"JEFTINIJE BITI NEĆE, AKO NE BUDE I SKUPLJE": Inflacija PODIVLJALA kod KOMŠIJA, sezona uliva NOVI strah!

Crna Gora je od aprila 2022. ušla u zonu galopirajuće inflacije koja nije bila veća u poslednjih 15 godina. Inflacija je na pragu od skoro 12 odsto godišnje, a cene tokom leta ako neće dodatno rasti, neće ni padati, ocenjuju poznavaoci.

Sada su se oglasili i ekonomisti i ocena je da cene tokom leta neće padati. Kada kažu cene misle na one koje su i podigle inflaciju, a to su cene hrane, piće, goriva, energenata. Ako ne budu veće, manje neće sigurno.

Brine i činjenica da je inflacija u Crnog Gori veća nego u Eurozoni što do sada najčešće nije bio slučaj. Cene su u proseku više za 11,7 odsto u maju 2022. u odnosu na isti mesec lane dok su u istom periodu u Eurozoni povećane u proseku za 8,1 odsto.

Dakle inflacija kod u Crnoj Gori nije samo “uvezena” kako se to najčešće objašnjava, odnosno nije samo proizvod pandemije i rata u Ukrajini, već jedan njen deo jeste internog karaktera.

- Cene goriva tokom letnjih mjeseci neće biti smanjene, kazao je Jovan Đurašković, prodekan Ekonomskog fakulteta u Podgorici.

U mesecima koji slede, zbog turizma i povećane tražnje ne možemo očekivati pad cena, objašnjava prodekan i dodaje da bi se to možda moglo dogoditi na jesen, uz simultanu reakciju dve strane tržišta – rast ponude i pad tražnje.

Cene hrane su aprilu 2022. godine u proseku bile veće za 25,3 odsto nego u periodu pre pandemije dok je u Eurozoni ovo uvećanje 10,4 odsto. Cene bezalkoholnih pića su veće za 12, dok je u EU ovo povećanje 7,7 odsto.

Na cene prehrambene industrije možemo delimično da utičemo ali ne i na činjenicu da neće biti proizvoda. Iz tog razloga, smatra Đurašković, potrebna je ciljana efikasna politika koja bi dala mnogo bolje rezultate od jednoobraznih mera koje trenutno ima Crna Gora.

Dodaje da je privredni ciklus nepridvidiv i da smo već dve godine u periodu visoke neizvesnosti, kad se odlažu investicije i kupovine, što je opet loše po ekonomiju.

“Ovo je vrlo slično stagflaciji, terminu koji je sedamdesetih godina ušao u ekonomsku literaturu i znači istovremeni rast ceena, pad nezaposlenosti i stagnaciju proizvodnje. Sada imamo takvu situaciju a za zemlje sa nižim nivoom dohotka to je posebno problematično jer nemamo dobar antikrizni manevar”, objašnjava on, piše gradski.me.

Bonus video:

(Espreso)