"REKLI SU MI DA ĆU UMRETI U STRAŠNIM MUKAMA":Rudan otkrila ŠOK DETALJE, slušajte šta se usudila da IZNESE U JAVNOST

Poznata hrvatska spisateljica Vedrana Rudan koja je opšte poznata po svom britkom jeziku i vrlo konkretnim stavovima o skoro svakoj temi koja je u žiži javnosti. Ovog puta govorila se dotakla svog iskustva sa zdravstvenim sistemom u Hrvatskoj.

Priča zagrebačke advokatice Line Budak kojoj čak sedam meseci nisu rekli da ima rak dojke, ostavila je celu Hrvatsku u šoku.

Njen slučaj je sada komentirisala i Vedrana Rudan koja je na svojoj stranici objavila tekst pod nazivom „Ubij me pristojno“, koji vam prenosimo u celosti:

"Koko je kašljala tri dana. Mislili smo da će proći. Sinoć joj nije bilo dobro. Guglala sam Kokinog veterinara i saznala da stanica za hitne slučajeve radi i nedeljom. Najavila sam se. Veterinar me saslušao i rekao da dođem odmah.

Veterinar na Trsatu je kao i obično bio nežan. Razgovarao je s Koko, pregledao joj zubiće, izmerio temperaturu, dao antibiotik i dve infuzije. Dok je ubadao igle u Kokino bolesno telo i nju i mene je lečio rečima.

Tad mi je palo na pamet, živim s ljubimcima otkako znam za sebe, da nikad u životu nisam srela veterinara ili veterinarku koji bi bili grubi, prosti, primitivni, neljubazni, divlji, neznalice. Nikad. Može li to biti slučajno, a gledam ih pedeset godina?

Neko će reći, sve oni to dobro naplate. Ali… Ja najmanje petnaest godina plaćam privatno osiguranje, u bolnicu idem vrlo retko, pa ipak nalećem na privatne doktore, o onima u bolnici da se ne govori, koji su često grubi, hladni, bešćutni i neznalice.

Na ovaj tekst koji će mi se obiti o glavu podstakao me slučaj, jedan u nizu, gospođe Line Budak koja je imala hrabrosti objaviti najintimnije detalje iz svog zdravstvenog kartona da bi dokazala s kakvim neljudima je imala i ima posla.

Gospođa Budak je sedam meseci imala karcinom, a niko je od lekara o tome nije obavestio. Dakako, ovih dana umesto da preko medija čitamo izvinjenja bešćutnih spodoba, svi mi pacijenti dobijamo udarce u glavu. Šalju nam se jasne poruke, ako vam nije dobro u Hrvatskoj, lečite se u Nemačkoj. Onako kako se leče naši ministri kad se razbole.

Jesmo li svi mi koji smo zgroženi prostaklukom ministra zdravlja Beroša i njegove divlje horde zapravo razmaženi? Siromašna smo i mala zemlja, sve više lekara napušta Hrvatsku, oni koji su ostali ne mogu sve ni lečiti ni izlečiti.

Hemoterapije jednostavno nema za sve. Ni antibiotika nema za sve. Ni dobrih doktora nema. Kako ne shvatamo, kakva zemlja, takva medicina. Jasno je to nama, ali znamo i da u Hrvatskoj ima dobrih, pristojnih i poslu predanih lekara punih empatije. Samo… Kako saznati imena?

U Splitu će specijalista pacijentkinji dok joj radi gastroskopiju razbiti zube jer se to dešava. U Rijeci znam mnoge specijaliste kojima se to nikad nije dogodilo. U Rijeci radi fantastičan kardiolog, leči aritmije, kardiološki bolesnici bi u zlatu platili da mogu doći do njega, ne mogu jer ih je previše. Radi u bolnici.

Istovremeno u privatnoj klinici u Rijeci radi pulmologinja koja mi je rekla da imam fibrozu pluća, da sam prestara za presađivanje pluća, da ću umreti u strašnim mukama.

Otišla sam na Jordanovac i dobila sasvim drugu dijagnozu. Gospođa i dalje radi. U riječkoj bolnici sam od uglednog ginekologa čula da imam “dobro prokrvljeni rak jajnika”. Nakon dva dana sam od drugog specijaliste u istoj prostoriji čula sasvim drugu dijagnozu. Ko može pacijentici kojoj doktor kaže da ima rak jajnika zato jer ne zna čitati ultrazvuk vratiti živce? Tko može gospođi Lini Budak uputiti dovoljno snažno izvinjenje za ono što joj se dogodilo?

Divljaci na čelu hrvatskog zdravstva to sigurno ne mogu, a pacijenti izluđeni lažnim i pravim dijagnozama i čekanjem na nalaze koji nikako da stignu nemaju snage bosti se s rogatima. Rogati to znaju pa bahato pljuju na nas jadnike i tako već trideset godina.

Danas sam razgovarala s prijateljem koji boluje od karcinoma. Radio je preko četrdeset godina, ni dana nije bio na bolovanju, medicinska sestra mu je, dok je u njegovu žilu ulazio otrov i lek , rekla: “Imate li vi pojma koliko košta hemoterapija?” “Osećao sam se krivim”, rekao mi je.

Svi se mi, i bolesni i zdravi ovih dana posebno osećamo krivima jer naši doktori mnogo rade, zarađuju bedno , a mi ih ne možemo poslati u Nemačku jer ih je ionako premalo. Zato ćemo jednoglasno podržati njihov štrajk i ćutke prelaziti preko sr*nja koja nam rade i ispada njihovih generala u belim mantilima.

U Hrvatskoj pravo na milost, osmeh, lek i topao pogled imaju samo psi, mačke, ptice, zečevi, hrčci…Jasno je meni da ću za koji sat, dan ili mesec morati na pregled, pa će mi neki lekar reći, zašto niste otišli veterinaru?

Ja ću ćutati iako ću negde duboko u sebi znati da bi mi bilo bolje da sam otišla. Lepa reč i ljubav prema pacijentima bolje leči nego najskuplji lek iz ruku neznalica i bešćutnih divljaka."

(Espreso)