VUJOŠEVIĆ OTVORENO O ISPLATI DUGA: Trofejni stručnjak govorio o tome gde je nastao novi problem

Košarkaški klub Partizan dobio je dozvolu, da i pored spora sa Duškom Vujoševićem i neisplaćenog duga koji ima prema nekadašnjem treneru, može da dovodi igrače što je u jednom trenutku bilo dovedeno u pitanje. Klub je prethodnih dana izneo svoj stav po ovom pitanju koji se razlikuje od onoga što kaže sam Vujošević.

Duško Vujošević je u dugom razgovoru za Sport Klub objasnio svoju stranu priče, pojasnio je kako su tekle isplate do sada, gde je nastao novi problem i kako je, po njegovom mišljenju, Partizan prevario FIBA uplatom jedne rate duga.

- Mislim da je sa vaše strane profesionalno što hoćete da čujete obe strane. Ne bih hteo da previše objašnjavam celokupnu situaciju jer je onaj deo javnosti koga to interesuje prilično upoznat, ne bih hteo da dolazi do tautologije i nekog velikog ponavljanja. Dug koji je prema meni formiran je nastao posle mog povratka iz CSKA, znači u poslednje tri godine kada sam ja imao ugovor prve godine 300, druge godine 300 i treće godine 200.000 evra. Za one koji nisu potpuno upućeni, jedan trener koji je došao posle mene je imao ugovor 500.000 evra za jednu sezonu. Nijedne od tih sezona ja nisam bio najbolje plaćen trener u Jadranskoj ligi sa ovim ciframa o kojima vam pričam. Situacija u klubu je finansijski bila slaba, loša i ja nisam naplatio najveći deo tih sredstava. Iz prostog razloga što sam prioritet davao igračima i to ne ni svim igračima podjednako nego onima koji su bili više finansijski ugroženi, koji su igrali u inostranstvu pa su se vratili u Partizan kao Tepić pa su bili u finansijski lošoj situaciji - počeo je Duško Vujošević.

- Otprilike posle tri godine, posebno zadnje godine praktično je bilo jako teško finansijski. Ja znam kako možete da izazovete nezadovoljstvo igrača, da ih okrenete i protiv trenera – da ih ne plaćate. Javno je govoreno igračima svaki put – imamo toliko i toliko para, od tih para ću ja dobiti toliko, onoliko koliko je meni bilo potrebno da funkcionišem sa familijom, za račune i troškove… Vrlo je teško u toj situaciji raditi, ali nije rađeno ništa sakriveno kada je u pitanju bio tim nego je pred svima vršeno obaveštavanje koliko će ko da dobije i praktično su svi igrači izdržali sezonu. Ja sam im govorio da će jednog dana to naplatiti, nemoj da treniramo loše jer ćemo onda igrati loše i onda ćemo gubiti i na taj način ćemo izgubiti i argumente da posle tražimo ta sredstva, da li ovde na regularan način, da li preko BAT, da li u nekom drugom klubu, ali naplatićete ako dobro trenirate. I svi igrači su praktično izdržali celu sezonu iako su u dobrom delu bili neplaćeni, osim Gagića koji je izmanipulisan, ali sada to nije tema priče i koji je izvučen iz tima u momentu kada je bio drugi centar uz Milutinova i ostao je jedan jedini centar, a to je bio Milutinov tog momenta pa je taj Gagićev odlazak bio veći od njegove posle individualne vrednosti, u smislu što više zamene prave na poziciji centra nismo imali.

