OBRADOVIĆ OTVORIO DUŠU HRVATIMA: "Partizan je za mene nešto posebno, sa reprezentacijom sam završio"!

Trener Partizana Željko Obradović dao je intervju za "jutarnji.hr" tokom boravka sa crno-belima u Opatiji u kojoj je prvi put u životu boravio.

Naravno, uvodno pitanje bilo je to što je, na iznenađenje mnogih, ovog leta odlučio da se vrati u Partizan posle punih 30 godina i osvajanja Evrope, njegovog prvog u nizu od kasnijih devet.

- Partizan je za mene nešto posebno, to je klub koji obožavam i od toga treba početi. S druge strane tražio sam neku novu motivaciju. Živeo sam 28 godina u inostranstvu, pa je neki okidač bilo i to što sam želeo da provodim više vremena s ljudima sa kojima sam mogao da se družim samo tokom godišnjeg odmora. Iza nas je sezona u kojoj je korona bila ključna, nije moglo puno da se putuje i nadam se da je ta pošast iza nas, te da će se stvari vratiti u normalu. Mnogi ljudi, ne znam iz kojeg razloga, ne shvataju kako je vakcinisanje potrebno i najvažnije, posebno ta mlada generacija, pa koristim i ovu priliku da apelujem na ljude da se vakcinišu - izjavio je Obradović i nastavio da navodi razloge:

- Svi se vraćaju na ono šta je bilo i to je razumljivo. Sa sobom sam u miru, znam razloge zbog kojih sam došao, znam da nas čeka težak i naporan posao. Moje zadovoljstvo su igrači koji rade na vrlo dobar način. Čak i kad smo izgubili od Cibone i nismo igrali dobro, oni su se bacali po terenu, ginuli za svaku loptu. Sve je to proces, stvari se ne mogu promeniti preko noći. Zajedno smo tek 15-ak dana, neki su tek odradili po koji trening, Kevin Panter ima problema s ramenom, pa nije bio u Opatiji, tek će se priključiti. Ciljevi su tu, ja sam i igračima rekao da neko ko nema ambiciju ne treba ni da bude tu. Glavni nam je cilj da uđemo u Evroligu, kroz ABA ligu ili kroz Eurokup -

Može li se uopšte kroz ABA ligu doći do Evrolige? Ugovora više nema, nejasne su tu stvari...

- Mislim da se može. Evroliga je ostavila tu rezervu, ali mislim da će ekipa iz ABA lige uvek imati svoje mesto u Evroligi. Lično mislim da je to malo, mislim da bi i Zvezda i Partizan trebalo da budu u Euroligi, zato jer Beograd za to ima sve uslove. Uostalom, svake nedelje bi bila puna Arena sa 20.000 navijača. Međutim, to ne znači da Cedevita Olimpija, Budućnost, Mornar ili Cibona nemaju istu ambiciju. Voleo bih da ova regija bude u košarci kao nekada, kad je u vreme bivše Jugoslavije to bila najbolja liga u Evropi -

Sve su glasnije priče o zatvaranju Evrolige.

- Svi o tome pričaju, a koliko je to blizu ili daleko niko ne zna. Postoji Bord Evrolige u kojem sedi 11 klubova vlasnika i oni odlučuju o tome. Lično mislim da ukoliko se ide prema zatvaranju Evrolige, onda bi svi klubovi u takvoj ligi trebalo da imaju vlasničke udele. Zatvaranje Evrolige značilo bi povećanje broja klubova u njoj. Postoji ideja da se u Evroligu ulazi kroz Evrokup, da prve dve ekipe iz Evrokupa steknu pravo igranja Evrolige, kao što je bilo protekle sezone. Sve to ima smisla. Evroliga ne želi situaciju da se pojavi klub koji ima proračun za Evroligu samo sezonu ili dve, pa onda nestane. Zbog toga prave sve te poteze. Niko nije protiv toga da u Evroligi budu klubovi s tradicijom, klubovi koji proizvode igrače, ali oni moraju da imaju minimalne dogovorene proračune i jamstvo da će ih moći servisirati tri, četiri godine. Jer, niko ne želi da se u Evroligi pojavi ekipa na kojoj će ostali nabijati koš-razliku -

Država danas u Srbiji puno više investira u sport nego je to slučaj u Hrvatskoj. Koliko je to važno na ovim prostorima?

