HOĆE LI 2023. GODINA BITI U ZNAKU RECESIJE? Ovo su tri NAJUGROŽENIJE industrije!

Ekonomska kriza je neizbežna u ovoj godini, i to s obe strane Antlantika, ali većina analitičara smatra da će ona biti srednje jačine.

To je siže Blumbergovog pregleda s početka januara, u kojem su globalne finansijske i bankarske grupacije i makro-stratezi s Volstrita dali svoje prognoze kretanja u 2023. godini, a obradili analitičari časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT) u izdanju Privredne komore (PKS) i Ekonomskog instituta.

Kako su naveli, recesija će se najviše osetiti u Evropi, gde su prihodi građana urušeni visokim cenama energenata i inflacijom, a industrijski sektor je već dosta pogođen, naročito proizvodnja hemikalija i osnovnih metala.

- Amerika će najmanje osetiti recesiju, budući da je najveći šok posle inicijalnih inflatornih udara podizanja kamatnih stopa već prošao. Monetarno stezanje bi trebalo da bude dosta blaže, inflacija se smiruje, a tržište rada ’hladi’, budući da je jaz između postpandemjske, prekomerne, tražnje i ograničene ponude sveden na minimum. Istovremeno, prisutna je i normalizacija u lancima snabdevanja – ističe se u analizi.

S druge strane, ponovo otvaranje Kine očekuje se nakon prvog kvartala 2023. godine, a njen značajniji rast tek krajem ove godine.

U analizi MAT-a navodi se da se od oktobra 2022. godine, kada je MMF objavio prognozu globalnog rasta od 2,7 odsto u ovoj godini, globalna ekonomska situacija znatno pogoršala.

- Na osnovu najnovijih raspoloživih indikatora, globalni rast u 2023. mogao bi biti dva odsto u optimističnom scenariju, a još niži ako se iz računice isključi Kina, koja bi jedina mogla imati rast veći od četiri odsto. Očekivan rast u SAD iznosi oko jedan odsto, a u evrozoni u najboljem slučaju 0,2 odsto, mada je veća verovatnoća da će biti oko minus 0,5 odsto – ističu analitičari.

Agresivna politika Feda

I pored sumornih prognoza ekonomskog rasta, većina analitičara nadolazeću recesiju definiše pre kao usporavanje, nego kao sveobuhvatnu snažnu krizu. Mnogi ometajući faktori iz 2022. najverovatnije će se u potpunosti ’vratiti u normalu’. Iako se očekuje generalno loša godina, njena druga polovina bi trebalo da donese početak oporavka za EU i SAD, kada će napori Feda i ECB dobiti pozitivnu potvrdu u vidu konačne stabilizacije cena i oporavka realnih prihoda. Nešto solidniji i stabilniji rast može se očekivati tek 2024.

Agresivna restriktivna monetarna politika Fed-a , koji je čak sedam puta u 2022. podizao kamatne stope do nivoa od 4,5 odsto, najsnažniji je okidač za pojavu recesije u 2023. godini. Naime, visoke kamatne stope povećavaju cenu kredita neophodnih za investicije, čime se smanjuju agregatna tražnja i rast. Dolar jača i time ugrožava ostatak sveta, naročito ekonomije koje su zadužene u toj valuti. Međutim, trenutno ne postoje pokazatelji koji bi potvrdili ulazak Amerike u recesiju. Naprotiv, posle najjačih inflatornih udara u 2022. i inicijalnog rasta kamatnih stopa, stiče se utisak da je krizni momentum prošao. Bolne posledice Fedovih monetarnih restrikcija odrazile su se već u prvoj polovini godine kada je talas otpuštanja zahvatio pojedine segmente američke ekonomije kao što je automobilska industrija, agencije za trgovinu nekretninama, lanci elektronske trgovine...

- U 2023. godini rast američke ekonomije biće usporen na oko jedan odsto, ali kontrakcija se za sada ne očekuje – tvrde stručnjaci.

Ipak, u Evropi je situacija kompleksnija jer energetski šok u tandemu sa visokom inflacijom i posledicama pandemije kovid-19, kao i blizina ratnih sukoba uz istovremno visoku zavisnost od ukrajinskih i ruskih energenata i proizvoda, predstavljaju ’perfect storm’ situaciju.

- Međutim, zahvaljujući blagoj zimi, obezbeđenim zalihama gasa i uštedama domaćinstava koja su ove zime trošila za oko 20 do 25 odsto manje energije nego uobičajeno, ni u evrozoni kriza ne bi trebalo da eskalira u jačoj meri. Veći problem će biti period oporavka, budući da su mnogi biznisi demotivisani da zapošljavaju i investiraju, zbog visoke cene gasa, nepovoljnih kreditnih uslova i opšte neizvesnosti – zaključuju analitičari.

Italija i Nemačka na udaru

Što se Evrope tiče, inflacija je u evrozoni u novembru iznosila 10,1 odsto, a prema fleš proceni u decembru 9,2 odsto. ECB je u 2022. četiri puta podizala kamatne stope, koje su u decembru 2022. dostigle 2,5 odsto.

