NAJNAPREDIJI BORBENI AVION: Kako izgleda "jurofajter tajfun?"

Poslednjih dana učestale su najave najviših državnih zvaničnika o nabavci novog naoružanja za Vojsku Srbije. Jedna od najzvučnijih najava je višenamenski avion, lovac bombarder "jurofajter tajfun". Pregovara se sa Velikom Britanijom koja ima najviše "tajfuna", a opcija su polovni avioni.

Velika Britanija, Nemačka, Italija i Španija zajedno prave tehnološki najnapredniji borbeni avion na svetu. Tako kažu reklame i tehnički podaci za avion "jurofajter tajfun". Avion trenutno leti u devet armija širom sveta i do sada je proizvedeno 575 primeraka.

"Avion ima veliki broj senzora. Tako da sa svih strana dolaze informacije do pilota koji ima sliku o situaciju oko sebe. On može da nanišani veliki broj meta u vazduhu, na zemlji ili na moru. Sve je napravljeno tako da 'jurofajteri' budu na vrhu sve do 2050. godine", ističe test pilot "jurofajtera" Pol Smit.

Sve ovo nam govori čovek. I proizvođači kao prednost aviona ističu prilagođenost čoveku. Jer pilot je u misiji sam u avionu. Stalna obuka i veliki broj sati naleta ključni su u ovladavanju tehnologije i korišćenju u borbenim situacijama.

Letne sposobnosti su sledeće. Brzina za poletanje dostiže se za samo osam sekundi, a supersonična brzina za pola minute. Akcioni radijus "tajfuna" u konfiguraciji za vazdušnu borbu je 1.389 kilometara.

Šta je zona "nema bežanja"

Borbene mogućnosti za postizanje prevlasti u vazdušnom prostoru su sledeće. Radar Eurokopter E ima veliki domet, čak i veći od 200 kilometara sa uglom snimanja od 120 stepeni jer se radarska antena pomera mehanički.

Zadaci hitnog reagovanja

Za zadatke hitnog reagovanja "jurofajter" ima ozbiljne borbene mogućnosti. Ima 13 tačaka za kačenje naoružanje ili dodatne rezervoare sa gorivom.

Najozbiljnije konfiguracije za borbu su na primer dve rakete kratkog i četiri dugog dometa vazduh-vazduh, dodatno za ciljeve na zemlji postoje tri kombinacije - četiri bombe od pola tone; dve bombe i šest raketa Brimstoun; ili dve krstareće rakete.

U srpskoj javnosti najviše se govori o pregovorima sa Velikom Britanijom o nabavci "jurofajtera", oni imaju veoma moćno naoružanje, navodi se na sajtu britanskog Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva (RAF).

Rakete vazduh-vazduh "Meteor" velikog dometa, u idealnim uslovima i do 200 kilometara, a takozvana zona "nema bežanja" iznosi 60 kilometara i znači da će neprijateljski avioni na toj udaljenosti sigurno biti uništen. Raketu proizvodi konzorcijum evropskih proizvođača.

Američke rakete sličnih karakteristika AIM-120C7, takođe koriste britanski "tajfuni" i one imaju maksimalni domet od 160 kilometara. Za blisku borbu tzv. dog-fajt, koriste se američke rakete kratkog dometa ASRAAM.

Naoružanje vazduh-zemlja – Skalp kao Tomahavk

Projektili za gađanje ciljeva na zemlji su možda i najveća specifičnost "jurofajtera". Najjednostavnije naoružanje su laserski vođene bombe od 100 kilograma do 900 kilograma, koje se proizvode u SAD i licencno u Evropi.

Britanski "jurofajteri" koriste i krstareće rakete "storm šedou" (francuska verzija zove se SKALP EG ) koje imaju maksimalni domet od 500 kilometara, ali se izvoze samo verzije sa skraćenim dometom od 250 kilometara. Bojeva glava je od 500 kilograma, što je na primer slično snazi poznate američke krstareće rakete "Tomahavk".

Specifično naoružanje i najbolje u svojoj klasi su rakete vazduh zemlja "Brimstoun" dometa 60 kilometara, za uništavanje tenkova i bunkera. Rakete su britanske proizvodnje. Praktično, jedan "jurofajter" može da nosi do 12 "Brimstouna", po tri rakete na četiri nosača na krilima.

