NERAZJAŠNJENO BRUTALNO UBISTVO TRENERA PARTIZANA I ZVEZDE: Stradao je na STRAVIČAN način ovo je da se čovek NAJEŽI!

Retki su treneri u Srbiji koji su imali tu čast da treniraju oba večita rivala. Jedan od takvih bio je Gojko Zec, koji je jedini trener koji je sa klupe predvodio tri najveća beogradska tima - Zvezdu, Partizan i OFK Beograd.

Legendarni trener, koji je ostavio veliki trag u srpskom fudbalu. Zec je jedan od najvećih trenera u istoriji Crvene zvezde, iako je radio i u Partizanu pre nego što je postao legenda Marakane.

Upravo je Gojko Zec brutalno ubijen u glavnom gradu Angole trećeg novembra 1995. godine od strane nepoznatih kriminalaca. Počinioci još uvek nisu pronađeni kao i onak koji je naredio ubistvo srpskog trenera. On se po svemu sudeći nalazio u pogrešno vreme na pogrešnom mestu, jer je u to vreme u Luandi besnio građanski rat.

Zec je bio ugušen maramicom u hotelskoj sobi u kojoj je živeo, istraga nije dala nikakve podatke i do dan danas se ne zna ko je njega ubio.

Zec je imao bogatu trenersku karijeru, poznat je po tome što je predvodio Partizan i Crvenu zvezdu. Sem toga bio je šef struke mnogih slavnih klubova iz bivše Jugoslavije. Radio je i u inostranstvu, bio je šef struke Arisa iz Soluna, dok je posle toga otišao u Al Ahli, a poslednji klub mu je bio Petro Atletiko u Angoli.

Zec je uvek rado govorio o raznim temama, ali je u intervjuu 1986. godine pričao o odnosima fudbalera i trenera, kao i šta je presudno kod šefa struke neke ekipe kako bi mu igrač bio na terenu pravi i onakav kakav svi žele.

- Čvrsta ruka - da, ali nekad mora i lepo. Zavisi od čoveka, i situacije. Ni svi prsti na ruci nisu isti. Zato ljudi posle pričaju da trener određene igrače voli a određene ne voli. Ko tera odličnog đaka da uči? Niko! Slabi igrači ostaju slabi, te slabi. Tu ni čvrsta ruka ne pomaže - izjavio je Zec.

Sa Partizanom je 1970. osvojio titulu jesenjeg prvaka sa svega 33 godine, iako je radio u oba kluba, on se uvek izjašnjavao kao Zvezdaš, mada je slovio za pravog profesionalca i uvek je davao svoj maksimum.

On je trenirao asove poput: Ćurkovića, Džajića, Santrača, Stjepanovića, Bjekovića, Vukotića, Petkovića, Bogićevića, Filipovića, Savića, kao i Pižona Petrovića.

Posle ubistva u Luandi svake godine se održava memorijalni turnir u njegovu čast.

(Espreso)