Ostroga mi, vaš sam: Srbi u dresu Crne Gore - greh ili gnev?

Fudbalski skandal ponovo drma Srbiju. Ništa novo u srpskom fudbalu posle velikog takmičenja, nove optužbe, otkazi, novi klanovi i još mnogo toga vidljivog i nevidljivog obleće oko ove naše zemlje, a ono što najviše bode oči je izjava Kolarova upućena srpskim "Crnogorcima".

Kapiten reprezentacije Aleksandar Kolarov je u ponedeljak u Staroj Pazovi uperio prstom ka Filipu Stojkoviću i ostalim fudbalerima koji su grb Srbije zamenilli komšijskim upitajući ih kako mogu da igraju za drugu zemlju?

Pitanje koje bi moglo da se postavi u suprotnom smeru je kako može Rukavina da igra skoro svaki meč od 2008. godine, kako može Andrija Živković da debituje sa 16 godina, kako braća Šćepović dobiju priliku na Maksimiru i kako mnogobrojni igrači koji nisu zaslužili poziv, a kamoli meč u državnom dresu imaju prednost pre tog istog Stojkovića koji je godinama bio najbolji bek omladinske škole Crvene zvezde, pa zatim najbolji bek Superlige u dresu Čukaričkog, a onda i u dresu Zvezde?

Da li negde piše da igrač koji je rođen na teritoriji Srbije ne sme da igra za Crnu Goru i obrnuto?

Da li je prihvatanje poziva lični bunt protiv ljudi koje vode reprezentaciju Srbije ili želja za napretkom i skupljanjem reprezentativnih minuta koji su zlata vredni za transfere u najjače lige Evrope? Treba se staviti u njihovu poziciju, da li bi Kolarovu smetalo da na njegovoj poziciji igra Marko Lomić, a on da ne igra? Da li bi se on bunio, i da li bi razmislio o ponudi Crne Gore kada bi igranje pod Goricom i crveno-žuti dres mogli da pomognu njegovoj karijeri?

Da li je Filip Stojković skrivio nešto reprezentaciji Srbije - nije.

Da li je reprezentacija Srbije skrivila nešto Filipu Stojkoviću - jeste.

Sklonila ga je u stranu kao i mnoge druge posle EP za mlade 2015. godine, a zaboravljate da je on igrao u Španiji onaj meč u Kadizu kada su naši reprezentativci izbacili Iska i drugare i plasirali se na to isto prvenstvo Evrope.

On da je imao izbora i da je dobio nagoveštaj da će dobiti poziv u reprezentaciju sigurno ne bi poleteo ka Crnoj Gori, ali poziv je usledio kasno, kao i sve u srpskom fudbalu. Slavoljub Muslin je uputio poziv tek kada je popularni Žule potvrdio igre za Sokolove. Tu se priča o Stojkoviću završava, a sada ćemo nabrojati sve Srbe koji su nastupali za selekciju Crne Gore:

Nikola Drinčić je takođe nastupao na EP 2006. godine za mlade igrače, ali usled konkurencije na njegovoj poziciji nije mogao da se izbori za poziv i odluka je pala na Crnu Goru preko koje se obreo u ruskom prvenstvu, igrao Ligu šampiona i usrećio se finansijski, što je zar ne i najbitnije.

Marko Simić, nekadašnji štoper Bežanije i više puta želja Partizana je zaigrao za Crnu Goru iz sličnih razloga, iako je bilo nagoveštaja da će biti budućnost srpske odbrane pošto ga je Pižon pozvao za mečeve protiv Italije i Slovenije 2011. godine kada (ništa novo) nismo izborili odlazak na Evropsko prvenstvo. Pižon je smenjen, Mihajlović je preuzeo kormilo, a Simić nestao.

Adam Marušić, dete iz Beograda, član Voždovca za koga se čulo kada je srušio Crvenu zvezdu pre 5 godina, sada je jedan od skupljih igrača Evrope, a Srbija ni za njega nije imala sluha. Napustio je "zmajeve", otisnuo se put Belgije, a preko zemlje Beneluksa stigao do Lacija gde je zacementirao mesto u prvoj postavi i za njegov otkup potrebno je iskeširati oko 30 miliona evra.

Marko Baša, sada već veteran je član Crne Gore već skoro deceniju, a imao je prilike da igra za reprezentaciju Srbije i Crne Gore 2005. godine kada je sakupio tri utakmice, ali odlučio se da promeni izbor i nastupi za zemlju suseda. Uglavnom je igrao u Francuskoj, a poznato je da je jedna od legendi Lila.

Vladimir Volkov, bivši bek Partizana je svoje najsjajnije trenutke doživeo 2011. godine kada je Radovan Ćurčić odlučio da ga pozove na turneju po Srednjoj Americi, a on upisao svoj debi u dresu Srbije na meču protiv Hondurasa. Međutim, posle toga nije više želeo da nastupa za "Orlove" pa je kao i ostali navedeni prihvatio poziv Crne Gore i od 2012. godine je postao njihov član.

Filip Kasalica nije prvoklasan napadač i nije mogao da očekuje poziv u reprezentaciju Srbije, ali njegovi golovi u Večitom derbiju, sjajne partije u užičkoj Slobodi bila su preporuka čelnicima FSCG da ga ipak pozovu i ne rizikuju eventualni poziv Srbije, tako da je i sadašnji napadač Rada poznat kao srpski Crnogorac.

Vladimir Rodić levi bek koji je nastupao za Rad dobio je poziv kada je bio fudbaler švedskog Malmea koji je te sezone igrao u Ligi šampiona, a njegov zadatak je bio da čuva Kristijana Ronalda i Zlatana Ibrahimovića. Nije se dugo dvoumio da li da prihvati, već je vođen mladošću i šansom za napredak prihvatio poziv i već nekoliko godina je standardan član selekcije.

Mirko Ivanić je podigao veliku famu povodom odluke da ne igra za Crnu Goru. Fudbaler na koga se računalo te 2016. godine i bio je u planovima Radovana Ćurčića je posle odlaska iz Vojvodine u BATE Borisov saopštio svoju odluku da ne igra za Srbiju i tako po ko zna koji put pojačao južne komšije.

Treba napomenuti da je posle Mundijala u Nemačkoj 2006. godine "džentlemskim" sporazumom odlučeno da Simon Vukčević, Mirko Vučinić i Stevan Jovetić igraju za Crnu Goru uprkos njihovoj ogromnoj želji da ostanu uz tada "plave" i budu deo Srbije.

I šta da se kaže više, i ptičice na grani znaju šta je dovelo do toga da skoro cela jedna postava kvalitetnih igrača odluči da nastupa za Crnu Goru, i (sram ih bilo) ne ostavi nijednog desnog beka Srbiji. Zato Antonio Rukavina, sportska Srbija ti želi puno zdravlja, malo povreda i da nas još dugo predvodiš po desnom boku, možda i do sledećeg Mundijala, jer mi bolje od tebe nemamo. Dobro, možda imamo Milana Gajića, ali njegov agent je "ozloglašeni" Ramadani, pa možda baš zbog toga nije u opticaju za tim Srbije u Ligi nacija.

BONUS VIDEO: Marko Dmitrović - izjava sa okupljanja reprezentacije Srbije