Iako se ne koristi u britanskom ratnom vazduhoplovstvu, "jurofajter" može da koristi i švedsko-nemačku krstareću raketu "Taurus Kepd 350". Domet je 500 kilometara, bojeva glava pola tone.

Nema podataka na sajtu RAF-a, ali se pretpostavlja da britanski "jurofajteri", kao i svi savremeni avioni na Zapadu, koriste američe protivradarske rakete HARM, za uništavanje nišanskih radara neprijateljske protivvazduhoplovne odbrane.

Najveća prednost krstarećih raketa jeste veliki domet, mala visina leta i ogromna bojeva glava. Prednost "Brimstouna" su male dimenzije, tako da radar ne može da ga otkrije, a domet od 60 kilometara znači da se lansira sa daljine koju ne može da dostigne većina sistema PVO potencijalnog neprijatelja.

"Sloboda nema cenu"

Svo ovo naoružanje košta. "Brimstone" više od 100.000 evra, a raketa dugog dometa vazduh vazduh Meteor dva miliona evra. Ali proizvođači naoružanja igraju na kartu da "sloboda nema cenu".

Važan adut "jurofajtera" jeste i 100.000 radnih mesta u zemljama Evropske unije, koja su direktno povezana sa proizvodnjom i održavanje "jurofajtera".

Najveći broj radi na proizvodnji rezervnih delova. Što je i najveći izazov za koristnike "jurofajtera". U prvim godinama službe, mediji i političari su često skretali pažnju na sporo dopremanje rezervnih delova ili prosto nepredvidivu i skupu proizvodnju.

Analiza koju je radila britanska vojska za parlament 2016, zatim procene stručnjaka i podaci koje objavljuju mediji kažu da jedan sat leta na "jurofajteru" košta od 14 do 18.000 dolara.

Iako je teško utvrditi koliko stvarno košta sat leta na borbenom avionu, sat leta na "jurofajteru" košta slično kao na francuskom "rafalu", a prema različitim procenama i skuplje i jeftinije od švedskog "gripena", američkog F-16, ali i sigurno jeftinije od većih američkih lovaca F-15 i F-18.

Letenje manje košta ako se više leti

Iskustva korišćenja i održavanja "jurofajtera", ali i drugih borbenih aviona govori da ako se mnogo leti, na primer 200 sati godišnje po pilotu, proizvođači rezervnih delova rade mnogo ozbiljnije, jer više zarade. Međutim, kada neka zemlja sprovodi budžetske rezove, avijacija to najčešće ne može podnese i javljaju se problemi u održavanju aviona.

Zbog toga je formiran TITAN, "Preduzeće za totalnu raspoloživost" sa ciljem da broj operativnih aviona bude što je moguće veći i da logistička podrška avijaciji koja koristi ovaj avion bude što bolja.

Kritika javnosti na račun "jurofajtera" postoje od kako se on nalazi u operativnoj upotrebi i najčešće se odnose na cene i rok isporuke rezervnih delova. Jer se savremeni borbeni avioni prave se za vojsku, koriste za odbranu zemlje. Međutim i letelice i rezervne delove – prave firme koje brinu pre svega o profitu.

Zato se dešavalo da pojedini korisnici, kao što su Nemačka ili Austrija na primer imaju prizemljen veliki broj, čak i većinu aviona. Vojne vrhuške u Evropi često govore da su u miru najveći neprijatelji ratnih vazduhoplovstava premijeri ili ministri finansija, opsednuti uštedama u budžetu.

A korisnici su pored Nemačke i Austrije, Velika Britanija kao najveći operater, zatim Italija, Španija, Saudijska Arabija, Kuvajt, Katar i Oman. Lista se možda i proširi.

Svaki novi korisnik treba da koristi iskustva postojećih. Uz sve troškove, glavobolju sa rezervnim delovima koje imaju svi moderni borbeni avioni – "jurofajter" je ozbiljan avion, ukoliko se koristi na ozbiljan način.

(Espreso/RTS)