezu možda nije bilo hrane u prodavnicama, ali prema onome što se pričalo na televiziji i u školi - a po instrukcijama koje su zaposleni dobijali iz Odeljenja za agitaciju i propagandu koje je bilo u tesnoj vezi sa KGB - Sovjetski savez je bio predvodnik progresivnog čovečanstva, a ostatak sveta mu je zavideo.

Ali 1980-ih godina prošlog veka, kada je sovjetski lider Mihail Gorbačov ublažio represiju države i ukinuo kontrolu nad informacijama, ideološki balon je pukao. Odjednom, niko više nije verovao da je Oktobarska revolucija vrhunac ljudske istorije niti da je Lenjinova tvrdnja o "svemoćnosti" marksističke doktrine zbog njene "istinitosti" bila išta više od prazne floskule.

Boris Jeljcin, prvi post-sovjetski predsednik Rusije, Zapad nije video kao protivnika, već kao potencijalnog partnera. Ali kada je Putin nasledio Jeljcina, propaganda i "aktivne mere" su se vratile - ne da bi promovisale ideologiju, pošto je Rusija prihvatila kapitalizam, već da bi konsolidovale ličnu vlast.

Mešanje ruskog predsednika u poslove Zapada

Godine 1999, pod izgovorom borbe protiv islamskog terorizma nakon serije bombaških napada na stambene zgrade u ruskim gradovima - za koje se kasnije sumnjalo da su ih organizovale ruske bezbednosne službe - Putin je započeo Drugi čečenski rat, koji je bio ključan za njegov uspon sa mesta premijera do predsednika. Televizijsko izveštavanje o ratu na državnim kanalima bilo je od presudnog značaja - tamo je Putin predstavljan kao zaštitnik nacionalne stabilnosti.

Ubrzo su usledile slične taktike usmerene na stranu publiku. Godine 2005. Kremlj je pokrenuo televizijsku mrežu "Raša tudej" (RT), sa ciljem da globalnoj publici ponudi "potpuniju" sliku života u Rusiji. U praksi, RT je postala platforma za laskanje Kremlju i izvoz njegove sve više neliberalne vizije sveta. Kako su se Putinovi odnosi sa Zapadom pogoršavali, ton RT-a postajao je drugačiji - sve više su kontrirali s ciljem polarizacije društava po političkim i kulturnim pitanjima u SAD, Evropi i šire.

Putinovo mešanje u dešavanja na Zapadu nije cilj samo po sebi; ono je način da se eliminišu pretnje njegovom režimu. Nakon Evromajdanske revolucije 2014. godine, Putin - ukorenjen u KGB pogledu na svet - nije ukrajinsku težnju ka Evropi video kao demokratsku aspiraciju, već kao stranu subverziju. To nije bio samo geopolitički gubitak; činjenica da je jednog predsednika post-sovjetske države zbacio narodni bunt predstavljala je opasan presedan.

Putin je uticao na eskalaciju aneksijom Krima i uzvratio na naknadne zapadne sankcije hibridnim ratom, koristeći nove alate za sprovođenje starih taktika KGB. Agencija za internet istraživanje, državna "farma trolova" osnovana 2013. godine, igrala je centralnu ulogu u kampanjama dezinformacija oko Bregzita, američkih izbora 2016. i drugih ključnih demokratskih procesa - pretvarajući otvorenost Zapada u oružje za njegovo podrivanje.

Putinu je mešanje omogućilo da preuzme ulogu zaštitnika tradicionalnih vrednosti, suprotstavljenog dekadenciji zapadnog liberalizma. Te narative je vremenom usadio u javni diskurs, pa je Zapad ponovo postao antiruski, kao u vreme Hladnog rata. Sveobuhvatna invazija na Ukrajinu 2022. godine uklopila se u tu priču: kao krstaški pohod protiv proukrajinskog Zapada, večitog neprijatelja opsednutog uništenjem Rusije. Ruska invazija bila je čin ekspanzionizma, ali i nešto poznato: strategija opstanka režima izgrađenog na agresiji, manipulaciji i prisilnom jedinstvu.

