Katai stiže Savića i Džajića, ne i kralja strelaca: Levonogi bombarder i nesuđena Zvezdina zvezda nemoguća misija

Silovit start u aktuelnoj sezoni - dva het-trika (Mladost Lučani i Železničar Pančevo), po dva puta (Novi Pazar i OFK Beograd) i jednom (TSC) – gurnuo je Aleksandra Kataija u centar pažnje ovih dana.

Zvezdin Magiko igra najbolji fudbal u životu, opravdavajući hvalospeve mnogih sa minulih priprema da se nikada nije toliko trudio i bolje fizički izgledao, što potvrđuje 11 golova za 405 minuta igre, odnosno ukupno 143 golova u dresu crveno-belih.

Sezona je tek počela i ima vremena da pretekne Dušana Savića (149), što će vrlo verovatno i učiniti, pa i Dragana Džajića (155), ali težak zadatak bio bi da stigne Boru Kostića (230). Maltene nemoguća misija...

Kostić (1930 – 2011) je bio legendarni jugoslovenski fudbaler, jedan od najboljih koje je Zvezda ikada imala i jedan od najboljih levonogih fudbalera svoje generacije. Stariji ljubitelji fudbala ga i te kako pamte, pogotovo po razornoj levici, igrao je sa tri Zvezdine zvezde (Rajko Mitić, Dragoslav Šekularac i Dragan Džajić), ali nikada nije postao i sam Zvezdina zvezda, što mnogi smatraju da je to bila nepravda i prva velika greška kluba sa Marakane od kako je promovisan taj kult ličnosti. To je donekle ispravljeno tek decenijama kasnije, kada je Zvezda jednu od VIP loža na stadionu nazvala po njemu.

Kostić je bio čovek koji je zračio autentičnošću – nije jurio slavu, slava je jurila njega. Iako je mogao da bira gde će živeti i šta će raditi, ostao je skroman, principijelan i veran sebi i Zvezdi.

"Ne idem ja iz Zvezde, Zvezda ide sa mnom. Gde god da igram, Zvezda je u meni”, govorio je Bora odlazeći prvi put u inostranstvo i to u italijansku Vičencu.

Tamo se nije dugo zadržao, ostao je svega godinu dana, zbog teške povrede (polomio nogu), ali su ga Italijani navodno zapamtili po tome što je nosio staromodne pantalone koje su mu bile različitih nogavica – jedna šira, jedna uža, pa su ga gledali kao čudaka.

"Možda se oblači kao da je došao sa sela, ali igra kao da je došao sa Marsa!", napisao je jedan lokalni sportski novinar kad ga je video kako igra i šutira.

Kostić je imao poseban smisao za humor, šeretski je znao da odgovara na komentare mnogih (su)građana, pogotovo u njegovom Obrenovcu, kada je često obitavao u kafani sa “običnim svetom”.

“Boro, što ne ideš u fensi restorane kao drugi poznati igrači?" A on je odgovorio: "Tamo ne znaju da naprave pasulj."

Humor ga nije napuštao ni u poznim godinama kada je komentarisao koliko je fudbal evoluirao od vremena u kojem je on bio glavni protagonista.

„Da smo mi igrali sa loptama koje se danas koriste, davao bih golove sa Autokomande“, jedna je od čuvenih Borinih izjava.

Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 33 utakmice i postigao 26 golova, što ga svrstava među najefikasnije reprezentativce. Bio je deo tima koji je osvojio zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Rimu 1960. godine, kao i srebro na Evropskom prvenstvu 1960, a učestvovao je i na Svetskom prvenstvu 1958. u Švedskoj.

Jednom nedeljno redovno sastajao se redovno sa bivšim saigračima i rivalima iz Zvezde i Partizana u beogradskom restoranu “Trandafilović”, gde se u razgovoru podsećalo na nekadašnje igračke dane, ali i diskutovalo o aktuelnim fudbalskim temama. To društvo ostalo je bez svog člana 10. januara 2011. godine, a večni mir je našao na Novom groblju u Beogradu.

(Espreso/pripremio G. B.)