- Po razlazu sa Partizanom nismo seli da se nađe taj neki korektan finansijski način. Dug je bio veliki. Ono što ja mogu svima da kažem je da ljudi ne smeju da dozvole da dug koji se prema njima napravi bude veliki jer ga je onda teško vraćati. Od tih 800.000 je Partizan, sa nekim obračunima koje je pravio tadašnji finansijski referent Žarko Stijović, dugovao negde oko 660.000, samo 140.000 sam naplatio u te tri godine. U toj nekoj atmosferi razlaza, ja nisam imao čak ni garanciju BAT i jedan od razloga zašto ja Pekoviću previše ne uzimam za zlo je što ljudi koji su do tada vodili Partizan nisu seli sa mnom da popričaju i kažu ‘ne možemo da te zaštitimo, ti si se borio za interese Partizana, imao si rezultat, možda si pogrešio u nekim metodama’, govorim po njihovom mišljenju. Po mom mišljenju, mislim da sam ja govorio tačne stvari kao predsednik Sportskog društva trebalo je da pričam te stvari, pričao bih ih i dan danas. Oni su prosto bili ucenjeni zato što je na Skupštini tadašnji predsednik Partizana Danilović rekao da on više ne može da nabavlja sponzore, jer mu je rečeno da dokle sam ja trener Partizana neće se dobiti ni evro ili dinar sponzorstva. Verovatno ja tog momenta ne bih razumeo ni neki drugi pristup, ali posle određenog vremena bih. Da se sa mnom selo, razgovaralo šta da se uradi sa tim velikim dugom, da su oni dovedeni u tu situciju da moraju to da urade. Moraju, mislim, ali po njihovom mišljenju. Nije bilo toga.

- Moram da kažem da je Miško Ražnatović razgovarao sa Pekovićem kome ja zameram što je pristao da ima ulogu toga ko ima ulogu da vrši tu moju smenu, ali je Miško Ražnatović napravio sa njim dogovor da se taj veliki dug podeli u pet rata i da se meni ta cifra isplati. Ti finansijski stručnjaci su izračunali da od te cifre, otprilike 660.000, više se i ne sećam tačno, ali približno to je ta cifra, smanji još tačno 82.000 zbog kazni koje sam ja dobijao braneći klub. Sećate se priče da ne sme sako da se skida, pa zbog tehničkih, pa zbog izjava. Uglavnom, najviše prema Jadranskoj, ali pre svega prema srpskoj ligi. Nešto je bilo i u odnosu na Evroligu, ali manje i za telefon koji sam koristio još 12.000 i ta suma je odmah umanjena za 94.000. I sada nekome iz perspektive drugog posla kojim se bavi te sume izgledaju veliko, ali u odnosu na takmičenja koja sam imao – Jadranska i Evroliga i rezultate koje sam postizao sam verujte male. Ja nisam imao nikakvu premiju ni za jedan od velikog broja trofeja koje smo osvijili. Nisam imao premiju ni za transfer igarča koji je klub pod mojim vođstvom proizvodio i od čijih transfera je dugo u dobroj meri živeo, tako da su to bila celokupna moja primanja od kojih je veliki deo zbog finansijske situacije u klubu u tom momentu veliki deo bio takav da nisam bio isplaćen. Onog momenta kada su oni zbog te situacije koja se kreirala i koja je poznata, a pre svega političke, došli do toga da neće da produže ugovor sa mnom i da hoće da me smenjuju, ja sam mogao da ostanem da radim džabe, ali da me smenjuju za džabe nisam hteo.

- Prosto, te pare koje sam ja zaradio trošeći zdravlje i praveći rezultate i igrače koji su dolazili do visokog nivoa ili postajali igrači za Evroligu ili čak NBA ligu, to su moje pare i hteo sam, normalno, i da ih naplatim. Oni su bez pritiska od tih pet rata, tog ostatka koji je umanjen za kazne, a hoću još jednom da naglasim da su to najjeftinije plaćene titule koje je Partizan ikada osvojio, dali prvu ratu. Platili su je sa određenim zakašnjenjenjem, to je bilo u vreme prvog Pekovićevog mandata, ali bez ikakvog pritiska. Druga, treća i četvrta su morale da se potražuju, posle dugog čekanja, preko BAT. Ono što ipak ne mogu da zamerim previše ovoj odluci BAT je to što sam svestan da sam te pare već jedan dobar deo naplatio zahvaljujući njihovim odlukama.

