alarmantno
SVET STREPI OD PREHRAMBENE KRIZE: Ukrajina ZABRANILA izvoz OSNOVNIH proizvoda, Rusija razmatra isti POTEZ!
Situacija na tržištu poljoprivrednih sirovina je u poslednjih godinu dana daleko od sjajne, a izbijanje konflikta između dva svetska lidera u izvozu pšenice i drugih žitarica je stvorila dodatan pritisak na cene
Globalna prehrambena kriza je tokom jučerašnjeg dana eskalirala, sa najavom Ukrajine i drugih zemalja (npr. Indonezija) da će obustaviti svoj izvoz. S obzirom da Ukrajina i Rusija zajedno čine oko 30 odsto ukupnog izvoza pšenice u svetu, sasvim je sigurno da će ova odluka, mada je juče i ruski premijer nagovestio sličan potez i od strane Rusije, uticati na svetsko tržište hrane.
Cena pšenice na terminskom trgovanju u SAD je doduše manja nego što je bila pre par dana kada se popela na 14-godišnji maksimum usled povećanje potražnje uvoznika, koji su požureli da se snabdeju usled neizvesnosti. Cena pšenice na Čikaškoj berzi iznosila je u trenutku pisanja teksta 11,11 dolara za bušel (27,2 kilograma) što znači da je u poslednjih mesec dana poskupela za 44,7 odsto (prema podacima sajta trejdingekonomiks).
Kako bi se amortizovala šteta nastala ovakvim razvojem događaja na svetskom tržištu hrane države su krenule da uvode pakete mera. Na primer, Hrvatska i Makedonija su juče uvele svoje pakete preventivnih mera, a danas na sednici Vlade to treba da uradi i Srbija.
Situacija na tržištu poljoprivrednih sirovina je u poslednjih godinu dana daleko od sjajne, a izbijanje konflikta između dva svetska lidera u izvozu pšenice i drugih žitarica je stvorila dodatan pritisak na cene. Prema poslednjem izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), cene hrane su nastavile da rastu u februaru i dosegle najviši nivo u istoriji. Na godišnjem nivou, cene hrane su porasle za čak 20,7 odsto.
Ukrajina zabranila izvoz
Kako je saopšteno, u skladu sa odlukom, zabranjen je izvoz zobi, prosa, heljde, šećera, soli, pšenice, mesa i stoke.
Kako je izjavio ukrajinski ministar agrarne politike, Roman Leščenko, ovakvi koraci su preduzeti "kako bi se sprečila humanitarna kriza u Ukrajini" i "zadovoljile potrebe stanovništva za ključnim prehrambenim proizvodima".
Indonezija ograničava izvoz palminog ulja
Indonežanska vlada je juče odlučila da će uvesti dalje restrikcije na izvoz palminog ulja ( koje je od početka godine poskupelo skoro 50 odsto), prenosi Rojters.
Najveći svetski proizvođač i izvoznik palminog ulja traži od kompanija da prodaju 30 odsto robe planirane za izvoz na domaćem tržištu, što je 10 odsto više nego sada, a nova mera kako je tamošnja vlada najavila trajaće najmanje 6 meseci.
Sa ovom uredbom indonežanske vlade, mesečno će oko 100.000 tona palminog ulja nestati sa globalnog tržišta, koje uveliko pati od manjka dostupnog, doduše suncokretovog, ulja zbog sukoba Rusije i Ukrajine.
Prema podacima Međunarodnog trgovinskog centra iz 2020. godine, izvoz suncokreta i suncokretovog ulja iz Rusije je činio 39 odsto ukupnog izvoza u svetu, dok je izvoz iz Ukrajine činio 18 odsto.
Rusima domaće tržište bitnije od izvoza
Rusiji je snabdevanje domaćeg tržišta žitaricama važnije od izvoza, izjavio je danas ruski premijer Mihail Mišustin predstavljajući nove mere podrške domaćoj ekonomiji, koja je na udaru međunarodnih sankcija, preneo je juče Tanjug.
- Važno je da tržište hrane bude uravnoteženo i pažljivo pratimo cene osnovnih namirnica, uključujući hleb, rekao je Mišustin, a preneo Rojters.
On je napomenuo da je dobra potražnja iz inostranstva za ruskim žitaricama, čija cena raste. "Nužno je obezbediti neophodne sirovine, pre svega za domaću pekarsku industriju", rekao je ruski premijer.
Staje i izvoz đubriva
Cena pšenice na terminskom trgovanju u SAD je doduše manja nego što je bila pre par dana kada se popela na 14-godišnji maksimum usled povećanje potražnje uvoznika, koji su požureli da se snabdeju usled neizvesnosti. Cena pšenice na Čikaškoj berzi iznosila je u trenutku pisanja teksta 11,11 dolara za bušel (27,2 kilograma) što znači da je u poslednjih mesec dana poskupela za 44,7 odsto (prema podacima sajta trejdingekonomiks).
