FREDI HAUS ZA ESPRESO: Mislio sam da je Vujošević lud! Nisam hteo na Kosovo već da se vratim u Partizan, ali...

Mnogo stranaca je prodefilovalo prethodnih godina kroz košarkaški klub Partizan. Mnogi su ostavili dobar utisak, ali jedan od onih koji su najduže ostali u sećanju Grobarima svakako jeste Fredi Haus, momak koji je zalaganjem, trudom i vrhunskim partijama pronašao put do srca veoma zahtevnih navijača crno-belih.

Da ne pominjemo bezbroj letećih zakucavanja i strašnu energiju s kojom je igrao. Svojevremeno je uneo pravi duh NBA u našu košarku.

Pored Partizana, Fred je nosio dresove velikog broja klubova širom Evrope i nakupio se trofeja gde god da je igrao.

Dva puta je osvajao YUBA ligu, 2005. je uzeo ULEB kup s Lijetuvos Ritasom, kao i Baltičku ligu u kojoj je bio proglašen i za MVP finala. Nabrajanje svih njegovih dostignuća zahtevalo bi poseban tekst. Posle igračkih otisnuo se u trenerske vode i krenuo je od srednjoškolskih ekipa u svojoj domovini.

Espreso.co.rs je kontaktirao Hausa za intervju na koji je on rado pristao, a dotakli smo se aktuelnih tema, ali i onih starih dobrih dana kad je s velikim uspehom nosio dres Partizana, od 2002. do 2004. godine. Prošlo je od tada 18 godina, a kao da je juče bilo.

Krenuli smo razgovor od one najvažnije teme - o tome kako su on i njegova porodica u Americi, u vreme pošasti koronavirusa.

- Porodica i ja smo dobro, trudimo se da se sklonimo od opasnosti. Vreme u karantinu provodim najviše sa sinom. Treniram ga košarku, bejzbol, tenis... Što se tiče škole, uči od kuće - započinje Fredi.

U Partizan je došao 2002. godine. Toliko je imao utisaka, da je istakao da bi sigurno vodio blog da je u to vreme postojala cela sva ova nova tehnologija.

- Da je Jujtub postojao tih dana, sigurno bih imao blog na kojem bi delio sve to što se dešavalo kad sa došao u Partizan, nakon što sam ostao bez ugovora u NBA ligi, u Atlanti.

Kad je dolazio u Beograd, nije očekivao da će se tako lako i dobro snaći.

- Ne, nisam očekivao da će biti tako lako kada sam dolazio. Pravila same igre su bila veoma drugačija. Frustriralo me je što su mi sudije svirale korake kad primim loptu, ali uz pomoć stručnog štaba naučio sam par trikova - priseća se Fredi početaka.

Hausu je u i te kako dobrom sećanju ostao Duško Vujošević.

- Mislio sam da je Duško lud! Ali, sviđalo mi se to što je trener koji postavlja visoka očekivanja da biste ispunili zadati cilj. ImalI smo sjajan odnos, sa usponima i padovima, ali nikad mu nisam ukazao nepoštovanje. Moja baka kaže: "Uvek poštuj onoga ko se trudi da ti pomogne u životu" - kaže naš sagovornik i dodaje da se dugo nije čuo sa Sašom Danilovićem i Aleksandrom Džikićem, s kojima je ranije bio u kontaktu.

Prošlo je dosta vremena i otkako se poslednji put čuo s Vujoševićem.

- Nismo dugo pričali, ali da smo seli da razgovaramo teme bi nam bile košarka i umetnička dela.

Otkriva i da je najveću pomoć u prilagođavanju na život u Srbiji imao od Dušana Kecmana.

- Voleo sam sve saigrače jednako, ali Kecman mi je pokazao gde je najbolja hrana u gradu - kaže Fredi, a potom se priseća srpske kuhinje:

- Mnogo mi nedostaje srpska hrana, jeo bih je svaki dan da mogu. Ne postoje reči kojima bih mogao da opišem koliko je ukusna.

Omiljena pobeda u dresu Partizana?

