ONI SU ZAUSTAVILI RUSKI KONVOJ! Svi su OBRAZOVANI, broje samo 30 ljudi, a glavno oružje su im DRONOVI (VIDEO)

Nedelju dana nakon početka invazije na Ukrajinu, Rusija je sastavila 65 kilometara dugu mehanizovanu kolonu kojom je nameravala da izvrši snažan napad na Kijev sa severa, piše Gardijan.

Situaciju u Ukrajini iz časa u čas možete pratiti na našem blogu putem ovog LINKA!

Ali konvoj oklopnih vozila i kamiona za snabdevanje zaustavljen je za nekoliko dana, a ofanziva je propala, uglavnom zbog serije noćnih zaseda koje je izveo tim od 30 ukrajinskih specijalnih snaga i operatera dronova na četvorcima, rekao je ukrajinski komandant.

Operateri dronova stigli su iz jedinice za vazdušno izviđanje Aerorozvidka, koja je formirana pre osam godina i sastoji se od grupe dobrovoljnih IT stručnjaka i hobista koji su sami dizajnirali svoje uređaje, a koji su se kasnije razvili u veoma važan element otpora Ukrajine ruskom Golijatu.

Međutim, dok su zapadne zemlje snabdevale ukrajinsku vojsku hiljadama protivtenkovskih i protivvazdušnih raketa i druge vojne opreme, Aerorozvidka je morala da pribegne zajedničkom finansiranju i mreži ličnih kontakata da bi nastavila svoj rad, nabavljajući komponente kao što su napredni modemi i termovizijske kamere kontrole izvoza koje zabranjuju slanje takvih uređaja u Ukrajinu.

Prišli im na kvadovima

Komandant jedinice, potpukovnik Jaroslav Hončar, izvestio je o zasedi u blizini grada Ivankiva koja je pomogla da se zaustavi velika ruska ofanziva. On je rekao da su ukrajinski četvorci uspeli da se približe ruskom konvoju koji je napredovao noću vozeći se kroz šumu sa obe strane puta koji vodi južno od Černobilja ka Kijevu.

Ukrajinski vojnici su bili opremljeni naočarima za noćno osmatranje, snajperskim puškama, minama za daljinsko detoniranje, dronovima opremljenim termovizijskim kamerama, kao i onima koji mogu da bacaju male bombe do 1,5 kg.

„Samo ta mala jedinica je tokom noći uništila dva-tri vozila na čelu ove kolone, nakon čega je kolona stala. Naši borci su tu ostali još dve noći i uništili mnoga vozila - rekao je Hončar.

Rusi su podelili kolonu na manje jedinice i pokušali da napreduju ka glavnom gradu Ukrajine, ali je isti jurišni tim uspeo da napadne vozila za snabdevanje, čime je osakatila sposobnost Rusa za napredovanje.

„Prvi ešalon ruskih snaga ostao je bez grejanja, bez nafte, bez bombi i bez gasa. I sve je to delo ovih 30 ljudi - rekao je Hončar.

Jedinica Aerorozvidka takođe tvrdi da je prvog dana rata pomogla u odbijanju ruskog vazdušnog napada na aerodrom Hostomel, severozapadno od Kijeva, koristeći bespilotne letelice da locira, gađa i gađa oko 200 ruskih padobranaca koji se kriju na jednom kraju aerodroma.

„To je u velikoj meri doprinelo tome da više nisu mogli da koriste ovaj aerodrom za dalji razvoj svog napada“, rekao je poručnik Taras, jedan od Hončarevih pomoćnika.

Ključni dronovi

Detalji ovih tvrdnji ne mogu se nezavisno proveriti, ali zvaničnici američke odbrane kažu da su ukrajinski napadi doprineli zaustavljanju oklopne kolone oko Ivankiva. Veliki broj snimaka borbi iz vazduha koje su objavili Ukrajinci, naglašavaju koliko su dronovi važni za njihov otpor.

Ovu jedinicu su pokrenuli mladi Ukrajinci sa fakultetskim obrazovanjem koji su učestvovali u ustanku na Majdanu 2014. i dobrovoljno se prijavili da svoje tehničke veštine stave na raspolaganje otporu tokom invazije na Krim i region Donbasa. Njegov osnivač, Volodimir Kočetkov-Sukač, bio je investicioni bankar i poginuo je u operaciji u Donbasu 2015. godine – podsećanje na to koliko su te operacije opasne. Naime, Rusi mogu da otkriju elektronski potpis drona i brzo ga pogode minobacačem, pa ekipe Aerorozvidke moraju da lansiraju dronove i potom brzo pobegnu.