U osnovi Putinove vlasti nije samopouzdanje, već strah

Ono što, čini se, stoji u osnovi Putinove vlasti nije samopouzdanje, već strah. On vlada iz duboke nesigurnosti u pogledu legitimnosti svog režima, njegove ekonomske stabilnosti i lojalnosti političke elite. Putinovi rejtinzi podrške možda deluju visoko, ali u Rusiji obožavanje lako može da se pretvori u pobunu - bez ikakvog upozorenja. Zato se okružuje bunkerima, neprekidno preraspodeljuje lojaliste kako niko ne bi stekao preveliku moć i masovno ulaže u nadzor i državne medije.

Spoljna agresija nije izraz realpolitike. To je manifestacija unutrašnje slabosti i ujedno štit od nje. Iz te perspektive, Putinova spoljna politika može se shvatiti ne samo kao puki ekspanzionizam, već kao sredstvo izolacije i samoočuvanja.

Nakon što je zapadni liberalizam predstavio kao egzistencijalnu pretnju, Putin je proširio logiku aktivnih mera na osnovne institucije Zapada - a posebno na NATO. Ali njegovi napori su mu se uglavnom obili o glavu. Umesto da razdvoji alijansu, Putinova agresija ju je još više ujedinila.

Zapadna Evropa doživljava vojni i industrijski preporod, direktno podstaknuta pretnjom za koju se Putin nadao da će je paralizovati. Finska i Švedska su se pridružile NATO. Francuska, Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo ulažu u svoju odbranu, a raste i podrška za zajedničko odvraćanje. Čak i nuklearne garancije, nekada nezamislive u posleratnoj Evropi, ponovo ulaze u strateški razgovor. Zemlje EU će se suprotstaviti ekspanzionističkoj Rusiji ako budu ugrožene. Čak i bez učešća SAD, vojna i ekonomska snaga Evrope daleko nadmašuje snagu Rusije. To ostavlja Putinu malo opcija osim zastrašivanja i sabotaža.

Putin nije veliki strateg, već kockar

Koliko god ulagao remetilačkih napora, Putin nije veliki strateg već kockar. Dodeljene su mu loše karte, ali on igra kao da ima kraljevski fleš (najjača moguća ruka u pokeru). Malo ko se usuđuje da ga prozove za blef jer je njegov aparat za suzbijanje neslaganja možda jedini zaista efikasan alat koji poseduje.

Ali, Putin je prevideo jednu stvar: prava moć zahteva prave temelje - ekonomsku dubinu, stabilne saveze i ideološku privlačnost. Slaba kleptokratska imperija ne može nadživeti tekuću ekonomsku preraspodelu, bezbednosna partnerstva i tehnološke revolucije koje preoblikuju globalnu moć.

Kulturološki, Rusija danas ima malo toga da ponudi svetu. Čak je i oslabljena verzija svoje sovjetske prošlosti kada su - uprkos represiji - mnogi ljudi Moskvu doživljavali kao šampiona progresa i pravde. Danas je Rusija samo još jedna autoritarna država bez jasne vizije budućnosti, piše FP.

Takođe je to nacija obeležena ratnim zločinima i očigledno nespremna da se suoči s tim činjenicama. Mnogi Rusi danas veruju da se bore protiv "ukrajinskih nacista", a ne da bombarduju škole i bolnice. Kada dođe do suočavanja sa stvarnošću, ono će biti još bolnije nego ono koje je usledilo posle transparentnosti Mihaila Gorbačova. Ovog puta, Rusi će morati da se suoče sa zverstvima počinjenim u njihovo ime.

Politika velikih vođa često ih nadživi, ali Putinove strategije će verovatno završiti sa njim. On je oličenje personalizovane vlasti, bez institucija, koherentne ideologije ili nasledničkog sloja koji bi mogao održati njegov model bez njega.

