"TATA JESTE LEGENDA ZVEZDE, ALI JA SAM SVOJA PRIČA"! Uroš Trifunović otvorio dušu o mnogim zanimljivim temama

Osvajač juniorskog Evropskog prvenstva 2018. godine sa reprezentacijom Srbije, stalni član A tima "orlova", vlasnik dva Kupa Radivoja Koraća...

Starter na utakmicama Evrolige u Partizanu, budućnost naše košarke, sve je to mladi Uroš Trifunović (22).

Rođeni Beograđanin je u ekskluzivnom novogodišnjem intervjuu za portal Espreso.rs govorio o ciljevima za narednu godinu, dolasku među crno-bele, reprezentaciji, Evroligi, Grobarima, sportskom idolu i šta radi van parketa.

* Gde ćeš da dočekaš Novu godinu i šta ćeš poželeti u ponoć?

- Nemam ništa još isplanirano za Novu godinu, verovatno kao i svake u Beogradu, odnosno otkako sam u Partizanu u Beogradu. Poželeću sebi da uspem u tome što radim.

* Partizan se posle osam godina vratio u Evroligu. Koji ti je do sada najupečatljiviji utisak u elitnom takmičenju?

- Organizacija takmičenja je neverovatna razlika u odnosu na Evrokup. Po stilu igre rekao bih da su igrači iskusniji i deluje kao da u svakom trenutku na terenu znaju šta hoće da naprave.

* Da li imaš određeni pritisak pošto igraš protiv jakih ekipa? Primera radi, igrao si u gostima protiv Reala, Barselone, Fenerbahčea?

- Mislim da je san svakog igrača da igra u Evroligi i NBA. Nemam pritisak od ekipa, ali imam pritisak od sebe da dokažem da mogu da igram. Jednostavno samo pokušavam da kad god dobijem priliku u Evroligi da dam sve od sebe, da iskoristim to, da pomognem ekipi u onome što trener traži od mene i to je to.

* Postoji podatak da je Partizan najgledaniji u Evroligi. Svaka utakmica je puna hala, koliko znači podrška Grobara?

- Ništa novo. To za mene nije iznenađenje, svi znaju koliko su naši navijači uz nas. Očigledno da ima velike razlike kad ekipe dolaze kod nas ili idu negde drugde. Znaju da iza nas stoji 18.000 ljudi što retko ko, ustvari mislim da to niko ne može da kaže. Mislim da nije prošla nijedna utakmica, a da navijači nisu napravili fantastičnu atmosferu.

* Koje navijače ili halu do sada pamtiš u Evroligi?

- Najbolja hala u kojoj sam igrao je hala Reala, "kraljevski klub" što bi se reklo. Nisam još odigrao svuda, znam ono što sam gledao kao mali da Makabi ima dobru atmosferu, ali to ne može da se poredi našom atmosferom.

* Ko je najteži igrač na parketu protiv kog si igrao?

- Pokušavam da ne gledam protiv koga igram, nego kako ja igram.

* Kako je došlo do dolaska u Partizan i da li si negde u mislima imao kakvi će biti komentari pošto si sin legende Crvene zvezde (Aleksandar Trifunović)?

- Ja sam poslednju godinu juniorsku igrao u Turskoj, a nakon toga sam igrao i Evropsko prvenstvo i posle su došle razne ponude. Otišao sam na trening Partizana i svidelo mi se, ambijent, kako su me ljudi dočekali bez obzira što ja nisam potpisao još uvek. Ja sam došao kući i rekao svojima "Ja želim ovde da igram". Naravno, oni su me pustili, to je apsolutno moja odluka i ponosan sam.

- Komentari? Iskreno nisam očekivao toliko vređanje. Jeste moj otac bio u Zvezdi i sve to stoji i legenda je, ali nije on došao u Partizan, nego ja. Ja sam svoja priča, a on svoja. Ja sam ja, on je on.

* Da li otac i ti razgovorate o košarci, pohvale ili kritike na tvoj račun?

- Kao i svaki otac, on pokušava da me savetuje. Gleda moje utakmice, i on je svestan da ja rastem i kad sam bio klinac, stalno me savetovao. Sada kada sam odrastao, znam kad pogrešim bez da mi on kaže. Meni je trener Željko Obradović i samim tim me on savetuje i za to sam vrlo zahvalan. Tatu isto slušam odmalena i od njega sam mnogo toga naučio i dalje učim.

* Kako provodiš privatno vreme?

- Kada sam na gostovanju u hotelu, volim da gledam serije i volim da pročitam ponekad knjigu. Kad sam u Beogradu kad završim trening odem kući spavam, radim oporavak, igram igrice, provodim vreme sa meni dragim ljudima.

* Ko ti je sportski idol i zašto?

- Pratim Premijer ligu. Odmalena pratim fudbal, mene je tata navukao na Čelsi. I jednostavno svaku utakmicu pratim Čelsi. Kad sam bio mali, Frenk Lampard je bio glavni igrač. Pravi je kapiten, zna da povuče ekipu. Jednostavno, igrao je sa velikom emocijom fudbal, ali ko sam ja da pametujem o njemu. Karijera govori sve, taj čovek me je motivisao da ja budem bolji.

* Da li misliš da bi na početku kruna tvoje reprezentativne karijere bila da se nađeš na Mundobasketu 2023. godine?

- Evroliga, NBA, reprezentacija, to su stvari zbog kojih počinješ da igraš košarku. Zahvalan sam selektoru što me je pozvao na svaki od ovih prozora. Krivo mi je što letos nisam mogao da igram zbog povrede, ali sigurno da bih voleo da zaigram za reprezentaciju na nekom velikom takmičenju.

(Espreso)