OTIŠ'O SI DRAGANE, OSTALA JE TUGA, UVEK ĆE TE VOLETI GROBARI SA JUGA: Opet je taj prokleti 3. septembar!

Osvanuo je opet taj 3. septembar, taj tugom oslikani datum za svakog navijača Partizana, ali i za svakog iskrenog ljubitelja fudbala u Srbiji.

Dugih 35 godina je prošlo od kada je baš tog dana legendarni Dragan Mance izgubio život u saobraćajnoj nesreći kod Autokomande žureći na trening.

Čovek, fudbaler, legenda! Tako se govori na sam pomen imena napadača koji je u trenutku pogibije tek napunio 23 godine, a već je bio miljenik Grobara i ikona Juga.

Bilo je to čudno septembarsko jutro, kasnio je na trening i žurio da što pre stigne, a na kraju ta brzina je odnela njegov život koji je tek bio počeo ili što bi neki stariji navijači Partizana često u priči o njemu umeli da pomenu - Bog je sastavljao idealni tim, a napadač je mogao samo biti Mance.

Vozio je autoputem i izgubio kontrolu nad vozilo, udario u jedan stub, odbio se u zid, pa onda udario u drugi stub.

U tom trenutku njegovi saigrači su već bili izašli na trening, a onda je pred njih stigao tadašnji trener Nenad Bjeković i saopštio im vest koja je slomila srca čitave zemlje.

- Momci, maločas je poginuo naš Dragan. Trening je završen - sa suzama je izustio Bjeković na šta se Manceov najbolji prijatelj Vladimir Vermezović srušio na teren.

Čitava bivša Jugoslavija je tada tugovala i plakala, na njegovoj sahrani je bilo više od 30.000 ljudi, što samo svedoči koliko je bio voljen, ne samo od strane partizanovaca.

A kako i ne bi kada je samo nebo bilo granica za njegov talenat, njegovi golovi često nisu bili obični, uostalom već tako mlad je stigao i do olimpijske i A reprezentacije bivše države, a to tada nije bilo nimalo lako.

Sećanje na njega ne bledi među navijačima Partizana, a na mlađe generacije prenose se priče o talentovanom golgeteru i nezaboravnim golovima, među kojima i onom protiv Kvins Park Rendžersa, u jednom od najvećih mečeva u istoriji kluba, ali i evropskog i svetskog fudbala, kada su crno-beli napravili veliki preokret i plasirali se u treće kolo Kupa UEFA, u sezoni 1984-1985, (2:6 u Londonu, 4:0 u Beogradu).

Njegov specifičan način radovanja posle golova kada je klizao na kolenima sa visoko podignutim rukama nikada neće nestati iz sećanja svih, a sa svakom novom generacijom javljaju se klinci koji to pokušavaju da imitiraju gledajući snimke.

Međutim, nije samo Mance bacao u trans navijače kluba koji je bio njegova najveća ljubav, nego je svojim odnosom prema igri, protivniku, svojim kvalitetima i umećem zadobio poštovanje svih, pa i onih ljutih rivala.

Sada je već legendarna priča o tome kako mu je čovek kome je zadavao brojne probleme u Večitim derbijima, Boško Đurovski, kupio kopačke i poklonio, zato što je čuo da želi da ima istu opremu kao u to vreme najbolji igrač sveta Dijego Armando Maradona.

Međutim, to nije sve, jer je on jedan od sigurno retkih igrača koga poštuju i oni najokoreliji zvezdaši.

Kao što su posle njegove smrti Grobari pevali pesmu koja se i dan-danas može čuti u Humskoj "Otiš'o si Dragane, ostala je tuga, uvek ćete voleti Grobari sa juga", tako su se i na severnoj tribini Marakane, tamo gde su najvatrenije Delije, svojevremeno moglo čuti "Otiš'o si Dragane, ostala je nevera, tebe nisu mrzeli cigani sa severa".

Sve to dovoljno svedoči o njegovim ljudskim i igračim kvalitetima koje je posedovao.

Nažalost, taj mesec septembar, ispostaviće se, obeležio je kompletan njegov život. Rođen je 26. septembra 1962. godine, u voljeni Partizan je prešao iz Galenike 15. septembra 1980. godine, poslednji gol je postigao 1. septembra protiv Budućnosti na stadionu JNA samo dva dana pre svoje pogibije i na kraju izgubio život tog 3. septembra.

Živeo je u Zemunu sa ocem Ferdinandom, majkom Dušankom i mlađim bratom Goranom koji je sada predsednik kluba 13. maj iz Zemuna, dok njegov sin nosi ime po svom tragično preminulom stricu i takođe se bavi fudbalom.

Za kraj evo i malo njegove impresivne statistike. Za Partizan je odigrao 279 utakmica i postigao 174 gola. Igrao je četiri puta za A reprezentaciju, sedam puta za mladu i dva puta za Olimpijsku reprezentaciju Jugoslavije.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)