SVE SE NEMA, A VOJNIKE ŠALJU BLIZU GRANICE SA RUSIJOM: Nemačka povukla POTEZ BEZ PRESEDANA, odredili i LOKACIJE

Nemačka će zbog ruske invazije na Ukrajinu povući potez bez presedana - na samo oko 100 kilometara od granice sa Rusijom trajno će bazirati hiljade vojnika. Novi sporazum između Nemačke i Litvanije dovešće do prvog stalnog razmeštanja nemačkih trupa u inostranstvu od Drugog svetskog rata.

Nemački vojnici biće na liniji vatre ako Kremlj ikada krene u napad na teritoriju NATO-a, piše Politiko. Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus boravio je juče u Viljnusu kako bi sa litvanskim kolegom Arvidasom Anušauskasom potpisao sporazum kojim se utvrđuju uslovi pod kojima će u toj baltičkoj zemlji biti stacionirano 4.800 nemačkih vojnika i 200 civila.

"Sa ovom ratno spremnom brigadom, mi preuzimamo lidersku odgovornost ovde u alijansi i na istočnom krilu NATO-a. Brzina projekta jasno pokazuje da je Nemačka razumela novu bezbednosnu realnost", primetio je Pistorijus. Rat u Ukrajini je preokrenuo vojno razmišljanje u Berlinu, primoravajući generale i političare da se kreću neobičnom brzinom.

Jedna od jedinica koje čine novu brigadu je Panzerbataljon 203 iz Avgustdorfa u Severnoj Rajni-Vestfaliji. Reč je o oklopnoj jedinici koja je sve svoje tenkove Leopard 2 predala Ukrajini i čeka novoizgrađene zamene. Pistorijus je najavio da će novoizgrađeni tenkovi biti isporučeni direktno u Litvaniju.

Roderih Kizeveter, političar iz opozicionih Demohrišćana i penzionisani pukovnik Bundesvera sa 27 godina staža, upozorio je da litvanska brigada "neće biti ni spremna za odbranu" bez odgovarajućeg dugoročnog plana finansiranja. Ejlin Matle, saradnica nemačkog saveta za spoljne poslove, zabrinuta je da bi Panzerbataljon 203 mogao da bude poslat u Litvaniju "bez njihovog glavnog borbenog sistema". Inače, odluka o raspoređivanju trupa dolazi u trenutku kada nemačka ekonomija ne ide baš najbolje, piše Index.hr.

Pistorijus je rekao da održavanje jedinice poput one koja je poslata u Litvaniju košta između 25 i 30 miliona evra mesečno u Nemačkoj. Prvi elementi biće raspoređeni u Litvaniji sledeće godine, a kompletna brigada bi trebalo da bude na mestu do 2027. godine.

Litvanija će izgraditi infrastrukturu za baze, trošeći oko 0,3 odsto svog BDP-a u narednim godinama, rekao je Laurinas Kasčiunas, šef odbora za nacionalnu bezbednost i odbranu litvanskog parlamenta. Bundesver za sada može bar delimično da se osloni na jednokratni specijalni fond od 100 milijardi evra za dopunu redovnog budžeta za odbranu.

Ipak, Kizeveter se plaši da će novac "presušiti" ranije nego što se očekivalo zbog inflacije koja je izjedala fond. "Moraćemo da razjasnimo od 2027. godine, kada se potroši specijalni fond, kako postići dva odsto (ciljna potrošnja NATO-a). Održivost je odlučujući faktor ako želimo da ostanemo sposobni za odvraćanje i odbranu za nekoliko godina, što moramo biti", rekao je on.

Ali uprkos zabrinutosti oko opreme i novca, Berlin je posvećen raspoređivanju, koje nemačka vlada naziva "projekat svetionika", signalizirajući svoju spremnost da zaštiti saveznike u NATO-u i transformiše Bundesver u "za rat spremne" snage. "Istočno krilo se sada pomerilo na istok i dužnost Nemačke je da ga zaštiti", tvrdi Pistorijus.

Trenutno raspoređivanje Nemačke u Litvaniji predstavljaće jednu od osam rotirajućih borbenih grupa koje je NATO rasporedio u zemljama duž njene istočne granice. Nemačka će obezbediti najveći deo trupa raspoređenih u Litvaniji, a Belgija, Češka, Luksemburg, Holandija, Norveška i SAD takođe će dati svoje trupe.

Nova jedinica će se nalaziti na dve lokacije - Rukla kod Kaunasa i Rudninkai u blizini glavnog grada Vilnjusa. Nemačke trupe biće smeštene veoma blizu Suvalske prevlake, uske tačke koja povezuje rusku eksklavu Kalinjingrad i njenog bliskog saveznika Belorusiju.

Zapadni vojni planeri veruju da će Prevlaka verovatno biti jedna od prvih meta Rusije ako Vladimir Putin odluči da započne sukob sa NATO-om. "Treba očekivati ne samo najbolje nego i najgore scenarije. Zato moramo biti spremni... Rusija ostaje glavna pretnja nama i NATO-u", zaključio je litvanski ministar Anusauskas.

Bonus video:

(Espreso/ MONDO/I.V/ Prenela V.A)