"OVO JE KAO OPSADA LENJINGRADA": Blinken udario PUTINA tamo gde najviše BOLI, pomenuo MRTVOG BRATA ruskog lidera!

Invazija Rusije na Ukrajine je u punom jeku, a SAD optužuju Kremlj da opkoljene ukrajinske gradove “izgladnjuje, dok je američki državni sekretar Entoni Blinken u ponedeljak apelovao na ruskog predsednika Vladimira Putina da “odmah okonča rat”.

Blinken je čak pomenuo Putinovu porodičnu istoriju, poredeći rusku opsadu ukrajinskih gradova sa nacističkom opsadom ruskih gradova u Drugom svetskom ratu, u kojoj je umro Putinov jednogodišnji brat Viktor.

Ali, kako piše “ABC njuz”, usred poziva poput ovog, ukrajinska vlada koju predvodi predsednik Volodimir Zelenski, poziva američke i zapadne lidere da učine više sem osuda i odbrambene pomoći koju primaju, te da im daju borbene avione, sisteme protivraketne odbrane i proglase zonu zabrane letova, što NATO odbija. Američki baltički saveznici sve su nervozniji zbog napretka ruske invazije, a Blinken – koji je nakon Moldavije i Poljske otišao u Litvaniju, Letoniju i Estoniju (Francuska je sledeća destinacija), rekao je uznemirenim liderima tri baltičke zemlje da će ih NATO zaštititi od Rusije, prenela je “Al Džazira”.

Administracija predsednika Džoa Bajdena želi da umiri sve strahove koje te države imaju o bezbednosti u slučaju da Rusija odluči da proširi svoje vojne operacije. Da su ti strahovi veliki, pokazuje izjava predsednika Litvanije Gitanasa Nausede da Putin “neće stati”.

"Poput nacističke opsade Lenjingrada"

Dok je Blinkenova poseta imala za cilj da se saveznici uvere da će NATO braniti “svaki pedalj” teritorije svojih članica, kako ukazuje “ABC njuz”, nije došlo do obećanja trajnog američkog vojnog razmeštanja u regionu.

Više od 2 miliona Ukrajinaca je pobeglo iz zemlje zbog invazije, u kojoj je, prema Ujedinjenim nacijama, poginulo najmanje 406 civila. Procena međunarodnog Crvenog krsta je da će od pet do šest miliona Ukrajinaca biti ili interno raseljeno, ili će napustiti zemlju.

- Još više njih pokušava da pobegne, ali ne mogu da izađu iz opkoljenih područja. Žene, deca, starci, ranjeni civili, invalidi pokušavaju da pobegnu iz gradova u kojima nema grejanja, struje, koji ostaju bez hrane i lekova, a i dalje se pojavljuju izveštaji o napadima ruskih snaga na dogovorene humanitarne koridore – istakao je Blinken.

On je ocenio da te opsade podsećaju na nacističku opsadu Lenjingrada, kad su nacističke snage “sistematski izgladnjivale i namerno uništavale” grad, što je dovelo do stotina hiljada smrti.

- Ta opsada je pogodila milione ruskih porodica, uključujući i predsednika Putina, čiji je jednogodišnji brat bio jedna od mnogih žrtava. Sada Rusija izgladnjuje gradove poput Marijupolja. To je sramotno. Svet govori Rusiji da odmah prestane sa tim napadima. Pustite hranu i lekove unutra. Pustite ljude bezbedno napolje i okončajte ovaj rat protiv Ukrajine - rekao je on.

Putin o umrlom bratu: "Ne znam ni gde je sahranjen"

Putinov stariji brat Viktor umro je od difterije tokom opsade Lenjingrada, pre nego što je Putin rođen. Ruski predsednik je sam, pre deceniju, u retkom osvrtu na svoj privatni život opisao gubitak koji je njegova porodica pretrpela tokom 872-dnevne opsade Lenjingrada, danas Sankt Peterburga, kad je jednogodišnji Viktor oduzet njegovoj majci, umro u domu za decu, te sahranjen u neobeleženom grobu.

- Moj brat, kojeg nikad nisam video niti upoznao, sahranjen je ovde, ne znam čak tačno ni gde – rekao je Putin krajem januara 2012, tokom godišnjeg polaganja venaca na groblju Piskarjevskoje u Sankt Peterburgu na kojem je u masovnoj grobnici sahranjeno 470.000 civila i vojnika.

Spomen ploča na grobnici navodi da je 641.803 ljudi umrlo od gladi u gradu između 1941-44.

- Roditelji su mi rekli da su deca oduzimana od porodica 1941, i mojoj majci su oduzeli dete, sa ciljem da ga spasu. Rekli su da je umro, ali nikad nisu rekli gde je sahranjen - rekao je Putin na događaju na dan okončanja blokade 27. januara, preneo je “Njujork tajms”.

