Ljudi koji vedre i oblače srpski fudbal: Svi menadžeri koje smo optuživali da nam kroje reprezentaciju - da li su to zaista i radili?

Sukobi između selektora i igrača u reprezentaciji Srbije nisu novost. Nekad su razlog nezadovoljstvo statusom, nekad neslaganja sa selektorom.

Poslednji takav primer je raskol između Matije Nastasića i Luke Milivojevića i selektora Mladena Krstajića. Najčešći uzrok sukoba su nužno zlo fudbala - menadžeri.

Sve je počelo izjavom Krstajićevog pomoćnika Milana Obradovića da je Milivojević bio produžena ruka menadžera Falija Ramadanija čija je agencija "LIAN Sports" htela da preuzme brigu o nekim fudbalerima. Slične navode izneli su i Predrag Rajković i Saša Lukić koji su tvrdili da bi im pod Ramadanijevom agencijom bilo garantovano mesto u reprezentaciji. Poznato je i da u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Rusiji nije igrao Sergej Milinković Savić što je dovelo do sukoba između njegovog menadžera Mateje Kežmana i tadašnjeg selektora Slavoljuba Muslina.

Najviše medijskih spekulacija o menadžerskom sastavljanju reprezentacije bilo je u vreme kada je Siniša Mihajlović vodio "Orlove".

Tokom kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Brazilu, tadašnji direktor OFK Beograda Zvezdan Terzić optužio je selektora da mu tim sastavlja Serđo Berti, Mihajlovićev agent "životni i profesionalni mentor", kako je naveo u jednom saopštenju.

Istog agenta je u martu pominjao i generalni direktor Partizana Miloš Vazura u intervjuu za Espreso, kome je klub iz Humske trebalo da isplati 600.000 evra. Da radi za menadžere, Mihajlovića je optuživao i Branislav Ivanović posle jedne utakmice.

Partizan i Crvena zvezda su godinama redovne mušterije Izraelca Pinija Zahavija. Prvi put se o saradnji "crno-belih" i izraelskog agenta govorilo 2012. godine kada je Lazar Marković prodat Izraelčevom fondu. Napadač je potpisao za kiparski Apolon, ali je ostao u Partizanu da bi posle godinu dana bio prodat Benfiki za 12 miliona evra. Posle toga je usledio Markovićev transfer u Liverpul za 25 miliona evra, a Zahavi je na njemu zaradio 18 miliona evra. Ni u jednoj drugoj oblasti nije moguće da se tako brzo obrne kapital.

Slično je prošao i Nikola Maksimović. Talentovani igrač je u septembru 2012. za milion evra postao igrač Apolona, ali ostao je da igra još šest meseci na „Marakani” posle čega je otišao u Torino. Igrao je i u Napoliju, a leta 2016. godine vredeo je 27 miliona evra.

Izraelac je bio umešan i u transfer "zlatnog orlića" sa Novog Zelanda Andrije Živkovića, zbog čega je bio meta napada Milorada Vučelića, potpredsednika Partizana 2015. godine.

- Učinićemo sve da zadržimo Andriju u našim redovima. Radi se o momku koji je vaspitan, iz dobre porodice, i koji mnogo voli Partizan. E sada, ako se i dogodi da ostanemo bez novca za obeštećenje, uživaću u tome što Zahavi i Ramadani neće uzeti ništa. Baš bih voleo! - govorio je Vučelić.

Vlasnik "LIAN Sportsa" bio je Vučelićeva meta i kada je postalo izvesno da Danilo Pantić neće potpisati ugovor sa Partizanom.

- Neka ide u Crvenu zvezdu! Nećemo da imamo posla s čovekom koji nas pozove i ponudi nešto, a kasnije nas slaže dajući ponižavajuće ponude. S Partizanom mogu da posluju samo pošteni ljudi, po normalnim pravilima, a ne da se klub tretira kao privezak ili objekat iz kojeg treba da se izvlače ekstraprofiti preko igrača - bio je oštar Vučelić.

Iako oko njih ima mnogo kontroverzi, Pini Zahavi i Fali Ramadani su u kupovinu srpskih fudbalera u poslednjoj deceniji uložili više od sto miliona evra. U tim poslovima ostvarili su prihod veći od 300 miliona evra. To je veliki novac, ali je činjenica i da je srpskim klubovima prodaja igrača jedan od izvora prihoda i da moraju da sarađuju sa menadžerima kako bi što bolje unovčili fudbalere.

BONUS VIDEO:

(Sofija Vrebac)