ON JE PRECIZNO PREDVIDEO SVAKI PUTINOV POTEZ: Tvrdi da on nije glavni problem, postoji MNOGO OPASNIJI PROTIVNIK?

Iako je rat u Ukrajini trenutno centralna geopolitička tema za veći deo sveta, Sjedinjene Američke Države u svom dugoročnom strateškom planiranju ipak kao glavnu opsesiju i mnogo opasnijeg protivnika od Putinove Rusije vide Si Đinpinga i njegovu Kinu - proizlazi iz izjava šefa CIA-e Vilijam Burnsa koje je dao prošle subote u Vašingtonu na skupu FT vikend festivala

- Si je prilično uznemiren reputacijskom cenom koju bi Kina mogla da plati zbog brutalnosti ruske agresije u Ukrajini - kazao je Burns.

A uprkos svom Putinovom potezanju nuklearnog arsenala svaki put kad se oseti sateranim u ćošak, Burns jasno poručuje da SAD i dalje vidi Kinu kao veću pretnju.

Rusija mlađi kineski blizanac

- Putin je na vrlo uznemirujući način demonstrirao kako i sile koje su u opadanju mogu biti barem jednako disruptivne kao one koje su u usponu - tvrdi prvi čovek CIA-e i dodaje:

Današnji Vašington je praktički ujedinjen u spoljnopolitičkom stavu da su Kina i Rusija svojevrsni blizanci - ali ovaj put je Rusija mlađi brat. Džo Bajden postavio je trenutno stanje kao borbu između autokratija i demokratije.

"Vilijam Burns je prvi karijerni diplomata na čelu najpoznatije američke špijunske agencije i vrlo je cenjen unutar trenutne administracije, posebno u Ovalnoj sobi. Dodatno, bio je gotovo jednoglasno potvrđen u Senatu, a pojedini strane diplomate o njemu govore kao o "ministru spoljnih poslova u senci", piše Fajnenšl tajms.

U novembru, dok su se ruske snage skupljale na ukrajinskoj granici, Bajden je poslao Burnsa u Moskvu da razgovara s Putinom. To je takođe bio prvenac, jer šefovi obaveštajnih agencija nisu osobe koje sedaju za isti sto sa šefovima nuklearnih sila (čak ni u slučaju kada je taj šef države bivši šef FSB-a, nekada poznatog kao KGB). Kao bivši američki ambasador u Moskvi, međutim, Burns vrlo dobro poznaje Putina.

- Promatrao sam predsednika Putina i imao kontakte s njim dugi niz godina i ono što sam uočio, posebno tokom poslednjih godina, jeste da na neki način u njemu kulja vrlo zapaljiva mešavina uvređenosti, ambicije i nesigurnosti, što je kod njega skupljeno u jedno. Njegova tolerancija na rizik je porasla tokom godina kako je stezao svoj stisak na vlast i kako se sužavao njegov krug savetnika - kaže Burns.

Preventivni podaci

Delom zbog američkog agresivnog korišćenja "preventivnih obaveštajnih podataka", odnosno selektivnog deklasificiranja Putinovih vojnih planova, Rusija se u Ukrajini susrela s nizom podbačaja. Sadašnji izgledi za rat u Ukrajini najoptimističniji su od početka invazije 24. februra. Neki od Putinovih problema zasigurno su rezultat činjenice da su Ukrajinci imali pouzdan protok zapadnjačkih obaveštajnih podataka o ruskim planovima. Ti "preventivni" podaci takođe su izbrisali Putinov izgovor za agresiju.

- Mislim da je to pomoglo da se Putina onemogući u onome što sam gledao da vrlo vešto radi čitav niz godina, a to je stvaranje lažnih narativa kako bi priredio ono što se zovu "fols fleg" operacije - kaže VilijamBurns.

Šef CIA-e održao je svoj govor dva dana pre Putinove parade za Dan pobede u Moskvi 9. maja. Ali nije imao nikakve sumnje da će ruski predsednik u nekom trenutku ponovno preći u ofenzivu. Rat, smatra Burns, verovatno ulazi u period međusobnog iscrpljivanja u kojem će Rusija pokušati da konsolidirariše i proširi teritoriju koji je zauzela na istoku i jugu pre nego što se regrupira za novi udar na Kijev.

