Poplave u Evropi, Foto: EPA MEHMET KAMAN, EPA-EFE JAVIER BELVER, EPA-EFE MAX SLOVENCIK, EPA STR
nevreme u evropi
PAKLENO LETO DONELO JE DOSTA STRADANJA: Ovo su sve države koje su se DRAMATIČNO BORILE sa poplavama (MAPA)
Leto u Evropi obeležile su obilne padavine koje su dovodile i do poplava
Objavljeno:
Verica Arsić
8
Leto 2023. godine obeležile su mnoge vremenske nepogode koje su uzrokovale smrt, materijalnu štetu, ali i strah od nepredvidljivosti prirode.
Na području Evrope dogodile su se nezapamćene poplave, kako zbog superćelijske oluje, tako i zbog drugih vremenskih okolnosti.
U nastavku ćemo se potruditi da prikažemo one dolove Evrope koji su se borili sa poplavama ovog leta, kao i uzroke tim nepogodama.
Mapa poplava u Evropi
Mapa poplava u Evropifoto: EPA-EFE JAVIER BELVER, espreso mapa
Poplave u junu
Početkom juna, obilne padavine izazvale su ogromne poplave u nekoliko provincija u Turskoj, u delovima kraj Crnog mora, dok su smrtni slučajevi zabeleženi u Samsunu i Amasiji.
Tokom juna, bog obilnih padavina i povećanja vodostaja reka, mnoge srpske opštine proglasile su vanredno stanje tokom juna. Na jugu Srbije, u pokrajini Kosovo i Metohija, poplave su najviše pogodile opštinu Peć.
Krajem meseca velike poplave okovale su okrug Arad u Rumuniji, a Odeljenje za vanredne situacije u Rumuniji saopštilo je da pronađeno telo osobe koja je prijavljena kao nestala.
Poplave u julu
Poplave nisu zaobišle ni Iberijsko poluostrvo, te su se vatrogasci u Saragosi, glavnom gradu španske regije Aragon, pomučili oko spasavanja u bujicama koje su zahvatile grad.
U Rusiji poplave su uništile oko 300 domaćinstava, a najmanje pet osoba je nestalo. Najopasnije bilo je oko Tuapsea, u oblasti Krasnodara, gde je snažna bujica nosila sve pred sobom, te je naređena evakuacija stanovništva.
Tursku su ponovo zahvatile poplave zbog jake kiše koja je napadala preko 250 mm za 24 sata. Poplave su u crnomorskom regionu Turske trajale od 8. do 10. jula 2023. godine.
Najveće poplave zabeležene u avgustu na prostoru Evrope jesu one u Sloveniji. Pored ogromnih materijalnih šteta koje su osiromašile bivšu jugoslovensku državu, poplave su odnele šest života, poznato je do trenutka pisanja teksta. Zbog strašnog nevremena, koje je uzrokovano obilnim padavinama, premijer Slovenije Robert Golob saopštio je odlučeno da 14. avgust bude proglašen za Dan solidarnosti zbog poplava.
No, poplave su zadesile i druge delove Evrope. U Srbiji do trenutka pisanja teksta, velikih poplava nije bilo. No, u Hrvatskoj uvedene su vanredne mere odbrane od poplava na Savi, a na snazi su i na Dravi i Muri. Međutim i pored perduzetih mera, poplave su napravile ogromnu štetu. Najkritičnija situacija sa poplavama bila je u Podravini, pošto je Drava dostigla rekordne nivoe.
Čak se i sever Evrope bori sa nevremenom u poslednjih nekoliko dana, te u Norveškoj pripremaju stanovništvo na ''ekstremno obilne padavine'', nakon što su u oluji Hans dve osobe izgubile život. Poplave i klizišta doveli su do zatvaranja desetine puteva u južnoj Norveškoj i Švedskoj, a u Finskoj vlada je pozvala stanovništvo da ne izlazi na more.