- Moje iskustvo govori, mogu se vratiti i u vreme dok sam bio igrač, kako je država uvijek pomagala sportu. Po mom sudu rešenje je da se klubovi privatizuju. Zakon o sportu bi trebalo da omogući španski model, po kojem članovi kluba biraju predsednika, tako je to u Barseloni ili Realu. I to su izbori, pravi izbori, kao za predsednika Vlade. U Feneru se birao predsednik sportskog društva, biralo je 28.000 članova. Na predsedniku je da predstavi program, ali mora imati i garancije da će ga provesti, jer obećati može svako. Mislim da bi bilo mnogo zainteresovanih za tako nešto i na ovim prostorima. Dalje, postoji opcija po kojoj se može napraviti način da se velike kompanije poguraju za investiranje u sport, kulturu, nauku, da im se takav vid investiranja odbije od poreza. Te simulacije, međutim, moraju da prave stručnjaci, ja sam samo trener... -

Znate već priču kako je Obradović jednom dobio ponudu da dođe na intervju za preuzimanje nekog NBA kluba, a on je kazao da intervjue daje jedino novinarima.

- Istina je da niti jednu ponudu nisam nikada dobio. Bio sam s Dimitrisom Itudisom jedno leto u Detroitu, tamo proveo mesec dana na kampu, pogledao otvaranje sezone. Mislim da bilo koji trener iz Evrope može tamo da radi. Neko kaže, ne bismo mi mogli, jer tamo su igrači zvezde. Pa šta smo mi pali s Marsa, da ne znamo kako bi se trebalo ponašati sa zvezdama? Veoma je lako vijeti koji trener utiče na igru svoje ekipe u NBA ligi, kao i ko su treneri koji nemaju dodirnih tačaka sa svojim timovima. Nisam za NBA imao nikada previše ambicija, a ako ih je bilo, to je sada definitivno iza mene. Ali bih više od ičega voleo da bilo koji evropski trener dobije šansu u NBA ligi -

Kako se Obradović oseća kad gleda NBA utakmicu, a jedan Brad Stevens u poslednjem napadu nacrta Obradovićevu akciju iz auta?

- Imao sam blisku rodbinu u Čikagu i oni su mi osamdesetih slali NTSC kasete s NBA utakmicama. Bio je to drugi sport, Medžik, Bird, Džordan, nešto nestvarno. Protok informacija bio je tada nemoguć, pa kad bi neki trener otišao u SAD, vrativši se bio je odmah u prednosti ispred ostalih, jer je bio na izvoru. Danas je drugačije, svako s jednim klikom može videti baš sve. Recimo, utakmicu Cibone i Partizana iz Opatije, ili ne znam, evo Šaras Jasekivičijus igra nešto s Barselonom sada u Španiji, a ja to mogu da vidim. Ko je nešto od nekoga uzeo, je li neko nešto od nekoga uzeo, apsolutno je nevažno. Važno je da razumeš, a o tome su govorili i Aco Petrović i Jurica Golemac na seminaru, i da uzmeš jednu, dve stvari od nekog trenera i ako to možeš da primeniš na svoju ekipu, napravio si super posao. Svi mi uzimamo jedni od drugih, i tako je to godinama. Uzmite samo onaj detalj iz akcije koju sam pokazao na predavanju. Tu su akciju igrali Krešo Ćosić i Dragan Kićanović pred gotovo pola veka... -

Jesu li Željko Obradović i reprezentacija završena priča?

- Pre 16 godina sam rekao da više neću da radim sa reprezentacijom. Nekada sam radio i klub i reprezentaciju, bilo je tako sedam godina. Energije za tako nešto bih imao i danas. Međutim, Aco Petrović je kazao kako je Brazilom ovog leta trebalo sve da pripremi u 15 dana. Mi smo, tada sam bio igrač, za Igre u Seulu, zajedno bili četiri meseca i deset dana! Tu sad dolaze i te kvalifikacije tokom sezone, ne zna se ko igra, ko može, ko ne. Ljudi trebaju da sednu i dogovore se, izaberu način. Teško je sve to zajedno, ne može biti isto ako si zajedno četiri meseca i 15 dana. Imao sam ponuda od raznih reprezentacija, ali za mene je reprezentacija čast i ponos i ne mogu da zamislim da sedim na klupi neke druge reprezentacije dok igram protiv svoje zemlje. To bi mi zaista teško palo -

Dakle, samo je Srbija moguća opcija?

- Kažem, to je ispričana priča. Postoje mladi treneri, treneri koji imaju kvalitet. Situacija je takva da treba prihvatiti i razumeti sve okolnosti - zaključio je Željko Obradović.

(Espreso/B92)