- Mislim da je trenutno uveren da će mu pojačavanje napora doneti uspeh - smatra Burns.

Američki obaveštajni podaci do sada su se pokazali tačnim. Ako izuzmemo same ruske nekompetencije, koja je zatekla praktično ceo svet, Bajdenova administracija predvidela je praktično svaki Putinov potez pre nego što ga je povukao. Ali utvrđivanje Putinove "crvene linije", pokazalo se, stvar je pogađanja. Sasvim je moguće da ni sam Putin, koji ne pokazuje znakove da je popravio loše stanje sopstvenih obaveštajnih službi, ne zna gde je tačno taj njegov okidač.

To, pak, za sobom povlači pitanje o tome gura li Bajden SAD predaleko u rat. Na samom početku američki predsednik silno se trudio da umanji umešanost njegove administracije u pružanju obaveštajnih podataka i davanju oružja Ukrajini. No, kako su ruske vojne slabosti te strahote koje su počinili sve više izlazile na videlo, Bajden je postajao sve odvažniji, piše FT. U aprilu je prozvao Putina ratnim zločincem i označio ruski rat u Ukrajini kao genocidan. Prošle nedelje Njujork Tajms je objavio da su američke špijunske agencije locirale 12 ruskih generala koji su dosad ubijeni u ratu. U drugom curenju podataka Vašington Post je ustanovio da je SAD bio izvor koordinata koje su omogućile potapanje broda "Moskva".

Faza hvaljenja

Bajdena su te objave iziritirale, pošto nisu bile ni deklasifikovne ni autorizovane. Ali teško se oteti utisku, smatra FT, da je Vašington prešao iz opreznog načina delovanja u fazu hvaljenja. To je zadnje što želi šef CIA-e.

- Neodgovorno je. Opasno je kada ljudi previše pričaju, bilo da je reč o deljenju obaveštajnih tajni u privatnom okruženju ili javnom - kaže Burns.

"To je posebno važno u slučaju kada suparnik s arsenalom nuklearnog naoružanja svako malo šalje naznake o eskalaciji".

Iako Burns navodi da nisu detektovali nikakve konkretne signale da bi Putin krenuo da koristi taktičko nuklearno naoružanje, to moglo da se promeni u bilo kojem trenutku.

- Mislim da je važno i za Ruse i za Amerikance da zapamte kako smo, barem trenutno, jedine svetske nuklearne supersile. Zajedno kontrolišemo 90 posto svetskog nuklearnog arsenala i da čak i u najgorim fazama Hladnog rata i američko i rusko vodstvo pokazali su svesnost da posedujemo jedinstvene kapacitete, ali i jedinstvenu odgovornost.

Šta je, stoga, sledeći korak? Američki zvanični cilj je ruski poraz u Ukrajini. Nezvanično je da Putin odgovara za ratne zločine, što podrazumeva promenu režima. Isto je implicitno istinito i za Kinu.

- Ni na minut ne mislim da je rat u Ukrajini srozao Sijevu odlučnost da u nekom trenutku preuzme kontrolu nad Tajvanom. Kina ostaje najveći geopolitički izazov s kojim se na dugi rok suočavamo kao država.

Ekonomsko rasparivanje

Simbolično je da usred rata u Ukrajini Bajden uskoro putuje u Južnu Koreju i Japan te u Vašingtonu ugošćuje lidere ASEAN-a, grupacije zemalja jugoistočne Azije. Američki je cilj da izoluju Kinu i da izvedu neku vrstu ekonomskog "rasparivanja". Putinova invazija je stvorila dve oprečne reakcije u svetu. Zapad je retko bio ujedinjeniji u otporu Rusiji, ali ostatak sveta je puno rezerviraniji.

Države koje bi trebale da budu deo Bajdenove demokratske grupacije, poput Meksika i Indije, suzdržavaju se od osuđivanja agresije u UN-u. Države koje su suzdržane ili glasaju uz Rusiju predstavljaju više od polovine svetskog stanovništva. Ako Bajden prisili ostatak sveta da bira između SAD-a i Kine u ekonomskom i tehnološkom "rasparivanju", pitanje je u kojem bi smeru većina otišla. Zemlje ASEAN-a, recimo, imaju dvostruko veću trgovinsku bilancu s Kinom nego s SAD-om.

Bonus video:

(Espreso/Jutarnji list)