Bilo da konačan udarac dođe od nove američke administracije, Kine ili Evrope, Putinova strateška igra je već izgubljena. Jedino pitanje je ko će prvi prepoznati ograničenja njegove pozicije - i reagovati u skladu s tim. Možda se Evropa konačno sprema da to učini, zaključuje FP.

ZELENSKI IZNEO JEZIVU PRETNJU

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izneo je jezivu pretnju sugerišući da će svi zvaničnici Kremlja morati što pre da lociraju podzemna skloništa i nauče gde se ona nalaze, ukoliko Rusija ne okonča svoju vojnu operaciju u Ukrajini.

"Prvo i osnovno, oni moraju da znaju gde su njihova skloništa", rekao je Zelenski u velikom intervjuu za Axios, čiji je deo ad objavljen:

"Trebaće im. Ako ne prestanu sa ratom, u svakom slučaju će im trebati", rekao je on, prenosi portal The Hill.

Ukrajinski lider je dodao da njegova ratom pogođena zemlja neće napadati ruske civile jer "mi nismo teroristi". Ipak, naglasio je da će Kijev uzvratiti istom merom na konstantne ruske napade na svoju energetsku infrastrukturu.

Bivši ruski predsednik i premijer Dmitrij Medvedev reagovao je na ove komentare u objavi na društvenoj mreži Iks, bivšem Tviteru.

"Rusija može upotrebiti oružje od kojeg ih sklonište neće zaštititi. Amerikanci bi to takođe trebalo da imaju na umu".

Komentari Zelenskog dolaze nekoliko dana nakon što se sastao sa predsednikom SAD Donaldom Trampom na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Nakon sastanka, Tramp je, čini se, promenio stav, objavivši na Truth Social da je ukrajinska nacija "u poziciji da se bori i POBEDI, vraćajući celu Ukrajinu u njen izvorni oblik".

POSTOJI PREDLOG ZA KRAJ RATA KOJI BI SVIMA ODGOVARAO?

Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko izjavio je danas, nakon sastanka s Vladimirom Putinom, da će ruski lider objaviti "veoma dobar predlog" za okončanje rata u Ukrajini, koji je, kako je rekao, u velikoj meri podržan od strane Sjedinjenih Američkih Država.

Lukašenko, koji se s Putinom sastao u Moskvi, nije rekao šta predlog sadrži, ali je dodao da je on već predstavljen američkom predsedniku Donaldu Trampu tokom samita s Putinom na Aljasci prošlog meseca.

- Predsednik Putin i ja smo to razmatrali, ali ja o tome neću govoriti. Predsednik će sam reći - rekao je Lukašenko, blizak Putinov saveznik.

"Predlog dobar i za Ukrajinu"

Lukašenko je predlog ocenio kao "veoma dobar" i veoma "povoljan i za Ukrajinu".

- Ako Ukrajinci ne prihvate predloge, biće kao što je bilo na početku Drugog svetskog rata. Biće još gore. Izgubiće celu Ukrajinu - rekao je Lukašenko u intervjuu za televiziju Rusija 1.

Rusija je ranije insistirala na uslovima koje Ukrajina odbacuje kao svojevrsnu kapitulaciju, uključujući predaju dodatnih teritorija, odricanje od ambicija za članstvo u NATO-u i nametanje ograničenja veličine svojih oružanih snaga.

Lukašenko je govorio tri dana nakon što je Tramp, u neočekivanom zaokretu, rekao da je Ukrajina sposobna da povrati svu izgubljenu teritoriju — skoro petinu zemlje — i da bi to trebalo da učini sada jer je ruska ekonomija u velikim problemima.

Kremlj je odbacio te komentare, pripisavši ih činjenici da se Tramp upravo sastao s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i da je bio pod uticajem njegovog pogleda na sukob. Zelenski je rekao da Putin samo glumi pregovore, ali da zapravo nema stvaran interes za mir.

Lukašenko se s Putinom sastaje češće nego bilo koji drugi strani lider i podržao je njegov rat u Ukrajini, iako nije slao svoje trupe u borbu.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf)