NAJVEĆA KONSTRUKCIJA KOJU JE ČOVEK IZGRADIO U SVEMIRU SE GASI? Evo o čemu je tačno REČ, sledi nam VELIKA PROMENA

Međunarodna svemirska stanica (MSS) koja je počela sa radom pre više od dve decenije za osam godina će prestati da funkcioniše, pa se mnogi pitaju šta će se desiti posle toga i da li će slična saradnja između nacija ikad više moći da bude uspostavljena u ovoj sferi.

Projekat MSS počeo je 1998. lansiranjem ruskog modula Zarja, prve komponente stanice. Desetine zemalja radile su zajedno na izgradnji najveće konstrukcije koju je izgradio čovek u svemiru. Osim toga, time su ojačane veze, bar partnerske, između dva neprijatelja - SAD i Rusije - nakon završetka hladnog rata i propasti Sovjetskog Saveza.

- To je bilo bombastično! Ovo je zaista sjajna priča o saradnji posle hladnog rata. Ruska svemirska industrija bila je u teškom stanju. Ovo je bila prilika za Sjedinjene Američke Države i Rusiju da otvore ovu novu eru zajedničkog rada - rekla je Vendi Vitman Kob, stručnjak za svemirsku politiku sa sameričke Škole za napredne studije vazduhoplovstva i svemira.

Kao rezultat toga nastala je ogromna svemirska stanica teška više od 400 tona, koja je kružila oko naše planete brzinom od 28.980 kilometara na čas, i koja je koštala najmanje 150 milijardi dolara. Kontinuirano ima posadu otkaku su prvi ljudi stigli na nju u novembru 2000. Međutim, hardver stanice stari, tako da će 2031. biti deorbitirana, vraćena kroz Zemljinu atmosferu i srušena u okean.

Hiljade naučnih eksperimenata sprovedeno je na MSS-u, kako na američkoj tako i na ruskoj strani stanice, i u evropskim i japanskim modulima koji su takođe bili pričvršćeni za nju. Istraživane su bolesti kao što su Alchajmerova i Parkinsonova bolest, proučavana su nova stanja materije i razvoj načina za uzgoj hrane u svemiru.

Živeti i raditi na stanici „bio je fantastično iskustvo“, kaže Frank de Vin, astronaut iz Evropske svemirske agencije koji ju je dva puta posetio, 2002. i 2009.

- To je iskustvo koje se dešava jednom u životu, raditi u međunarodnom partnerstvu i pomeriti čovečanstvo napred - kazao je on.

Ne slažu se svi da je stanica bila tako uspešna. Lord Martin Ris, britanski kraljevski astronom, kaže da je cena previsoka za samo naučnu povratnu informaciju.

- To svakako nije bilo vredno truda samo za čistu nauku - rekao je on, sugerišući da bi nacije trebalo više da se fokusiraju na robotske misije, kao što je veoma uspešan svemirski teleskop Džejms Veb ili tekuće misije na Mars, obrazlažući da je „slanje ljudi u svemir veoma skupo“.

- Mislim da je budućnost ljudskih svemirskih letova za milijardere i avanturiste - izjavio je.

Međutim, umesto istraživanja, neki tvrde da je glavno dostignuće stanice učvršćivanje čovečanstva kao vrste koja leti svemirom. Pre lansiranja bilo je dugotrajnih svemirskih letova, dok su ruski kosmonauti provodili više od godinu dana na svojoj svemirskoj stanici Mir, ali MSS je bio na drugom nivou, kaže Laura Forczik, svemirski analitičar u američkoj konsultantskoj firmi Astralitički.

- Nismo mogli da preskočimo svemirsku stanicu. Toliko toga smo naučili. Biće to tužan dan - dodaje Vin.

Bez obzira na to, kraj MSS-a će okončati impresivan prikaz ljudske saradnje, one koja je nadživela ratove i sukobe na našoj planeti. Nedavna ruska vojna operacija u Ukrajini dala je projektu najteži test do sada. Iako je saradnja za sada opstala, takvo partnerstvo se čini malo verovatnim u bliskoj budućnosti.

- Rusi više neće učestvovati. Govorili su o tome da idu svojim putem i neće biti prihvaćeni s obzirom na njihovu operaciju u Ukrajini - kaže Keti Luis, istoričarka svemira iz američkog Nacionalnog muzeja vazduhoplovstva i svemira.

