FUSENI DIJABATE JE BIO U OGROMNIM PROBLEMIMA: Sigurno pojma niste imali za OVAJ HAOS asa Partizana!

Došao je u Partizan u teškom trenutku za klub, koji je posle neuspeha u kvalifikacijama za Ligu Evrope i kiskeva u Superligi Srbije postao još teži.

Ipak, Fuseni Dijabate se snašao u ovim okolnostima, pa i posle smene trenera, i uspeo da bude jedan od najzaslužnijih za značajan uspon forme crno-belih, ali i postane ljubimac navijača Partizana.

Doduše, Malijac i dalje čeka gol prvenac u domaćem prvenstvu, ali je pokazao da je posebno inspirisan utakmicama u Evropi: davao je golove Hamrunu, Slovackom (2), Nici i, prošlog četvrtka, Kelnu u Humskoj. Uz ovih pet pogodaka ima dve asistencije protiv AEK Larnake.

Zanimljiva je priča iz rane karijere Dijabatea koja je mogla da ga slomi, ali gde je njegov karakter, uz pomoć okoline, bio presudan da ga zapravo ojača za naredne izazove.

Fuseni je rođen 18. oktobra 1995. u predgrađu Pariza, Obervilijeu, ali je prve fudbalske korake napravio u Renu, koji već godinama ima jednu od najboljih škola u ovom delu Evrope.

Od svoje devete godine pa sve do 2011. bio je član Stad Renea, kako je puno ime ovog fudbalskog kluba, ali onda je doživeo pravi šok.

- Način na koji sam dobio otkaz nije bio pošten. Neke male priče su pojačane. Prvo su mi rekli da će da me zadrže, ali su me kasnije optužili za neke stvari koje nisam uradio.

Nošen teškim osećajem nepravde, Diabate nije želeo da zalazi u detalje svog rastanka sa matičnim klubom, kada je tri godine klasinje u lokalnom kupu gostovao u dresu Rema.

Tokom intervjua, međutim, pominje ime Patrika Rampijona, tadašnjeg direktora centra za obuku mladih igrača Rena.

- Gospodin Rampijon nije nikoga upozorio. Treneri nisu ni znali. Rekao mi je da je postojala neka vrsta disciplinskog veća. I, nakon toga, dobio sam e-mail koji mi je rekao da sam isključen iz grupe.

Fuseni se nije obeshrabrio već je odmah nastabviop uspon svoje karijere, zahvaljujući i podršci manje ili više bliskog okruženja.

Sa majkom u Renu, ocem u Parizu, odrastao je malo brže, dobijao na zrelosti i mudrosti.

- Epizoda u Renu me je naučila nekoliko stvari. Koje? Da sam morao da pokažem više zrelosti, da razmislim malo više o svojim postupcima. Zatim sam odsutan od porodice shvatio da moram više da radim da bih uspeo i da mi porodica bude dobro.

Krilni napšadač se seća razgovora sa Frankom Hezeom, koji je u to vreme bio na čelu Renovog tima do 14 godina.

- Gospodin Heze mi je rekao da to nije velika stvar. Da je to bio samo test i da moram da ga savladam. Za njega sam imao kvalitete da uspem i stoga je na meni bilo da pokažem da je Stad Rene napravio pogrešan izbor.

Međutim, ne pamti prvi klub samo po ovoj gorkoj epizodi. Lepa vremena se ne zaboravljaju posebno kada nose pečat uspeha.

- Što se tiče fudbala, naučio sam mnogo stvari u ovom klubu. Tu su i pobede na turnirima, a o atmosferi u svlačionici da i ne govorimo. Tamo sam se osećao tako dobro...

Na kraju, ovaj odlazak je bio prikriveni blagoslov. Naročito za Partizan u koji je stigao posle kratkog boravka u Lesteru, pa tri sezone u Turskoj.

(Espreso)