NEVREME "OSIROMAŠILO" SLOVENIJU ZA VIŠE OD POLA MILIJARDI EVRA: Vodostaj Save OPADA, katastrofa kakva se ne pamti

Premijer Slovenije Robert Golob izjavio je danas da se Slovenija suočila sa najgorom prirodnom katastrofom u svojoj novijoj istoriji i da je šteta koja je naneta nezamisliva i "verovatno veća od pola milijarde evra". Na sednici proširenog Saveta za nacionalnu bezbednost Slovenije Golob je rekao da nema potrebe za proglašavanjem vanrednog stanja u zemlji jer sistem civilne zaštite dobro funkcioniše, prenosi RTV Slovenije.

Slovenački premijer je naglasio da Slovenija ima jedan od najefikasnijih sistema civilne zaštite u Evropi, na koji može opravdano da bude ponosna.

Hrvatska, Austrija i Mađarska nude pomoć

Prema njegovim rečima nastaviće se i razgovori o pomoći koju nudi međunarodna zajednica.

- Pomoć Sloveniji ponudile su i Hrvatska, Austrija i Mađarska - rekao je Golob i najavio da će, gde god to bude moguće, u nedelu raditi prodavnice sa prehrambenim proizvodima i one sa tehničkom opremom, a ponegde će radno vreme biti produženo.

Predsednik vlade Slovenije je ukazao da će prioritet biti plan kako da se osnaži sprovođenje mera hitne intervencije na terenu, ako bude potrebno i zaobilazeći sistem javnih nabavki, kako bi se obezbedio normalan život građana i što brže uspostavljanje protoka ludi i dobara.

Smanjen nivo uzbune u Nuklearnoj elektrani Krško

Uprava Nuklearne elektrane Krško (NEK), jedine nuklearke u Sloveniji, smanjila je danas oko podneva nivo uzbune, nakon što je vodostaj Save počeo da opada.

"Na ovu odluku je uticalo poboljšanje uslova", objavila je Uprava za nuklearnu bezbednost zemlje na svom sajtu, prenela je agencija STA.

NEK je u petak u 18:30 uveče kada je Sava bila u porastu, proglasila "vanrednu situaciju" iako bezbednost nuklearke ni u jednom trenutku nije bila ugrožena. Tada su izvršene hitne pripreme za rast vodostaja i mogućne rizične posledice.

U međuvremenu je vodostaj Save počeo da opada ispod nivoa koji pokreće protokole za proglašenje vanredne situacije, saopštila je Uprava za nuklearnu bezbednost..

S obzirom da više nema vanredne opasnosti, raspuštena je i radna grupa za praćenje situacije u NEK i samo jedno lice u upravi biće zaduženo da nadalje prati situaciju, objasnio je Tomaž Nemec, član uprave.

Pripremajući se za potencijalno visok vodostaj Save, uprava NEK se pripremila za negativan uticaj Save na opremu nuklearke i njeni rad, ali nuklearno postrojenje u Krškom je sve vreme redovno proizvodilo električnu energiju.

Autoput Ljubljana-Maribor ponovo otvoren za saobraćaj

Deonica autoputa A1 između Ljubljane i Maribora ponovo je otvorena za saobraćaj pošto je u petak bila zatvorena zbog poplava na širem području Celja. Mnogi glavni putevi u međuvremenu ostali su zatvoreni, posebno na zapadu, severozapadu, severu, severoistoku i nekim centralnim delovima Slovenije, prenosi agencija STA.

Autoputevi u zemlji su uglavnom potpuno otvoreni za saobraćaj, s izuzetkom graničnog izlaza Šmarje Sap, na autoputu A2, jugoistočno od Ljubljane i izlaza Snebrje na putu A1 severoistočno od Ljubljane.

Dok se situacija menja iz minuta u minut, poslednji put je zabeležena gužva od 16 kilometara ispred tunela A2 Karavanke, u pravcu Austrije..

Gužva je i na austrijskoj strani tunela prema Sloveniji. Mala kašnjenja su takođe prijavljena na jugozapadnoj deonici A1.

U međuvremenu, izveštaji o urušavanju manjih mostova stižu iz cele zemlje i putnicima se savetuje da izbegavaju pogođene regione.

Takođe, nešto pre podneva je ponovo otvorena železnička deonica između grada Celja i Zidanog Mosta, važnog železničkog čvorišta u blizini granice sa Hrvatskom.

Uz izvesnu izmenu voznog reda, ponovo je moguće putovanje železnicom između Ljubljane i Maribora i produžetak od Zidanog Mosta do Dobove u pravcu Zagreba.

Usvojene izmene zakona o pomoći u slučaju prirodnih katastrofa

Vlada u Ljubljani usvojila je izmene Zakona o oporavku od elementarnih nepogoda u Sloveniji, kako bi opštine što brže dobijale finansijsku pomoć od države, pre nego što bude doneta konačna procena štete, izjavio je ministar prirodnih resursa i prostornog planiranja Uroš Brežan nakon hitne sednice Vlade.

On je rekao da će lokalne zajednice u najkraćem mogućem roku moći da pomognu ljudima pogođenim poplavama..

Kako je objasnio, predlog zakona predviđa opciju da država ugroženoj opštini unapred plati 20 odsto prvobitno procenjene štete za izvođenje najhitnijih popravki, prenosi agencija STA.

- Time će se ubrzati dodela sredstava u vidu avansa pre nego što se donese konačna procena štete i konačni program oporavka. Predlog zakona menja i neka pravila za naknade štete u poljoprivredi; na primer, farmeri koji su osigurali svoje useve moći će da dobiju 100 odsto isplatu za izgubljene useve na osnovu 'de minimis' šeme - rekao je Brežan.

Prema njegovim rečima, važna novina je retroaktivnost, pošto će se od 1. januara 2023. primenjivati pravilo od 20 odsto akontacije za štetu od elementarnih nepogoda.

Ovaj zakon će biti na dnevnom redu sledeće nedelje, a Brežan je rekao da očekuje da će brzo biti izglasan.

(Espreso/Agencije)