Ovo je njegovo lično saopštenje
Čović "treneru iz Limoža": On je kreator neistina oko mog imena zasnovanih na lažima "zaboravljenog člana UO"!
O novcu koji je sa Kosova i Metohije završio čudnim putevima u Humskoj preko Careve Ćuprije, ponajmanje može da svedoči bivši predsednik Jugoslovenskog sportskog društva, koji je u vreme o kome sam ja govorio, a to je period od početka 2003.godine, bio neuspešni selektor košarkaške reprezentacije SCG u Švedskoj.
Uostalom, u službenoj belešci koja je “dobro čuvana” a koju je Bojan
Radovanović dao u SBPOK-u, početkom 2012.godine, kako bi se spasao zatvora zbog višemilionskih prevara banaka, pojedinaca,…i pokušao da stekne “status”, sam je pričao o tome.
Koliko ga je koštao ulazak u UO FK Partizan, na koji način je uopšte ušao, i ko ga je sve predlagao za predsednika, koliko ga je koštalo potkupljivanje sudija za pobede nad Crvenom zvezdom, kakvi su bili “vezani transferi” iz BASK-a u Partizan, ko je na šifrovane poruke bežao tada iz zemlje, ko je padao u nesvest, i niz drugih stvari, a da je sve pri tome pokušao da pripiše meni. Neverovatno je da to, kao i mnoge druge malverzacije sa parama sa Kosova mnogima nisu interesantne, jer je najlakše to pripisati Nebojši Čoviću. Znam ja još mnogo toga, ali sve u svoje vreme…
O tome su detaljno pisali i pojedini mediji, poput sportskog lista “Sport”. Samo
što tada, a nije bilo davno, to mnoge nije zanimalo. Mene jeste, jer sam upravo
zbog toga na pravdi Boga neprekidno progonjen od 2004.godine.Što se tiče finansiranje klubova od strane grada Beograda, to je ozbiljna stavka u budžetu svakog grada. Pošto sam bio gradonačelnik, a i u privremenom organu
grada Beograda 2014. godine, znam, da i za to postoji validna dokumentacija, pa lako možemo da vidimo ko je zaista koliko i kako dobijao, a to je zapravo ono što sam rekao na konferenciji za štampu.
Ovim završavam bilo kakvu raspravu sa dotičnim, jer nemam vremena da se bavim prošlošću i beznadežnim slučajevima - navodi se u saopštenju Nebojše Čovića.
(Espreso.co.rs)
