JAGODIĆ-KURIDŽA: Kada momci koji treba da nose reprezentaciju nisu tu, mi iz drugog i trećeg reda treba da pomažemo

Koliko puta ste tokom života čuli da se “upornost na kraju uvek isplati“ i pre svega da “nikada ne treba odustati od svojih snova“? Marko Jagodić Kuridža to može da vam potvrdi iz prve ruke.

Poslednjih godina njegova karijera doživela je zasluženu, ozbiljnu transformaciju. Kao prvo lice Primorske prešao je u Crvenu zvezdu pre bezmalo dve godine gde je osetio slast igranja u Evroligi, osvojio je triplu krunu i bio MVP završnog turnira Kupa Radivoja Koraća. Letos je napravio sledeći korak i otišao u Budućnost koja je takođe snažna i ambiciozna, igra Evrokup i želi da napadne titulu u ABA ligi, da bi kao šlag na torti došao poziv u reprezentaciju Srbije. Sa pune 34 godine.

Neraščišćeni odnosi između Fibe i Evrolige doveli su do toga da više novih lica dobije šansu u dresu sa nacionalnim grbom i Jagodić Kuridža je svestan koliko je situacija delikatna, ali na prvom mestu ističe da će uraditi sve što je u njegovoj moći da pomogne ekipi da ostvari pozitivan rezultat u utakmicama sa Letonijom u Beogradu (četvrtak, 20.00) i Belgijom u Monsu (nedelja, 15.30).

“Jako sam srećan što mogu da budem deo ekipe, pa i sa 34 godine. Svi znamo da neki momci treba da nose reprezentaciju, nisu u mogućnosti da dođu i možda tu mi, igrači iz drugog i trećeg reda, treba da pomognemo u ovoj situaciji“, kaže Jagodić Kuridža za Mozzart Sport.

Iako su mu ovo prvi dani u reprezentativnom sistemu, igrač je sa najviše prikupljenog radnog vremena na klupskom nivou zajedno sa Milošem Teodosićem. Kapitena Orlova nije bilo na treningu kojem su prisustvovali mediji, pa je slika na parketu bila na oko zaista interesantna, jer je Jagodić Kuridža od nekih saigrača gotovo duplo stariji. Ali, selektor Pešić je i želeo da relativnoj mladoj centarskoj liniji doda i malo iskustva...

“Naravno da sam se odazvao i ponosan sam, daću svoj maksimum da pomognem saigračima da dobijemo obe utakmice“.

Dečji snovi se ostvaruju i u četvrtoj deceniji života...

“Tako je. Celog života sam trenirao za ovako nešto, da budem deo nacionalnog tima.Ranijih godina se to nije dogodilo iz mnogo razloga, pre svega zato što je reprezentacija bila mnogo snažnija i igrali su najbolji igrači. Među njima, realno, tada nisam bio i zato nemam zbog čega da žalim. Kroz celu karijeru pružao sam maksimum, igrao najbolje što sam mogao. Za reprezentaciju sam uvek bio i biću tu“.

Da li si već pričao sa selektorom Svetislavom Pešićem oko uloge koju ti je namenio za ove dve utakmice i šta očekuje?

“Selektor polako pokušava da nam iskristališe uloge, spreman sam za sve što on bude smatrao da treba da iznesem. Pokušaću na sve načine da doprinesem pozitivnom rezultatu i pobedama Srbije“.

Da li si sve ovo mogao da zamisliš u bliskoj prošlosti? Koliko je za tebe bila velika promena transfer iz Primorske u Crvenu zvezdu i sada Budućnost?

“Iskreno, nisam. Ali, to je sport, to je košarka. Opet, ako tako gledamo, mogu da kažem da sam dosta sačuvao svoje telo jer sam ranijih godina igrao na nižem nivou od sadašnjeg, imao sam i manje utakmica u nogama“, zastao je na trenutak naš krilni centar i nastavlja:

“Bio sam u Crvenoj zvezdi i video kako funkcioniše evroligaški sistem i klub, sada sam u Budućnosti gde su ciljevi praktično identični kao ovde (u Zvezdi) tako da nema nekih novosti za mene sa te strane“.

Koliko si zadovoljan dosadašnjom sezonom u Podgorici i šta očekuješ do kraja?

“Srećan sam što sam u ekipi koja ima visoke ciljeve. Nadam se da ćemo dostići ciljeve koje smo zacrtali i da ćemo biti konkurentni do kraja“, završio je Jagodić Kuridža.

(Espreso/Mozzart sport)