- Kada je došlo do te četvrte rate koja je trebalo da se isplaćuje pre početka prošle sezone, zato što je BAT doneo tu odluku, a odluka je i FIBA da se pokuša da se dugovi izmire, a da klub može da funkcioniše, ja sam pokazao spremnost da budem maksimalno tolerantan i fleksibilan i na nekom sastanku sa predsednikom Partizana Ostojom Mijailovićem napravljen je jedan dogovor da se ta cifra ne isplaćuje odjednom ma koliko je meni to bilo bolje i pod jedan – sigurnije što se i sada pokazuje, pod dva čovek kad dobije pare odjednom može da ih okrene, da uloži u nešto, ovako kad se usitne, makar ja nisam čovek koji zna puno da štedi i napravi od toga neki uslov za alternativni izvor prihoda. Uglavnom, dogovoreno je da ta cifra od 170.000 koja je narasla nešto i zbog kamata bude podeljena na 11 rata, prava od 50.000 i preostale rate po 12.000 što bi ukupno iznosilo 170.000 i da ritam tih rata bude u principu i kada plaćaju igrače. Sve te dogovore smo potvrđivali papirologijom u koju je bio uključen i moj advokat u Srbiji, sa validnom papirologijom pravno. I sa određenim zakašnjenjima, u principu je krenula ta neka isplata. Sa tolerancijama naravno, specifična je situacija. Moram da kažem da sam ja njima napravio uslugu, odnosno Partizanu i tadašnjoj i sadašnjoj upravi. Zašto sam napravio ustupak, ja Partizan volim, ali te dečije priče o tome da je to surogat za pare… Imam ja isuviše bolesti i godina da ne bih naplaćivao rad koji nije u dovoljnoj meri valorizovan ni da je bio naplaćen u tom momentu kada je trebalo i kada je bilo predviđeno.

- Ali, ovo sadašnje rukovodstvo Partizana nije bilo u sedlu u to vreme, nije ono izazvalo taj dug. Normalno, pretpostavljao sam da je dolaskom u Partizan Mijailović i ta ekipa koja je došla sa njim svestan duga koji postoji prema meni i prema drugim ljuidma koji su te pare zaradili i da imaju neku matematiku kako treba te dugove da regulišu. Pokazao sam određeno, ne određeno nego veliko strpljenje i dobronamernost da se taj dug kroz rate reguliše. Drugo, ona sezona koja je prekinuta koronom kada je Trinkijeri bio trener Partizana je sezona u kojoj je Partizan pravio dobre rezultate, posebno u drugom delu. Za pretpostaviti je, iako se nikad ne zna, ali da se ta sezona okončala verovatno bi Partizan našao put do Evrolige, ja sam to podržavao ne zbog toga što sam dobio te pare koje su mi dužni od pre sedam godina na rate, nego zato što sam mislio i da se taj čovek stavio u funkciju Partizana onako iskreno, da je stvarno bio na korak od pravljenja velikog rezultata i da je to pre svega pandemija sprečila. Ima tumačenja da sam ja određenu podršku koju sam davao, davao zbog toga što je meni Ostoja Mijailović plaćao. To su pare moje koje sam ja zaradio koje je davno trebalo da dobijem. To su male pare za rezultate koje sam ostvario. To su pare manje nego što su imali treneri u Jadranskoj ligi, na primer Repeša u Cedeviti ili Pešić u Zvezdi… Tako da sam ja napravio ustupak Partizanu da te pare koje je trebalo da primim odjednom a ne u deset rata.

- Dok je to teklo, ja znam da iako je on član Napredne stranke sa kojom ja imam određeno iskustvo koje nije tema ovoga intervjua i koje je svima koje interesuja malo košarka i taj slučaj dobro poznato, ja sam mislio da je on iskreno u funkciji Partizana i zato sam ga podržavao. I znam da iako je član Napredne stranke nije lako biti predsednik Partizana. U odnosu na Crvenu zvezdu koja sigurno iako država daje sada puno više sredstava nego što sam ja bio trener, govorim od 2012. godine, ipak daje značajno manje nego Crvenoj zvezdi ne samo u finansijskom smislu nego i u smislu medijskog prostora i uticaja na organizacije koje vode takmičenja i međunarodne organizacije, gde se isto stavljaju u funkciju servisa Crvene zvezde. Ja sam razumeo i tu poziciju. I ove sezone koja je bila takva kakva je bila kada je pitanju Partizan ja stvarno nisam, što bi rekao Đorđe Balašević, na strmini stavljao još dodatni teret nekim dodatnim analizama i kritikama nego jednostavno sam govorio da Mijailović ima svoju izvedenu odgovornost za stručna kadrovska rešenja koja su se pokazala kao loša, samim tim nema izvedenu odgovornost za to što sezona nije bila dobra, da ima neko pravo na greške posle svega što se dešavalo prethodne sezone kada je Partizan zaista igrao dobro i imao dobre rezultate, govorim o sezoni koju je prekinula pandemija koronavirusa.