- Teško pitanje jer protiv koga god da smo igrali mislio sam da je najbolja utakmica. Samo sam bio zahvalan Saši Daniloviću jer mi je dozvolio da nosim dres s brojem 5. Što se tiče omiljene titule, bila je to ona na početku, posle pobede na FMP-om (sezona 2002/2003, YUBA liga, 3:0 u seriji).

Neizbežno pitanje je i ono o Grobarima. Podelio je s nama i jednu veoma zanimljivu anegdotu.

- Znaš, ništa nisam znao o Grobarima, ali navijači su veoma važan faktor u košarci. Jednom sam bio u restoranu i jedan momak, zaboravio sam mu ime, prošao je pored mene na skuteru. Dobacio mi je: Haus, mi te volimo, ali ti ne voliš nas!". Pitao sam ga zašto to priča, a on je rekao: "Mi smo Grobari, mi smo od sada tvoji navijači. Želimo da daješ koševe za nas i da nam pokazjueš tri prsta". Rekao sam ok, i on se samo odvezao dalje - priseća se Haus ove simpatične anegdote.

Nedavno je preminuo i legendarni Miša Tumbas, a Fredi je imao divne reči za njega.

- Miša je bio pravi "šampion običnog naroda" i veliki čovek. Zvao je moje ime non-stop tokom utakmica. Bilo je to baš kul. Nedostajaće mi taj veliki čovek.

Evocirali smo i uspomene na Hausov prvi Večiti derbi.

- Bila je ludnica! Puni autobusi policije, žandarmerija na konjima! U hali je bilo toliko glasno, bilo je kao u ratu, sa naizmeničnim navijanjem Grobara i Delija. Jedino mi se nije sviđalo ubacivanje predmeta u teren. Saigrač je jednom morao da napusti igru jer su ga pogodili novčićem u glavu. Veliki je to derbi.

Dotalkli smo se i one brutalne partije protiv Cibone. Tad je dao 39 poena, a otkrio je da je imao poseban motiv.

- To je bila velika utakmica, ali sam davao više poena i na drugim utakmicama. Ipak, na kraju se ta izdvojila. Igrao sam je srčano jer je s druge strane bio moj dobar prijatelj, Skuni Pen i želeo sam da ga pobedim.

Pratio je Fredi Partizanove utakmice od kada je otišao iz kluba, a takav je slučaj bio i ove sezone.

- Neverovatno je kako su dobro igrali sve do epidemije Covida-19. Ovo je bila sezona u kojoj se namestilo da osvoje sve. O Trinkijeriju ne znam puno, ali radi sjajan posao.

Haus se otisnuo u trenerske vode i to mu veoma prija.

- Volim to što imam mogućnost da nekom pokažem kako da igra na pravi način. Voleo bih i jednog dana da se vratim u Partizan.

Bogatu evropsku karijeru Fredi je odlučio da završi na Kosovu, u klubu Peja. Kaže da se takva odluka nikako nije dopala srpskim navijačima i da je dobijao raznorazne poruke ne tako lepe sadržine.

- Bilo je dosta ružnih mejlova od navijača. Na svaki od njih sam odgvoarao istom porukom: "Hej, zvao sam Partizan da se vratim, ali nisam dobio odgovor. Što se tiče Kosova, tamo je drugačije. Bilo je sjajnih navijača i s njima sam išao da jedem i uopoznajem njihovu kulturu.

Za kraj, Fredi je poslao prejaku poruku i Grobarima i srpskom narodu u ova teška vremena.

- Navijači Partizana, hvala vam na ljubavi i poštovanju koje ste mi ukazali. Srpskoj porodici mogu samo da poručim da ne shvate ovo pogrešno. U mojim očima ovo sve nije ništa za vas. Srbija zna kako da skloni prašinu sa sebe i ustane na svoje noge jer vi ne možete biti pobeđeni i slomljeni. Srbi su jaki! Mi smo deo porodice sveta, preguraćemo i ovo uz pomoć molitvi, radeći stvari na ispravan način - poentirao je na kraju Haus.

Bonus video: