DA SE ZA FUDBAL DOBIJA OSKAR, ZVEZDA BI IH IMALA VEĆ TRI: Ovakva evropska ludila ni Baba Vanga ne bi predvidela!

Još jedna čarobna noć u izvedbi fudbalera Crvene zvezde.

U gradu Hans Kristijana Andersena napisana je nova crveno-bela bajka, pa prestonicu Danske navijači srpskog šampiona neće više pamtiti po "Maloj sireni" već po ubrzanom pulsu i preskakanju srca.

Ali, vredelo je, nije da nije.

Od samog početka ere Vladana Milojevića pojavio se fenomen zvani "gostujući teren".

Istina, od 11 mečeva koliko su ih crveno-beli pod njegovom palicom odigrali u Evropi, izgubili su samo dve utakmice, ali obe se na neki način mogu nazvati pobedama uprkos porazu.

Prvo Krasnodar, kada je za ruske bogataše bilo "samo" 3:2 u onom meču koji je bez problema mogao da bude katastrofalan po tim sa Marakane, pre svega mislimo na onaj šut Ristića posle čega je lopta bila bar metar u golu Borjana, a sudija ostao nem, ili se pravio da nije video, ili ga je Borjan izmanipulisao svojom reakcijom kada se on "napravio" lud i nastavio sa igrom kao da se ništa nije dogodilo.

Taj meč je bio prekretnica ove Zvezde, pa je pobedom od 2:1 u Beogradu izborena prva grupna faza nekog evropskog takmičenja posle dugih 10 godina.

Da se bez drame ne može, videli smo godinu dana kasnije kada je na red došao Salcburg, ništa manje bogatiji nego ruski tim.

Prazna Marakana je bila svedok prvog meča bez golova, pa se u Austriju otišlo sa zebnjom i brigom. To je bio meč koji bi da je istorija fudbala predmet u školama, skoro sigurno završio u udžbenicima.

Ipak, kako su krenuli fudbaleri pod Red Bulom da pletu mrežu oko gola Borjana, mnogi su se podsetili katastrofe u Ajndhovenu i molili Boga da se tako nešto ne ponovi, a moglo je da se desi, itekako.

Dva gola Dabura, smušenost u odbrani, neverovatni kiksevi Savića, dali su vetar u leđa Salcburgu da do vrha napune mrežu srpskog šampiona, ali...

Pavkov je te večeri postao brend posle onog krvavog duela sa Pongračićem i to je bila ključna stvar te utakmice.

Crveno-beli blickrig sa dva brza gola Bena, Borjanove bravure u finišu i onda čekanje poslednjeg sudijskog zvižduka koji nikako da se desi. Činilo se kao večnost, ali istorija je ispisana i Zvezda je ušla u Ligu šampiona u kojoj je nije bila za podsmeha uprkos tri ubedljiva poraza, već je ponovo pridobila simpatije ljubitelja fudbala i vratila svoje ime u evropsku elitu.

Nismo dugo čekali na novi meč pun emocija, visokog pritiska, neverovatnog raspleta situacije i svega ostalog što krasi ovu "taličnu" generaciju Vladana Milojevića.

Sve do Kopenhagena sinoć.

Posle 1:1 iz Beograda, rezultatska prednost je bila na strani hladnih Danaca, ali kako to nikada ne garantuje uspeh, crveno-beli nisu bili opterećeni tim podatkom.

Osporavani Boaći, kome mnogi žele da vide leđa, je ispunio obećanje i postigao rani gol koji je bio prioritet za dalji razvoj situacije.

On nije čovek na koga uvek možete da se oslonite, čak nije fudbaler koji je najbolje partije pružao kada je potrebno, ali je svakako neko koga moraš da imaš u timu, jer možeš da budeš spokojan i da znaš da će dati svoj maksimum na terenu i više od toga, iako se to ne vidi na terenu po njegovom učinku ili statistici.

Gori momenat za primljen gol od finiša prvog poluvremena ne postoji u fudbalu, a upravo se to desilo kada je "sidraš" N Doj prolomio glavu kroz crveno-belu odbranu i zakucao loptu u mrežu Borjana za 1:1.

Nastavak meča je doneo nove "ospice" za navijače. Crveni karton Milunovića, igrač manje na terenu - to nikako nije delovalo da će se dobro završiti, ali...

Zašto jednostavno, kada može komplikovano?

U igru su ušli Žander nad kojim je napravljen faul za crveni karton Biela i maestralni Pankov i svojom smirenošću mogu da budu diskretni heroji ove velike pobede.

Posebno Pankov, koji je svoj evropski debi odigrao kao mator, kao da ima 50 ovakvih utakmica. Dobio je svaki duel, bio smiren na lopti, imao racionalna rešenja, a sa dva rutinski izvedena penala u onoj psihičkoj torturi, pokazao da je prava investicija za ovaj klub i da je pun pogodak i veliki zalog za naredne avanture beogradskog tima.

Penal serija kakvu svet ne pamti.

Devet promašaja, čak šest je preletelo gol, a Borjan je još jednom pokazao kakav je golman i da je bez premca jedan od najboljih u Zvezdinoj istoriji, a bilo ih je mnogo.

Ta koncentracija i količina smirenosti u svakoj napetoj situaciji je Zvezdi donelo, evo već treću evropsku jesen.

Kao što kaže navijački stih - "To teško može da se shvati, to teško može da se plati".

Bilo kako bilo ovaj meč može da se kandiduje za neku filmsku nagradu, nema sumnje da bi je i dobio. Samo koji žanr odabrati? Drama, akcija, triler ili horor? Horor po Dance naravno.

Ali, sve u svemu hepi-end na kraju je najvažniji i to je ono što ljudi vole - ostaje još samo 180 minuta ili pola sata više za još jedan evropski san, a to je nova mušema na stadionu Rajka Mitića.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)