- Šta se desilo? Dok su oni isplaćivali prilično redovno te rate napravili smo kod notara sa advokatima sporazum o regulisanju, ne znam dobro pravne i bankarske termine i nisam se trudio da se u tom smislu pripremim za ovaj intervju, dogovorili smo se da se napravi validan ugovor sa advokatima kod notara za zadnju godinu, petu godinu duga koji imaju prema meni koja je u osnovi bila oko 125.000, a sa kamatama oko 130.000 evra regulišemo putem ugovora mimo FIBA, da je urađeno po svim pravnim normama i ostavljeno je u tom ugovoru prostora da ukoliko dolazi do problema da se može regulisati ili pred našim pravnim institucijama, ne treba da se ide pred sud nego odmah pred izvršioca ili da mogu ponovo da se okrenem i pokrenem spor preko BAT. Polo je da se taj drugi ugovor, ovaj koji je mimom BAT, da se isplaćuje sa prvom ratom koja je plaćena igračima. Mislim da se radi o septembru. Ali, zadnje dve rate, po BAT prošlogodišnjeg ugovora nisu isplaćene. Ja sam mislio da je to kašnjenje koje nastaje iz finansijskih problema kojih uvek ima jer uvek ima potrebe da se neko palti ko je sad aktivan, ko im je važan, nekim novim ljudima. I u nekom razgovoru sa predsednikom Mijailovićem, on je u jednom momentu rekao: ‘Pa, platio sam ti osam rata, odnosno deset rata o od 12’. Ja sam rekao da je upravo to problem. I onda sam ja video da on smatra da zadnje te dve rate ne treba da se plate, da zbog toga što je došlo do pandemije želi da me podvede pod preporuku FIBA da se igračima i trenerima zbog pandemije plati osam ili osam i po rata od deset za tu sezonu. Radi se praktično o 24.000, to je ta ogromna suma.

- Radi se o tome da, iz cele ove priče koju sam vam ispričao, ne pada mi na pamet da neću naplatiti svaki cent i da mene ne može da podvodi pod tu odluku FIBA ni pravno jer odluka o mom isplaćivanju je doneta pre pandemije, a ni moralno jer su te pare male za rezultate koji su napravljeni na ovakav način i uz svaku muku i uz pogoršanje mog zdravstvenog stanja i sikiraciju. Ne samo zbog para nego i zbog ponašanja. Šta se desilo? Nekoliko puta sam ja posle toga pričao i sa Mijailovićem i sa Kijanovićem i ne samo pričao nego je i moj advokat stao. Nije moj izbor bio da radim preko advokata i preko BAT. Ja sam na to prosto prisiljen bio, kašnjenjima, manipulacijama i pokušajima prevare. Nekoliko puta sam od ovoga Kijanovića tražio da predlože rok kada mogu te dve rate poslednje od prošle godine koje zajedno iznose 24.000 da isplate. Pošto dugovi po BAT ne zastarevaju deset godina, ali opet da stave neki rok da ja znam da i oni imaju obavezu da to regulišu. Dva puta je i moj advokat slao pisma, da vam ne pričam da je ovaj zadnji ugovor o poravnanju takav da ima rok od 35 dana kašnjenja, da je to kašnjenje bilo svaki put, za svaku ratu, ali da sam tu imao prilično tolerancije, pričao sam telefonom, opominjao, slao ta pisma u kojima sam insistirao da poštuju te rokove i da odrede rokove za te rate sa kojim kasne godinu dana, iskreno kasne deset godina sa tim ratama u odnosu na ono kada je trebalo da bude plaćeno. Ali posle svih ovih revizija ugovora i nalaženja načina da se to isplati da kažemo da je to kašnjenje godinu dana za te dve rate od prošle godine. Da se izbegnu novi pravni procesi, sukobi, da sam pokazao maksimalnu toleranciju i spremnost na saradnju i da ću morati da pokrenem ponovo proces pred BAT za te dve rate i da ću morati posle da vidim šta da radim kada je u pitanju ovaj drugi proces, da li ću ga voditi pred našim institucijama ili ću se ponovo obraćati BAT.

- Kada su se oni oglušili, jednog dana mi se Kijanović nije ni javio na telefon. Ne mora on da se javi istog sekunda, može da pošalje poruku, imamo mi neki uobičajen ritual. Nije poslao ni poruku niti se javio sledećeg dana onda sam ja rekao mom advokatu da pusti obaveštenje BAT da te zadnje dve rate od četvrtog dela nisu isplaćene. BAT je odmah blokirao Partizanu mogućnost dovođenja igrača. Za to ja nisam odgovoran niti ja želim da Partizan bude blokiran i da ne može da dovodi igrače. Sad im je skinuta ta blokada i ja im želim da dovedu Džordana. Odmah su to počeli da koriste kao neki alibi, da ne mogu da dovode igrače jer sam ih ja blokorao. Hej, zbog 24.000! Pri tome su plaćali i igrače i trenere i strane trenere 500.000. Kažu da su potrošili šest miliona i ne znam koliko te sezone. Mislim, u ono vreme verovatno bih sa tim parama bio u konkurenciji sa timom da osvojim Evroligu. To nije tema.

- Uglavnom, kažem oglušili su se. BAT je na osnovu moje dojave da nisam plaćen blokirao Partizan i napravio je gospodin Šindler koji prati izvršenje odluka BAT sa Zoranom Radovićem, oni su doneli zabranu i dodatnu odluku da Partizan prema FIBA bude kažnjen sa još 30.000 franaka jer ne poštuje odluke BAT. I onda počinje ono što je stvarno najgori deo priče. Partizan šalje izvode iz bake gde se vidi koliko je sredstva dao meni. I ti izvodi su tačni osim u jednom delu.

- Znači, oni meni zadnje dve rate nisu isplatili, počeli su da isplaćuju ove godine taj deo po ugovoru o poravnanju koji smo mimo BAT napravili, potpisanog od notara i advokata i gospodina Kijanovića iz Partizana i vidi se da je mislim treća rata, od 8. decembra upisana kao da je to po osnovu BAT. Pri tome, izvinjavam se što zamaram javnost, prosto nisam stručnjak iz te obalsti, ali želim da objasnim šta se desilo. Pošto postoji ova elektronska forma praćenja računa i onoga što se dešava sa sredstvima u banci to je gledala moja supruga i kada se napravi određena uplata, ona je potpuno po visini odgovarala rati iz ovog drugog ugovora napravljenog kod notara i slagala se sa dve prethodne rate koja po visini cifre odgovara visini cifre rate po ugovoru koji je napravljen kod notara i kao još dve rate isplaćene posle toga, a upisana je kao da se daje po osnovu BAT. Kada elektroniski, putem telefona ili računara, plaćate račune preko toga, ne izlaze svi detalji i ja nisam mogao da vidim pogotovo odavde iz Rumunije niti moja žena koja ne ide svaki sekund u banku i ne traži ona stalno izvod, a tek se na izvodu vidi da se to vodi kao BAT uplata.