Hončar je bivši vojnik koji je postao marketinški konsultant za IT, a koji se vratio u vojsku nakon ruske invazije. Taras je bio konsultant za upravljanje, specijalizovan za prikupljanje sredstava i pridružio se jedinici tek u februaru kao borac.

U svom povoju, jedinica je koristila komercijalne dronove za nadzor, ali njen tim inženjera, softverskih dizajnera i entuzijasta dronova kasnije je razvio sopstvene dizajne.

Napravili su seriju osmatračkih dronova, kao i velike mašine sa osam propelera od 1,5 metara koji mogu da bacaju bombe i raketne granate, stvarajući sistem pod nazivom Delta, mrežu senzora duž cele linije fronta koji kreira digitalnu mapu za komandanti su mogli da vide kretanje neprijatelja. Oni sada koriste satelitski sistem Starlink, koji je Ukrajini isporučio Ilon Mask, i preko njega uživo prenose podatke ukrajinskim artiljerijskim jedinicama kako bi se orijentisali na ruske ciljeve.

Jedinicu je 2019. godine raspustio tadašnji ministar odbrane, ali je na brzinu ponovo pokrenuta u oktobru prošle godine kada se nad Ukrajinom nadvila pretnja ruske invazije.

Ograničene zalihe

Sposobnost praćenja kretanja ruskih snaga iz vazduha bila je ključna za uspeh ukrajinske taktike gerilskog ratovanja. Međutim, napori kompanije Aerorozvidka da proširi i zameni izgubljenu opremu otežani su ograničenom zalihama dronova i komponenti.

Napori Ministarstva odbrane da nabavi delove takođe su od male koristi, delom zato što su operateri dronova tek nedavno dodani u oružane snage i još uvek se smatraju autsajderima.

Štaviše, neki od naprednih modema i termalnih kamera proizvedenih u SAD i Kanadi podležu kontroli izvoza, tako da je jedinica ponovo pribegla grupnom finansiranju i zatražila od globalne mreže prijatelja i pristalica da pronađu potrebnu opremu na eBai-u ili drugim veb lokacijama.

Marina Borozna, koja je bila Trasova koleginica na ekonomskim studijama, istražuje načine da kupi ono što je potrebno jedinici i pronalazi načine za transport opreme preko granice.

Znam da ima ljudi koji žele da im pomognu u borbi, ljudi koji žele da urade više od pukog prikupljanja humanitarne pomoći“, rekao je Borozna. „Ako želite da uklonite osnovni uzrok ove ljudske patnje, morate da pobedite rusku invaziju. Vazdušno izviđanje je veoma važno i potrebna im je naša podrška.'

Njen partner Klaus Hentrich, molekularni biolog sa Kembridža, takođe pomaže oslanjajući se na svoje iskustvo regruta u nemačkoj vojsci.

„I sam sam bio u artiljerijskoj izviđačkoj jedinici, pa sam odmah shvatio koliko je Aerorozvidka uticajna. Oni su, u stvari, oči ukrajinske artiljerije“, rekao je Hentrich. „Ono gde zaista možemo da napravimo razliku je prikupljanje međunarodne pomoći, bilo da se radi o finansijskim doprinosima ili pronalaženju tehničkih komponenti ili donacijama od običnih civilnih dronova.“

Jedinica takođe traži načine da prevaziđe rusko mešanje, deo elektronskog rata koji se vodi u Ukrajini paralelno sa granatiranjem i lansiranjem projektila. Trenutno Aerorozvidka obično čeka da Rusi isključe opremu za ometanje kako bi lansirali sopstvene dronove, a zatim istovremeno pošalju svoje mašine. Jedinica zatim gađa ruska vozila za elektronsko ratovanje.

Hončar kaže da su ovakve tehnološke bitke i Aerorozvidkin način borbe budućnost rata, u kojem rojevi malih timova umreženih naprednom komunikacijom mogu da savladaju mnogo većeg i težeg naoružanog protivnika.

„Mi smo kao košnica. Jedna pčela je ništa, ali ako ih ima na hiljade, mogu da pobede velikog protivnika. Mi smo kao pčele, samo što radimo noću.'

(Espreso / Jutarnji.hr)