Šefica MMF-a, Kristalina Georgieva, izjavila je da će trećina zemalja sveta biti u recesiji 2023. godine, i čak polovina zemalja EU. Očekuje se da Italija i Nemačka budu pogođene jače od ostalih zemalja, budući da su više zavisne od ruskih energenata, dok Francuska i Španija imaju više diverzifikovane izvore energetskog snabdevanja i zastupljeniji uslužni sektor, zbog čega će lakše proći kroz naredni period.

Nemačka će u 2023., prema proceni Bundesbanke, imati kontrakciju od oko 0,5 odsto u 2023. posle rasta od 1,8 odsto u 2022. ali već u drugoj polovini godine očekuje se oporavak baziran na suzbijenoj inflaciji, rastu eksterne tražnje i smanjenim pritiscima na strani energenata. U 2024. očekuje se rast od 1,7 odsto. Energetski intezivne industrije u Nemačkoj beleže pad od 12,9 odsto u novembru 2022. u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Italija se nalazi u situaciji visoke zaduženosti (150 odsto BDP-a) i visokih prinosa na obveznice (preko četiri odsto), što je, uz oslabljene makro fundamnete, dovodi u izuzetno osetljiv položaj. Budući da država subvencioniše domaćinstva zbog visokog izdataka za energente i da se očekuje da to nastavi i u 2023. godini, projektovan je fiskalni deficit od oko minus 4,5 odsto.

Najugroženija proizvodnja metala

Evropska industrija biće najveća žrtva sukoba u Ukrajini, energetske krize i inflacije. Dva sektora, po svojoj prirodi energetski najintenzivnija, izdvajaju se kao najveći gubitnici, a to su proizvodnja metala i proizvodnja hemikalija, dok je automobilska industrija treća žrtva ekonomskog zastoja.

- Proizvodnja metala, proces topljenja i prerade metala, zahteva ogromne količine energije (najviše gasa), što zajedno sa opdajućim cenama metala na svetskom tržištu dovodi do drastičnog pada profitabilnosti ovih sektora. O razmerama ovog pada najbolje govori podatak da je prosečna cena električne energije u septembru 2022. iznosila 375 evra za megavatsat. To je 10 puta više nego u septembru 2021. To znači da za topljenje jedne tone aluminijuma utrošak energije košta oko 5,200 dolara, što je duplo više od spot cene aluminijuma. Zbog ovakve situacije procenjuje se je da je trenutno skoro pola kapaciteta metalne industrije u Evropi zatvoreno – kažu analitičari.

Proizvodnja hemikalija je drugi po redu energetski intenzivan sektor koji se nalazi u bezizlaznoj situaciji.

- Samo BASF, najveća nemačka fabrika hemikalija, godišnje potroši energije koliko cela Danska. Proizvodnja amonijaka i veštačkog đubriva je više nego prepolovljena, a zbog ekonomske krize smanjena je i potražnja za industrijskim vlaknima, polimerima, plastikom koja se koristi u automobilskoj industriji i drugim poluproizvodima koji se koriste širom prerađivačke industrije – navodi se u analizi MAT-a.

I u Srbiji je, kako se dodaje, takođe zabeležen negativan trend u ove dve oblasti. Proizvodnja osnovnih metala beleži pad od oko 15 odsto u periodu januar-novembar 2022. a proizvodnja hemikalija pet odsto.. Izuzetno neprofitabilan biznis model u metalnoj i hemijskoj industriji primorao je korporacije u da smanjuju proizvodnju ili čak zatvaraju pogone. Ako bi se takva situacija prolongirala, evropske kompanije bi izgubile svoj deo tržišta u svetu i njihovo mesto bi najverovatnije zauzela Kina.

Trpi i industrija automobila

Automobilska industrija treća je žrtva ekonomskog zastoja. Naime, cene u 2022. su najviše porasle za inpute koji se koriste u proizvodnji električnih automobila (a koji se mahom nabavljaju iz Rusije i Ukrajine). Automobilska industrija ima problem viška kapaciteta još od pre pandemije, a u poslednje dve godine smanjena potražnja i problemi u snabdevanju dodatno su pogoršali profitabilnost automobilskog sektora. Očekuje se da će proizvođači automobila smanjivati investicije i proizvodnju u regionu, a da bi u bliskoj budućnosti moglo doći do dislociranja proizvodnje u područja gde su troškovi niži.

Dakle, zaključak analize je da ekonomski ciklus ulazi u opadajuću fazu i da je era jeftinog novca završena.

- Sve navedene prognoze baziraju se na razvoju geopolitičke i ekonomske situacije u skladu sa događajima u poslednjih nekoliko meseci. Ipak, naglašeni su i jaki rizici, da centralne banke neće uspeti da obuzdaju inflaciju, da će monetrano stezanje ’ugušiti’ ekonomiju i da će geopolitički sukobi eskalirati. U svakom slučaju, politika štednje na svim nivoima ostaje kao jedini prioritet i eventualna zaštita od spoljašnjih šokova – istaknuto je u analizi MAT-a.

(Espreso / 24sedam)