Pre tog događaja je sanktpeterburška organizacija “Sećamo ih se svih po imenu” objavila da su istraživači otkrili podatke o Viktoru V. Putinu, rođenom 1940. a umrlom 1942. Aleksandar Nesmejaov iz te organizacije je tada rekao da je pronašao dokaze da je 10 muškaraca i pet žena sa prezimenom Putin sahranjeno u masovnim grobnicama. ali da je samo jedna osoba, beba Viktor, imala patronim “Vladimirovič”.

Vladimir Putin, rođen 1951, bio je treći sin svog oca, ali jedini koji je preživeo. Prvi sin umro je kao novorođenče. Ruski predsednik je u knjizi “Prvo lice” rekao da je njegova majka bila toliko blizu gladi da je izgubila svest i da su je “izložili sa leševima” sve dok neko nije čuo njene jecaje. Putinov otac, koji je nakon što je ranjen u ratu završio u bolnici, ostavljao je svoje obroke kao bi je nahranio.

“Njujork tajms” navodi da su mnogi stanovnici Lenjingrada umirali tokom opsade u tolikom broju da su inženjeri postavljali eksplozive u poljima i bacali tela u rupe.

Sada Putin tvrdi da njegova “specijalna vojna operacija” u Ukrajini ima za cilj “denacifikaciju” vlade, što su muzeji i memorijalni centri holokausta odbacili kao iskrivljavanje istorije. Blinken se prethodno pozivao na sopstvenu porodičnu istoriju da osudi Putinove navode jer je, kako navodi “ABC njuz”, njegov očuh bio poznati pisac i advokat Samuel Pisar, koji je preživeo holokaust.

Nervoza među članicama NATO

Američki državni sekretar brzom turnejom po baltičkim zemljama – Estonijom, Letonijom i Litvanijom – namerava da uveri nervozne članice NATO blizu linije fronta da će ih SAD braniti od ruske agresije.

- Entoni, odvraćanje više nije dovoljno, potrebna nam je napredna odbrana ovde inače će biti kasno. Putin se neće zaustaviti na Ukrajini. On neće stati. Naša je kolektivna dužnosti i obaveza da pomognemo Ukrajini svim dostupnim sredstvima, a kad kažem svim, mislim zaista svim dostupnim sredstvima ako želimo da izbegnemo Treći svetski rat. Izbor je u vašim rukama – rekao je litvanski predsednik Nauseda Blinkenu.

“Napredna odbrana” znači trajno razmeštanje američkih snaga, ukazuje “ABC njuz”. I letonski ministar spoljnih poslova Edgars Rinkevičs je izneo sličan zahtev, navodeći da bi njegova zemlja želela “trajno rešenje”, ali je rekao da se na kraju povinuju SAD.

Blinken je razjasnio da još nije doneta odluka o tome, ukazujući na američka pojačanja koja su stigla poslednjih nedelja, uključujući trupe i napredne borbene avione F-35. Ponovio je da će SAD da brane “svaki pedalj teritorije NATO protiv agresije koja dolazi bilo odakle bilo kada” i istakao “čeličnu posvećenost” Članu 5 NATO koji govori da je napad na jednu napad na sve članice alijanse. Ali, zadržavanje te zaštite na granicama NATO osudili su Zelenski i drugi ukrajinski lideri.

- Verujemo da je odbacivanje ideje o zoni zabrane letova zasnovano na manjku pouzdanja u snagu NATO kao alijanse – rekao je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba, koji se sa Blinkenom sreo u subotu na granici sa Poljskom.

- Vojna moć NATO je neuporedljivo veća u odnosu na Rusiju, zašto bi se onda Rusi usudili da obore NATO avion, znajući da je osuđena na propast ako počne rat sa NATO? – upitao je.

Upravo zato, rekao je Blinken, se Bajdenova administracija protivi zabrani zone letova.

- Naši napori su svi u pravcu da se ovaj rat što pre okonča, da se što pre okonča stradanje i ono što ne želimo je da ga širimodalje na naše zemlje, naše teritorije... To nije u ničijem interesu, uključujući i interese ukrajinskog naroda - rekao je on u ponedeljak u Rigi.

- Naša poruka Moskvi, Rusiji, predsedniku Putinu se nije promenila: okončajte ovaj rat. Okončajte ga odmah - dodao je Blinken, koji se tokom turneje takođe sreo sa izraelskim premijerom Naftalijem Benetom i, kako je rekao, dodao u raspored i Pariz koji je poput Izraela nudio da igra posredničku ulogu između Rusije i Ukrajine.

Situaciju u Ukrajini iz časa u čas možete pratiti na našem blogu putem ovog LINKA.

Bonus video:

(Espreso)