Neka nova stanica?

Ono što će zameniti MSS već se priprema.

Mnogi se nadaju da će se u Zemljinoj orbiti naći nove komercijalne svemirske stanice koje će zauzeti mesto MSS. NASA je već angažovala kompanije „SpaceX" i „Boeing" u SAD za transport ljudi u nisku orbitu Zemlje. Takođe je počela da dodeljuje ugovore vredne stotine miliona dolara kompanijama za razvoj novih svemirskih stanica. One bi mogle postati male istraživačke laboratorije ili destinacije za svemirske turiste, održavajući prisustvo čovečanstva u orbiti oko naše planete.

Jedna od tih kompanija, „Axiom Space", već je prevozila astronaute u „SpaceX" raketama u orbitu. Kompanija se nada da će 2025. godine početi da povezuje module na MSS, koji bi na kraju mogli da se odvoje da formiraju sopstvenu stanicu koja bi se iznajmljivala korisnicima. Nisu svi ubeđeni u tu ideju.

- Zaista sam skeptičan prema tamošnjim poslovnim mogućnostima. Jednostavno ne verujem da možete da vodite profitabilnu svemirsku stanicu - kaže Džonatan Makdauel, astronom sa Harvarda i Smitsonijan centra za astrofiziku u SAD.

Bez obzira na to, NASA i drugi MSS partneri željni su da istraže ove mogućnosti.

Posvećivanje drugačijim projektima

Za NASU bi rasterećenje budžeta od 3 milijarde dolara potrošenih na MSS svake godine omogućilo agenciji da sledi druge ciljeve svemirskih letova, odnosno da pošalje astronaute nazad na Mesec i, na kraju, na Mars. Agencija sada sprovodi svoj program Artemis za povratak na površinu Meseca. Četiri astronauta leteće 2024. oko Meseca prvi put od „Apola 17" 1972. godine, a povratak na površinu planiran je 2025.

NASA takođe želi da izgradi novu svemirsku stanicu u blizini Meseca, poznatu kao „Lunarna kapija", uz pomoć međunarodnih partnera. Izgradnja bi mogla da počne kasnije ove decenije. Iako neće odgovarati veličini MSS-a, mogla bi da postane ključni deo budućih ljudskih svemirskih letova na Mesec i dalje, delujući kao ispostava za astronaute koji putuju na Meseca i sa njega.

Konačno, postoji mogućnost da MSS ne bude potpuno uništen. Neke kompanije se brinu da bi odbacivanje cele stanice bilo gubitak i da bi neki od njenih modula i resursa mogli da se prenamene ili ponovo koriste u svemiru. NASA još nije rekla da je otvorena za takve ideje, ali bi mogla da se predomisli kako se bliži rok za izlazak MSS iz orbite.

- Niko s kim sam se susreo ne želi da je jednostavno baci u okean - kaže Geri Kalnan, izvršni direktor kompanije „CisLunar Industries" u SAD. Krajem 2022. godine „CisLunar" i nekoliko drugih kompanija predstavili su Beloj kući predlog da ponovo koristi određene delove stanice, bilo da je u pitanju topljenje nekog njenog metala ili prenamena nekih njenih modula. Kalnan kaže da je Bela kuća bila prijemčiva.

- Svidela im se ideja. Uklapa se u politiku sadašnje administracije da se ponovo koristi i ima cirkularnu ekonomiju - kazao je on.

Bilo kako bilo, projekat MSS će se završiti 2031. godine, ili potapanjem ili demontiranjem stanice za druge svrhe. Na njegovom mestu bi mogle da budu druge manje svemirske stanice koje bi održale prisustvo čovečanstva u Zemljinoj orbiti, sa astronautima koji bi šetali Mesecom. MSS će ostaviti za sobom impresivno nasleđe, ali će možda u analima istorije to biti samo početak.

- Iza sebe ostavlja ideju da smo, uprkos našoj opsesiji nacionalizmom i granicama, sposobni da sarađujemo. Možemo to. Možemo da delimo bogatstvo - zaključila je Luis.

Bonus video:

(Espreso/ 24 Sedam)