- Znači, 8. decembra oni su uplatili po osnovu ovog ugovora i predstavljali to meni i po visini cifre da je to po osnovu ugovora napravljenog mimo BAT, znači oni su 8. decembra napravili, krivotvorili dokumanat da je to upalta BAT. A iz dve situacije se jasno to vidi, ta rata je različita od dve rate od prošle godine koje nisu isplaćene to je jedna stvar. Druga stvar, posle uplate te rate moj advokat je tražio od Kijanovića da odgovori kada će te dve rate koje nisu isplaćene biti isplaćene na šta je on pismeno odgovorio, što je isto priloženo FIBA, da će to biti odgovoreno po završetku ove sezone, ovo leto kada se završi srpska liga iz čega se jasno vidi da oni priznaju da nisu platili. Oni su FIBA predstavili imajući taj dokument da su mene pretplatili, a ne samo da su me platili po obavezi koju su imali prema FIBA i nekom naknadnom dogovoru. Znači radili su falsifikat, bili su spremni kada sam ja pokazao da neću odustati od te dve rate po BAT, formalno je to radio Kijanović, te stvari on radi, ali sigurno, pretpostavljam, nije radio bez dogovora sa Ostojom Mijailovićem. Oni su se 8. decembra spremili, onog trenutka kada sam ja pojačao pritisak da i te dve rate budu plaćene, da ja ne mogu da se podvedem pod ljude koji su bili treneri i igrači za vreme pandemije, jer ja sam radio mnogo pre, napravio sam taj ugovor mnogo ranije, FIBA odluka je pre padnemije i da mora da se islati svaki cent, kao što će i da isplate na ovaj ili onaj način.

- Nije pitanje samo para, ja sam se ta taj Partizan borio i na terenu i van terena i ušao u rat sa mnogim ljudima i mnogo većim igračima od njih. A da im ja sada prelazim preko toga da oni juče obaveštavaju javnost da je greška ispravljena i da oni meni redovno isplaćuju obaveze. To je laž! To nije tačno! Sad, uspeli su da prevare ovog momenta FIBA. Nastavićemo mi kod FIBA da oni shvate, jer iz tih dokumanata poslato je FIBA i prevod ugovora o poravnanju za petu ratu, izvod iz banke, ti svi dogovori pismeno napisani od strane mog advokata da se izbegnu bilo kakvi dalji procesi i ovakve priče koje mislim da najmanje u interes idu Partizanu. Ali to je njihova procena. Ja to sigurno nisam zaslužio od njih, ne kažem od Partizana jer to nije Partizan nego od ljudi koji su rukovodstvo Partizana trenutno i koji baštine te trofeje koji su najjeftinije koštali u istoriji Partizana u odnosu na ono koliko su plaćali drugi klubovi i po Jadranskoj ligi i po Evroligi i uostalom u našem glavnom konkurentu koji je imao samo jedan period kada nije imao para i kada je imao manje para od nas, a to je kada je Stevan Karadžić bio trener. Inače, i od Sagadina i od evropske Zvezde sa Vesićem, Žeželjem, sa Žikom Anđelkovićem, pa sa Pešićem, sa Šakotom, sve su to bili projekti i sve su to bila sredstva veća nego u Partizanu o kojima se sada pričao kao ‘eto Partizan u doba Tadića bio favorizovan pa je sada normalno da u doba Vučića bude favorizovana’. Nije Partizan bio favorozovan u doba Tadića, Zvezda je uvek imala, osim u doba Karadžića kada je bila u jako teškoj sitiaciji, veće pare i veća sredstva od Partizana. Ali, to nije sada tema.