Kako bi se amortizovala šteta nastala ovakvim razvojem događaja na svetskom tržištu hrane države su krenule da uvode pakete mera. Na primer, Hrvatska i Makedonija su juče uvele svoje pakete preventivnih mera, a danas na sednici Vlade to treba da uradi i Srbija.
Situacija na tržištu poljoprivrednih sirovina je u poslednjih godinu dana daleko od sjajne, a izbijanje konflikta između dva svetska lidera u izvozu pšenice i drugih žitarica je stvorila dodatan pritisak na cene. Prema poslednjem izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), cene hrane su nastavile da rastu u februaru i dosegle najviši nivo u istoriji. Na godišnjem nivou, cene hrane su porasle za čak 20,7 odsto.
Ko je najviše na udaru?
Kao i u većini slučajeva sukoba velikih svetskih sila, najviše će trpeti globalni jug.
Egipat i Turska se na primer, prema podacima Međunarodnog trgovačkog centra, oslanjaju na uvoz iz ove dve zemlje za oko 70 odsto svojih potreba, dok 95 odsto izvoza iz Ukrajine završava u Aziji i Africi.
U regionu Bliskog istoka i severne Afrike, Jemen, Libija i Liban se oslanjaju na Ukrajinu za visok procenat snabdevanja pšenicom, dok Egipat uvozi više od polovine pšenice iz Rusije ili Ukrajine.
Zemlje južne i jugoistočne Azije, kao što su Indonezija i Bangladeš, takođe se u velikoj meri zavise od pšenice iz Ukrajine i Rusije.
Države u regionu uvele preventivne mere
Vlada Hrvatske danas je usvojila paket hitnih ekonomskih mera u vrednosti od gotovo pet milijardi kuna (oko 0,6 milijardi evra), piše Hina, prenosi Tanjug.
U hitnu saborsku proceduru Vlada je uputila izmene Žakona o PDV, kojima se smanjuje stopa poreza na dodatu vrednost sa 25 i 13 na pet odsto i to za dečiju hranu, jestivo ulje i mast, buter i margarin, sveže meso i kobasice, živu i svežu ribu, rakove, povrće, voće, jaja, sadnice i semenje, đubriva i pesticide, hranu za životinje, kao i za ulaznice za koncerte, sportske i kulturne manifestacije.
Iznos subvencije dela cene gasa za domaćinstva i mikro, mala i srednja preduzeća je ukupno oko 1,2 milijarde kuna, a finansiraće se prodajom državnih obveznica na licitacijama u Hrvatskoj. Vlada Hrvatske je odlučila da na tržište pusti obavezne zalihe nafte i naftnih derivata i to oko 22 hiljade tona dizela, koji će se prodavati po trenutnim tržišnim cenama.
Te i druge mere će biti na snazi do 1. aprila, čime država direktno pomaže građanima i privredi, rekao je hrvatski premijer Andrej Plenković.
Makedonska vlada usvojila je juče 26 mera za sprečavanje ekonomske krize i rasta cena, vrednosti 400 miliona evra.
Tim merama, između ostalog, predviđeno je ukidanje PDV-a od pet odsto na hleb, šećer, brašno tipa 400, ulje, dugotrajno mleko, sveže meso, pirinač i jaja, a ostaće zamrznuta i marža na osnovne proizvode izuzev voća i povrća, javili su lokalni mediji.Biće smanjen i PDV na struju, grejanje, gorivo, kao i akcize za gorivo. Među vladinim merama je i raspodela vaučera za 35.000 građana i penzionera, vrednosti po 1.000 denara a koji su namenjeni za kupovinu osnovnih namirnica u naredna tri meseca.
Vlada Srbije danas usvaja mere
Kako je tokom gostovanja u medijima najavio predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, one će se odnositi energente i hranu, a za cilj će imati da zaštite domaće tržište, i potrošače i privrednike, od cenovnih udara i nestašice robe.
Konkretno, Vlada Srbije će se odreći 20 odsto akciza na naftne derivate, ali će i ukinuti i carinu na uvoz nafte iz trećih zemalja, kako bi obezbedila snabdevanje NIS-ove rafinerije i minimalan rast cena na pumpama. Od četvrtka, kako je najavio predsednik, biće zabranjen izvoz brašna, kukuruza, pšenice i ulja.
- Gubitak samo na akcizama je 3,6 milijardi dinara mesečno, što je ogroman novac, odnosno oko 30 miliona evra koje država preuzima na sebe, kao što smo peuzeli najveći teret krize kada je pandemija kovida 19 u pitanju i sve ostale krize koje su nas zadesile. Opet pokazujemo snagu svojih javnih finansija i brigu za građne, izjavio je juče ministar finansija Siniša Mali.
Situaciju u Ukrajini iz časa u čas možete pratiti na našem blogu putem ovog LINKA.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
(Espreso/Blic)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
