RAT U UKRAJINI RAZBIO TEMELJE DUGOGODIŠNJEG POLITIČKOG PRIJATELJSTVA! Orbanova pobeda će samo dodatno zabiti KLIN?

Rat u Ukrajini razbio je temelje dugogodišnjeg poljsko-mađarskog političkog prijateljstva.

Situaciju u Ukrajini iz časa u čas možete pratiti na našem blogu putem ovog LINKA!

S obzirom da Varšava predvodi juriš u Evropi protiv agresorskog rata Vladimira Putina, a Budimpešta daje sve od sebe da ne izabere stranu između Zapada i ruskog predsednika, nekada istomišljenike vlade našle su se na suprotnim stranama jedne od najgorih kriza. u novijem sećanju.

Od uspona konzervativne stranke Pravo i pravda u Poljskoj 2015. godine, mađarski premijer Viktor Orban je napravio zajednički cilj sa vladom u Varšavi. Pošto su i jedni i drugi bili na udaru kritika zbog njihovih napada na medije i pravosuđe, formirali su ideološki blok - podržavajući jedni druge kada su ih Brisel ili druge evropske prestonice optužile za demokratsko nazadovanje.

Zajedno sa Češkom i Slovačkom, Poljska i Mađarska su formirale ono što je postalo poznato kao Višegradska grupa zemalja Centralne Evrope, što je dovelo do njihovog zajedničkog pristupanja NATO-u i EU. Ali Orban je oteo ovu agendu 2014. godine, postavši njen vođa konfrontacije, posebno na temu migracija koja izaziva podele.

Ali iako je jedna od stvari koje su ove zemlje delile bila istorija represije od strane Rusije, Orban nije razmišljao o tome da se zbliži sa Moskvom. Putin je Orbanu dao najjeftinije cene gasa u Evropi, specijalne kredite za finansiranje projekta proširenja mađarske nuklearne elektrane Paks II i instalirao rusku Međunarodnu investicionu banku u Budimpešti.

Kada je Putin u pitanju, takve usluge ne dolaze besplatno. U zamenu za podršku Rusije, Orbanova vlada je orkestrirala svoje zvanične medije da prate narativ Kremlja tako pažljivo da glavni propagandni kanali Moskve nikada nisu morali da se prošire na Mađarsku. Budimpešta je takođe postala saveznik unutar EU za Putina i druge antidemokratske snage poput Kine, igrajući blokirajuću ulogu u naporima da im se suprotstave.

Iako je ovaj obrazac ponašanja privukao pažnju pre rata u Ukrajini, Putinova agresija je sada onemogućila ignorisanje — čak i za Orbanove saveznike u Varšavi. Posle prošlonedeljne posete predsednika SAD Džoa Bajdena Poljskoj, predsednik zemlje Andžej Duda dao je intervju glavnom nezavisnom TV kanalu, kritikujući mađarskog lidera što je Ukrajini uskratio značajnu podršku.

Samo nedelju dana ranije, tri desničarska premijera Češke, Poljske i Slovenije otišla su u Kijev da se sastanu sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, bukvalno se distancirajući od mađarskog rukovodstva.

Ipak, Orban nastavlja da stoji na svom mestu. Kada je Zelenski snimio direktan video-apel u kojem je podsetio mađarskog lidera na masakr nad Jevrejima izvršen na obali reke Dunav tokom Drugog svetskog rata, odgovor iz Budimpešte je bio da se njegove reči jednostavno omalovaže kao reči bivšeg komičara — i da optuži vlada u Kijevu mešanja u mađarsku politiku.

Mađari će sada glasati na parlamentarnim izborima u nedelju, a ankete predviđaju pobedu Orbana. Iako se opozicija ujedinila iza konzervativnog kandidata Petera Marki-Zaia, nepravedne izborne taktike, uključujući gerrimanding, kontrolu nad medijima i klevetničke kampanje, ostavile su ih iza stranke Fides mađarskog premijera.

Ovo nisu taktike kojima bi stranka Zakon i pravda obično smetala; dve vlade su srećno podelile znanje i iskustvo kada je u pitanju suzbijanje demokratske opozicije. Ali činjenica da će Orban verovatno biti ponovo izabran 3. aprila znači da će većina Mađara prihvatiti političku agendu koja otvoreno stavlja u senku rusku – nije mala stvar za zemlju poput Poljske koja Moskvu vidi kao najveću pretnju svojoj bezbednosti.

Kakav god da bude ishod mađarskih izbora, to će imati trajne posledice u centralnoj Evropi. Pobeda Orbana dodatno će zabiti klin između Poljske i Mađarske, pružajući EU otvaranje za rešavanje rastućeg demokratskog deficita u obe zemlje.

Čak i pobeda opozicije, što je malo verovatna perspektiva, ne bi nužno popravila odnose, jer bi nova proevropska vlada verovatno iskoristila trenutak za demokratske reforme, ostavljajući svog starog saveznika samog u vladavini prava koja se svađa sa EU.

U Mađarskoj, Marki-Zaj je naslikao izbor koji će birači napraviti između Rusije i Zapada, slogan koji zvuči sve istinitije. Međutim, kakva god bila njihova odluka, dinamika Centralne i Istočne Evrope neće ostati ista.

(Espreso/politico.eu)