- Kažem vam da su ovi ljudi krivotvorili, to je uradio Kijanović, mislim u dogovoru sa Ostojom Mijailovićem. Sa druge strane, vidim da tu ima pokušaja da se postavi da sam ja štitio Ostoju dok su me plaćali. Onog momenta dok je on radio, meni se čini čisto i dok ga je pandemija sprečila da napravi rezultat ja sam ga podržavao i to mi je davalo određeni kredit da ga podržavam i sledeće godine kada nastupe određeni problemi za koje sigurno nije on kriv jer nije za sve on kriv. Ali, oni nisu bili u sedlu onog momenta kada je prema meni napravljen dug. Kada su došli morali su da znaju i znali su sigurno sa kojim problemima i kojim dugovima će se suočiti. Nije pitanje samo dugova prema meni, ja znam kojim se igračima duguje i kako se stvaraju novi dugovi. Mene nije interesovalo ni šta on radi u Čačku, da li je sekao kola, šta je radio u FK Borac, kako se ponašao u FK Partizan. Ja to nisam znao i nije me interesovalo. Video sam da kada je došao u KK Partizan da počinju da se neke stvari pokreću na bolje i ja sam to podržavao. Pravio sam sa njim i dogovore i ugovore i stavljeno je to na papir jer su me naučili pre svega ti ljudi koji su vodili Partuzan da ne može na reč da se radi. Ta reč je stavljena na papir, ali ja sam verovao u to što je on obećao. To što je on obećao je stavljeno na papir, međutim on nije čovek koji drži reč i drži obećanja. Ja znam da nije u lakoj poziciji, ali da će da krivotvore, da falsifikuju, da uplaćuju sumu koju predstavljaju kao ratu po BAT ugovoru a to je po ugovoru koji smo napravili za rate za ovu petu godinu dugovanja koja imaju prema meni, da ja nemam mogućnost da to na telefonu i inostranstvu sagledavam ne tražeči svaki čas izvod od banke…

- Od banke sam tražio izvod za FIBA sada i tada sam i video ono što mi je rekao advokat da je to upisano kao da je po osnovu BAT. Ja stvarno ne želim da Partizan bude kažnjen i da ga FIBA kažnjava finansijski, FIBA bi mogla jasnije da vidi iz dokimanata koja smo poslali da se radi o prevari, ali verovatno ni njima nije lako da čitaju te tone papira kojih ima sigurno u dosta slučajeva, ali jedna od osnovinih njenih vrlina je što postoji taj sistem BAT koji obavezuje klubove da plaćaju igrače i trenere. I nije dobro što je to počelo da se ruinira, pogotovo u trenutku kada Evroliga osniva istu instituciju i počinje uspešno da funkcioniše. Ne mogu da napadam FIBA koliko bih hteo jer sam opet preko njih naplatio na ovaj ili onaj način većinu svog duga.

- To sam hteo da kažem, prosto ne mogu više, ljudi se pitaju šta je istina. Ja imam integritet, pogotovo kada je Partizan u pitanju ja imam kristalnu biografiju i sukobio sam se braneći Partizan na način koji je svima poznat, žrtvujući svoj lični interes. Partizan nije stao u moju zaštitu, čak je bilo namere da me dovedu u situaciju da dam ostavku bez garancije BAT na dogovore koje je Miško Ražnatović uradio sa Pekovićem pretvarajući taj dug u rate i oduzimajući od njega 94.000. To su jako male pare koje su oni meni trebali da isplate. Pazite, oni znači ne mogu da dovedu igrača sada zbog 24.000, a to što su dobili kaznu koja je naknadno doneta niti je moja želja niti je moja odgovornost, za to su odgovorni ljudi koji vode Partizan.

- Ne bih više da pričam, znam da ne funkcionišem dobro sa bankarskim i pravnim terminima, ali mislim da je onome koga zanima jasno o čemu se radi. Postoje dva nivoa priče, jedan pravni, ja pravno imam sva dokumenta, odnosno moj advokat i advokatska kancelarija Milošević ima sva dokumanta, to su oprezni ljudi i ja ću pravo te pare isterati. Drugi deo te priče je ljudski. Pa ja tek sad vidim da su oni 8. decembra kada sam pojačao pritisak oko poslednje dve rate napravili falsifikat i spremali prevaru, to je stvarno nešto što nije dobro za partizanski moral na osnovu koga smo mi osvajali prvenstva i koji se očigledno izgubio i to je razlog što Partizan ne može da napravi bolji rezulta.

-To je moj deo priče i to je istina u šta će se ljudi uveriti. Hvala vam što ste dali priliku, ne da samo jedna strana objavi ono što njima odgovara nego kao pravi profesionalni novinari da u ovakvim sitiacijama treba da se čuje mišljenje obe strane - zaključio je Vujošević.

(Espreso/Sport Klub)