ZAŠTO PUBLIKA NE VOLI NOVAKA ĐOKOVIĆA: Hrvati napisali tekst, MORATE PROČITATI!

Bio je jači Novak Đoković, ne samo od Federera, ne samo od umora, ne samo od tenzije i živaca, nego i od vimbldonske publike, ali i miliona onih koji su navijali protiv njega u nedelju tokom finala na Centralnom terenu "Ol Ingland Klaba", putem malih ekrana.

Znalo se, ne samo pre finala, nego i pre početka Vimbldona, da srpski teniser neće imati na svojoj strani publiku bez obzira na to što je do tada bio četvorostruki šampion, baš kao što publika nije na njegovoj strani na većini najvećih turnira.

Jednostavno, nije voljen kao što su voljeni Rodžer Federer i Rafael Nadal, i to je činjenica sa kojom se on sam suočio toliko puta i na toliko turnira i uvek je na kraju bio bolji, jači i pobedio.

Sada se fenomenom zašto navijači i ljubitelji tenisa ne vole onog ko je u stvari najbolji igrač na svetu pozabavio i naša koleginica iz Hrvatske Paula Balabanović, koja je kolumnistkinja portala "Express.hr", čiji vam tekst prenosimo u celosti.

- Uzdigao se poput Feniksa kad je njegov protivnik imao dve meč lopte. Uspelo mu je da osvoji još jedan Vimbldon – peti ukupno i drugi zaredom, u najdužem finalu muških singlova. Ali ono što u svojoj blistavoj karijeri još nikad do sad nije osvojio je naklonost publike. Novak Đoković je s peharom u rukama i sam priznao novinarima: "Kad su skandirali 'Rodžer, Rodžer', ja sam zamišljao da čujem 'Novak, Novak'."

Iako su na tribinama najslavnijeg teniskog terena sedeli i brojni pripadnici plemstva, čak ni prekaljeni televizijski komentatori nisu mogli prećutati ponašanje publike u Londonu. Doduše, koristili su eufemizme, govorili da se publika ponašala 'nepristojno' iako bi bilo prikladnije reći 'primitivno'. Aplaudirali su čak i na Đokovićeve duple greške, što se u tenisu nikad ne radi. Teško da se u istoriji tenisa može pronaći tako genijalan igrač, a tako omražen među teniskom publikom kao što je to Novak Đoković. Ovim fenomenom bave se razni mediji već godinama, otkako je ovaj srpski igrač počeo svoj put prema vrhu.

Zapravo u poslednjih desetak godina samo su tri imena koja se smenjuju na pobedničkim postoljima najvećih turnira. To su Rodžer Federer, Rafael Nadal i Novak Đoković. Ali za zapadne medije Novak kao da ne postoji iako, pa iako je upravo Novak trenutno prvi igrač na svetu, on za zapadne medije kao da ne postoji. Kao da ni njegovih 12.415 bodova na ATP listi, u odnosu na Nadalovih 7.945 i Federerovih 7.460, ne znače baš ništa.

Zašto Novaka ignorišu, zašto ga ne vole ni zapadni mediji, ni publika, a ponekad ni sudije? I jesu li zapravo mediji namerno stvorili lošu sliku o Novaku, ili je on i sam svojim ponašanjem u početku karijere tome doprineo? Pojavio se kad su Federer i Nadal već bili poznati. Federer sa svojim aristokratskim ponašanjem, elegantnom igrom i pomalo klasičnim stilom kakvog obožavaju pravi ljubitelji tenisa. Kako je rekao bivši teniski as Džimi Konors: "Živimo u eri tenisera koji odlično igraju samo na travi ili samo na zemljanim terenima ili pak samo na tvrdim podlogama ili ste jednostavno - Rodžer Federer." Nasuprot profinjenom Švajcarcu stajao je temperamentni Španac Rafael Nadal sa svojom moćnom igrom s osnovne linije, svojim ubojitim brzim i agresivnim kretanjem po terenu, spreman se boriti do poslednjeg gema.

Njega je Konors pak opisao ovako:"On je izašao iz istog kalupa iz kojeg sam i ja ispao. Odeš na teren, daš sve od sebe što imaš i to od prve do zadnje sekunde, bez obzira na rezultat. I spreman si to pokazati publici. Okršaji ove dvojice konačno su publici vratili čar teniske neizvesnosti i genijalnosti kakvu su nekada pružali mečevi Pita Samprasa i Andrea Agasija.

A onda se tu pojavio neki krakati klinac s Balkana. S besprekornim ubojitim bekhendom, s neverojatnom preciznošću, koji je u stanju pretrčati od osnovne linije do mreže poput munje, te odbraniti neodbranjive loptice, a pritom osvajati gomilu poena servisom, nimalo ne mareći za eleganciju i suzdržanost na terenu. S ovakvim protivnikom ne pali ni Federerova finoća i elegancija, ni Nadalova moć i temperament. Đoković je imao sve to zajedno i svojski naljutio brojne Nadalove i Federerove fanove kad bi se na terenu drsko radovao i slavio svoje pobede. Širio bi ruke, okretao se publici s prkosno uzdignutim reketom, što se aristokratama i bogatašima, koji su sedeli na tribinama, nimalo nije sviđalo.

Munjeviti uspeh iznenadio je verovatno i samog Đokovića. Bio je balavac koji je sa 16 postao profesionalni igrač, a s 21 osvojio Australijan open i pobedio Congu. Tri godine kasnije pobedio je prvi put Nadala i osvojio Vimbldon, a idući put, 2014., pa opet 2015. oteo ga je Federeru. Mediji su ga počeli razapinjati, kao i protivnici. Nisu mu mogli zaboraviti kako je Novak baš u trenucima kad bi se lomio meč, tražio lekarsku pomoć, stenjao i jaukao zbog bolnog mišića. Kako bi odustao od meča zbog iznenadnih zdravstvenih problema. Njegove simpatične šale i spremnost da zabavlja publiku, druženje sa skupljačima loptica, imitiranje protivnika – sve to postalo je odjednom antipatično i nepoželjno.

Umesto da ga zovu 'dečkom iz komšiluka', mediji su stvorili sliku pretvornog, častohlepnog, antipatičnog i lažno skromnog tipa. Još 2015. na US openu morao se prvi put suočiti s gomilom koja kao da je stigla iz rimskih arena i borbi gladijatora. I taj put Nole je igrao protiv Federera i 23.000 njegovih navijača. I taj put je osvojio turnir baš kao i ovih dana Vimbldonu. Umesto nasmejanog dobroćudnog Noleta, moćni su mediji počeli objavljivati fotografije njegovih grimasa u pobedničkom zanosu i polako ali ustrajno radili na njegovom lošem imidžu.

Publika je to jedva dočekala iz čiste osvete čoveku koji se usudio s trona zbaciti njihove ljubimce – Rodžera Federera i Rafaela Nadala. A početničke, mladalačke pogreške Nole i danas plaća. U finalima najvećih turnira sigurno je najusamljeniji tenisač svih vremena - napisala je koleginica sa portala "Express.hr".

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)