AMERIČKI ZVANIČNICI RAZRAĐUJU PLAN KOJI NIKADA RANIJE NIJE ISPROBAN? Sve u CILJU KLJUČNE STVARI!

Američki zvaničnici razrađuju plan smanjenja globalnih cena nafte koji nikada ranije nije bio isproban, kako bi sprečili produbljivanje ekonomske krize i nestašicu hrane, piše The New York Times.

Taj plan bi, kako se navodi, bio usklađen s evropskim sankcijama i omogućio bi održavanje isporuka ruske sirove nafte na globalna tržišta, i to po značajno sniženoj ceni, prenosi Tanjug.

List navodi da u Beloj kući strahuju da bi nova serija evropskih sankcija usmerenih na globalni prekid protoka ruske nafte do kraja godine mogla dovesti do brojnih skokova cena energenata, što bi dodatno ugrozilo već opterećene potrošače i gurnulo SAD i druge ekonomije sveta u veliku krizu i odricanja.

Taj lanac događaja mogao bi pogoršati ionako značajnu nestašicu hrane, koja muči mnoge zemlje širom sveta.

Upitan i reizbor Džo Bajdena

Analitičari su izračunali da bi smanjenje zaliha nafte moglo dovesti do porasta cena tog energenta na 200 dolara po barelu ili više, što znači da bi Amerikanci za galon benzina plaćali sedam dolara.

Dok je američki predsednik Džo Biden pritiskao Evropu da zaustavi uvoz ruske nafte zbog napada na Ukrajinu, neki analitičari, kao i glavni ekonomski saradnici predsednika, sada strahuju da bi takva politika mogla rezultirati time da ogromne količine ruske nafte, koja čini nešto manje od desetine svetske ponude, iznenada budu skinute sa globalnog tržišta.

Potencijalno novi naftni šok koji bi dodatno ugrozio globalnu ekonomiju, a možda i izglede za reizbor Bidena, podstakli su administraciju u Washingtonu da počne ubeđivati svetske lidere i poslovne krugove širom sveta da potpišu saglasnost za globalno ograničenje cene ruske nafte.

Zvaničnici administracije i sam Bajden ukazuju na to da je cilj dvostruk: smanjiti priliv novca ruskoj ratnoj mašineriji i ublažiti pritisak na potrošače širom sveta koji se suočavaju s konstantnim porastom cena goriva.

Pojedini ekonomisti i stručnjaci skeptični

Taj plan ne bi uticao na evropske sankcije, tvrdi Bela kuća, ali bi ublažio neka druga ograničenja, pod uslovom da se transportirana ruska nafta prodaje po ceni koja nije veća od one koju bi odredile Sjedinjene Američke Države i saveznici.

To bi omogućilo Moskvi da nastavi transport nafte u ostatak sveta, a nafta koja se sada isporučuje u Francusku ili Nemačku, odlazila bi i drugim naručiocima u Centralnoj Americi, Africi, Kini i Indiji, ali po sniženoj ceni.

Pojedini ekonomisti i stručnjaci za naftnu industriju skeptični su da će ova ideja zaživeti i upozoravaju da bi plan uglavnom mogao doprineti povećanju zarade naftnih rafinerija, a da bi Rusija i njeni saveznici mogli glatko odbiti da svoju naftu prodaju po ceni koju diktira SAD.

(Espreso)